Duhovnost

Danas su mesne poklade

MediaSfera

 

 

Mesne poklade se održavaju u Mesopusnu nedelјu. To je zadnji dan kada se jede meso, jer već sutradan, meso se više ne koristi u ishrani, nego samo beli mrs. Srpska pravoslavna crkva danas  današnji dan posvetila Svetom Kirilu Slovenskom.

Ovo znači da počinjemo da se pripremamo za početak predstojećeg velikog vaskršnjeg posta.

Danas, po narodnom verovanju ne valja praviti svadbe, veridbe, kumstva, pobratimstva, ne uzimaju se pozajmice, niti se daje na zajam, ne gradi se kuća, niti nešto oko kuće.

Običaji su da se u večerima poklada sakupljaju prijatelji, rođaci i susedi po guvnima i zabavljaju uz šalu i razne igrarije, a kad počne da pada mrak pale veliku vatru i sede do ponoći.

Za poklade se obično sprema bogata trpeza i pozivaju se siromašniji susedi i prijatelji da se i oni dobro omrse u zajedničkom obedovanju. Narodno je verovanje da će oni koji ne pripreme bogatu trpezu na ovaj dan cele godine oskudevati u svemu.

Veruje se i da nikako ne bi trebalo danas zaboraviti pozvati nekog od siromašnih poznanika za trpezu.

U gradovima je ovaj običaj poprimio drugačiji oblik, te se valja siromašnima odneti kakva odeća ili kakvo god materijalno dobro.

U većini krajeva, u toku dana ili večeri mlađi svet vodi glavnu reč – zbija razne šale po selu ili odlaze na neka poznata mesta u okolini gde se zabavljaju…

Mesne poklade se u Popovom polјu nazivaju i Male poklade i kad one prođu Popovčani zaposte i tada se ne jede meso do Vaskrsa. U Hercegovini se u večerima poklada sakuplјaju prijatelјi, rođaci i susedi po guvnima i zabavlјaju uz šalu i razne igrarije, a kad počne da pada mrak pale veliku vatru i sede do ponoći. Za poklade se obično sprema bogata trpeza i pozivaju siromašniji susedi i prijatelјi da se i oni dobro omrse u zajedničkom obedovanju.

Raznorazne igre pod maskama tzv. „mačkare“ izvodile su se u okolini Bileća i Gacka.

Mesopusna nedelja

Pretposlednja pripremna sedmica pred Vaskršnji post, u toku koje je dozvolјena upotreba mesa. Završava se Mesnim pokladama. Iza ove sedmice dolazi Siropusna nedelјa, u kojoj upotreba mesa nije dozvolјena, iako pravi post još nije počeo.

U Mesopusnoj nedelјi, Crkva se seća Strašnog Suda i toga dana se u hramovima čita Hristovo kazivanje o Poslednjem Sudu (Mt 25,31-46). Spasenje Hrišćana zavisiće od njihovih dela, pored molitvenog i isposničkog života. Ova nedelјa se sa pomenutom uspomenom slavila još u VI veku, o čemu nam svedoči kondak koji je napisao Sv. Roman Melod. Kanon Mesopusne nedelјe napisao je Sv. Teodor Studit, u VIII veku.

Ova sedmica se naziva i Zadušna nedelјa, jer su u subotu te sedmice uvek februarske zadušnice. Na Kosovu je još zovu i Osovita nedelјa. U timočkim selima se naziva Uršna nedelјa, kod Crnogoraca se naziva Debela nedelјa i Redovna nedelјa. U centralnoj Srbiji se naziva Šarena nedelјa.

U ovu nedelјu se ne prave svadbe, veridbe, kumstva, pobratimstva, ne uzimaju se pozajmice, niti se daje na zajam, ne gradi se kuća, niti nešto oko kuće. U sremu se u tu nedelјu kolјu svinje i priređuju gozbe, jer je to vreme pred Mesne poklade.

Sveti Kiril Slovenski

SPC današnji dan proslavlja u znak sećanja na dan kada je Ćirilo umro, ali i na dan kada je hazarskog cara Kagana ubedio da je Hristosova vera jedina ispravna.

Svetog Ćirila i Metodija SPC slavi i 24. maja i taj dan je u kalendaru ubeležen crvenim slovom kao veliki praznik.Sveti Kiril je umro 869. godine u Rimu, a danas se i dalje smatra jednim od najbitnijih ne samo pravoslavnih, već i hrišćanskih svetaca uopšte.

Braća rođena, rodom iz Soluna, od roditelјa znamenitih i bogatih, Lava i Marije. Stariji brat Metodije kao oficir provede deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako nauči slovenski jezik. Po tom se Metodije udalјi u goru Olimp i predade monašom podvigu. Tu mu se pridruži docnije i Kiril (Konstantin).

No kada hazarski car Kagan potraži od cara Mihaila propovednike vere Hristove, tada po zapovesti carevoj ova dva brata budu pronađeni i poslati među Hazare. Ubedivši Kagana u veru Hristovu, oni ga krstiše sa velikim brojem njegovih doglavnika i još većim brojem naroda. Posle izvesnog vremena oni se vrate u Carigrad, gde sastave azbuku slovensku od trideset osam slova, i počnu prevoditi crkvene knjige s grčkog na slovenski.

Na poziv kneza Rastislava odu u Moravsku, gde veru blagočestivu rasprostreše i utvrdiše, a knjige umnožiše i dadoše ih sveštenicima, da uče omladinu. Na poziv pape odu u Rim, gde se Kiril razbole i umre 14. februara 869. godine. Tada se Metodije vrati u Moravsku i potrudi se do smrti na utvrđenju vere Hristove među Slovenima.

Po njegovoj smrti – a on se upokoji u Gospodu 6. aprila 885. godine – učenici njegovi, petočislenici, sa svetim Klimentom kao episkopom na čelu, pređoše Dunav i spustiše se na jug, u Makedoniju, gde, iz Ohrida, produžiše među Slovenima posao, započeti Kirilom i Metodijem na severu.

Tropar (glas 4):

Kao Apostolima jednaki životom i učitelјi slovenskih zemalјa, Bogomudri Kirile i Metodije, molite Gospodara svega da učvrsti sve slovenske narode u Pravoslavlјu i jednomisliju, da podari svetu mir, i dušama našim veliku milost.

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .