Putovanja

100 NIJANSI PLAVE – BALATON

MediaSfera

 

 

Piše: Smiljana Popov

Foto: Smiljana Popov, Woh Hungary

 

 

U ovoj epizodi vodim vas na “mađarsko more” koje u sva četiri godišnja doba svetli u 100 nijansi plave, ali bukvalno. Ja sam ga posetila u zimu, kad su čudesno živopisni, neobični, idilični gradići duž njegove obale pokriveni snegom, maglom i zagasitim zimskim bojama. Mogu samo da zamislim kako Balaton izgleda u proleće ili leti, kad se pretvori u najposećeniju mađarsku destinaciju za kupanje i sunčanje…




Prosto mi je neverovatno da mi, prve komšije, Mađarsku dalje od Budimpešte, Segedina i banje Moraholom retko otkrivamo. Čast izuzecima, ali moj je utisak da Mađarsku ne poznajemo u svoj njenoj punoći, slojevitosti i lepoti, tj. onako kako zaslužuje. Na ovom mi je putovanju Turistička organizacija Mađarske otkrila toliko bajkovitih, autentičnih, fotogeničnih gradova  duž 236 km duge balatonske obale, da nisam mogla da se načudim kako za njih nisam čula! Pogotovo što Srbi imaju toliko zajedničke istorije i kulturnih veza sa Mađarskom. Eto npr. Vesprem, pravo skriveno mađarsko blago i prvi grad na mom balatonskom putešestviju koji me je potpuno osvojio.

“Grad kraljica”

Kad krenete iz Budimpešte, 110 km zapadno, a na svega 15 km od jezera Balaton, leži jedan od najbajkovitijih mađarskih gradova (a konkurencija je ozbiljna: Estergom, Višegrad, Pečuju koje sam se zaljubila pre ovog putovanja, mnogo godina ranije kad sam Mađarsku otkrivala i biciklom, a koje vam toplo preporučujem).

Elem, Vesprem (mađ. Veszprém) sa jednim od najstarijih kamenih zamkova u Mađarskoj momentalno vas opčini. Nestvaran je, kao da je čitav gradić scenografija za neki srednjovekovni blokbaster ili “Igru prestola”. Poznat je kao “grad kraljica”, miljenče prve mađarske kraljice Žizele, gde su potom krunisane sve naredne kraljice. Vesprem je bilo prvo hrišćansko središte Mađara na tlu Ugarske, posle dolaska u Panonsku niziju i njihovog pokrštavanja, još 1009. godine, kada je tu osnovana biskupija, tj. episkopsko sedište.

Dakle, ovo je jedan od najstarijih i jedan od najznačajnijih srednjovekovnijih gradova u Mađarskoj. To prosto fizički osećate dok se strmim, zavojitim, kaldrmisanim uličicama sa srednjevekovnom arhitekturom uspinjete do glavne znamenitosti grada – Vespremskog dvorca. U dvorskom kompleksu je najstarija katedrala u Mađarskoj iz 10. veka. Tu su i srednjovekovna kapela ukrašena freskama iz 13. veka, brojne umetničke galerije, vatrogasni toranj koji krije zapanjujući pogled sa vrha spiralnih stepenica. Gde god sa vespremskog dvorca pogledate – zgrane vas nezaboravna panorama.

Ogroman uticaj na Vesprem imali su nemački doseljenici. Naime, pisani izvori dokazuju da su sa prvom kraljicom Žizelom na mađarsko tlo došli i prvi nemački vitezovi i duhovnici. Ipak, najveći talas mađarskih Nemaca stiže pošto su proterani Turci. Od 1720-tih stiže sve više nemačkih doseljenika. S obzirom da su Nemci bili visokokvalifikovane zanatlije, brzo su se integrisali i značajno uticali na razvoj grada. Čak je i prvu štampariju u Vespremu 1789. otvorio Nemac na današnjem trgu Ovaroš. Tu se najviše štampalo na nemačkom i latinskom književnom jeziku.

Mao je poznato, a nama posebno važno da je u Vespremu, u porodici srpskog trgovca („kupeca“) 1811. godine rođena prva srpska akademska slikarka i prva žena akademik u nas – Katarina Ivanović.

Suma sumarum, strme uličice, mali neodoljivi trgovi, poslastičarnice i otmena zdanja u centru grada…Sve vas to očara u Vespremu. Potok Sed teče od dvorca do zoološkog vrta, a dolina potoka je sjajna za šetnju, kraj mostova koji se nadvijaju iznad potoka, visokih stena, ruševina i igrališta. Koliko je ovaj grad pravo kulturno blago svedoči i činjenica da će biti evropska prestonica kulture 2023. godine.

Otuda vam Vesprem zdušno preporučujem, jer ima i sjajnu stratešku poziciju za izlet na Balaton.

Baltonska rivijera

Na svega 20-ak minuta vožnje (18km) od Vesprema čeka vas najznačajnije turističko mesto na “mađarskom moru” – Balatonfured (balatonska rivijera“). Najpoznatija balatonska promenada nazvana je po indijskom pesniku i Nobelovcu – Rabindranatu Tagori, koji se 1926. ovde lečio, u čuvenom Kardiološkom centru. Njegov primer sledile su brojne poznate ličnosti i zasadile po jedno drvo duž božanstvene promenade, natkrivene visokim platanima. Okolo su ogromni parkovi, i sve vam pruža utisak nekog mondenskog letovališta – banje iz starih vremena, jer arhitektura je monumentalna, a klima blaga. Promenada izlazi na mirni, plavi Balaton, a s druge strane sve vrvi od suvenirnica i čardi sa odličnim vinima i mađarskim specijalitetima. Na kraju Tagora promenade je ušuškana marina sa stotinima jedrenjaka i jahti.

Jezero u jezeru – mađarska Provansa – Tihanj

Na južnoj obali mađarskog mora, na svega 4km od Balatonfureda – na čarobnom poluostrvu koje deli Balaton na dva dela smestio se romantični gradić – ribarsko seoce Tihanj, poznato po monumentalnoj Opatiji staroj skoro milenijum, stogodišnjim poljima lavande i pitoresknim seoskim kućicama u kojima je živeo lokalni kovač, grnčar i druge zanatlije… Zato ovaj gradić zovu i “mađarska Provansa”. Mogu samo da zamislim koliko je neodoljiv Tihanj leti, kad nas je ovako pust i smrznut očarao…

Njegovu autentičnost izrezbarili su vulkani, koji su “iskrčkali” poluostrvo, a u njihovim kotlovima kriju se dva jezera i sijaset gejzera, koji su opet “krivci” za okolna krečnjačka brda i vrhove. Sve to ovom mestašcetu daje poseban šmek, te je Tihanjsko poluostrvo 1952. proglašeno zaštićenim predelom.

Jedna od glavnih atrakcija Tihanja je Benediktinski samostan (opatija) sa crkvom čiji se tornjevi vide nadaleko, a panorama na tu, skoro hiljadu godina staru crkvu, jedna je od najpoznatijih, ne samo u Mađarskoj, već širom sveta. Toplo preporučujem da se iz podnožja gradića popnete do opatije iz 11. veka. Trenutno je pod velikom rekonstrukcijom, ali spektakularan pogled iza opatije na unutrašnje jezero i južne obale Balatona očarava sa 100 nijansi plave koje vas zapahnu s visine.

Tihanj je, kao i mnogi mađarski gradovi i gradići koji su me osvojili, nabijen raskošnom, monumentalnom istorijom. Mađarski kralj Andraš I 1055. godine odlučio je da osnuje Benediktinsku opatiju u Tihanju, gde ćete biti sahranjen. Zanimljivo je da je osnivačka povelja te opatije najstariji mađarski dokument sačuvan u original. Kad rekonstrukcija opatije bude završena, moći ćete da se spustite u podzemlje, gde je grobnica osnivača, kralja Andraša I. Zanimljivo je još da je to jedini dobro očuvani kraljevski grob iz dinastije Arpadovaca, tj. Arpada.

Za čudesnu poetičnu prirodnu lepotu Tihanja „kriva“ su nepregledna, stogodišnja polja lavande koja celo poluostrvo boje u ljubičasto.

Na 10-ak minuta od opatije je jezero Belső i Kuća lavande (zanimljivi muzej), gde možete da vidite interaktivnu izložbu o istoriji nastanka poluostrva Tihanj i saznate više o uzgajanju lavande, jer ova je biljka imala značajnu ulogu u istoriji Tihanja. Tu je prodavnica najrazličitijih prirodnih, lekovitih suvenira od lavande, prodavnica čaja, zanatska radnja, a možete da probate i različite kreme i napitke od lavande. Moja je preporuka roze vino od lavande.

Lekovita pećina

35 km od Tihanja, na 10 km od jezera (od Budimpešte 170 km), skriveno je prirodno i medicinsko čudo Evrope, pećina koja leči, i to u centru grada Tapolca.

U taj gradić okužen vinogradima, na severnoj obali Balatona, dolaze putnici iz celog sveta. Tapolca pećina poznata je po lečenju bolesti disajnih organa, astme, alergija i sl. Čistoća vazduha u pećini je gotovo stoprocentna. Relativno konstantna temperatura od 14-16 °C, mikro-klima bez polena, prašine i agresivnih spoljnih faktora prilikom dužeg boravka u pećini leče bronhitis, astmu, alergije i druge respiratorne bolesti.

Zanimljivo je što se u pećinu ulazi iz hotela „Pelion, 15 metara u podzemlje, miriše na avanturu. Pećina ima više prostorija na 1.500 kvadrata, fino je osvetljena, svuda su postavljene ležaljke, posetioci odmaraju, šetaju po pečinskim odajama, pokriveni ćebetom leže i čitaju… I udišu lekovit vazduh.

Tapolca pećina je otkrivena posve slučajno (kao uopstalom i mnoge važne stvari na planeti) prilikom kopanja bunara 1903. godine. Zanimljivo je da je za vreme Drugog svetskog rata služila kao sklonište za pacijente iz bolnice koja se nalazila iznad nje. I pacijenti su polako primetili da im se stanje popravlja usled boravka u “skloništu”.

Nedaleko od ove pećine i hotela “Pelion” leži još jedna pećina. Ta je za avanturiste, pričala mi je naša divna domaćica iz Turističke organizacije Mađarske, jer kroz hodnike teče reka, a vi veslate kroz tajanstvene meandre pećine. Čudesno. Nismo imali vremena i do nje da stignemo, ali sam obećala sebi da ću se u Mađarsku tek vratiti na duže, i da ću kroz pećinu u Tapolci jednom sigurno zaveslati…

Najveće biološki aktivno termalno jezero na svetu

56 km od Tihanja jugozapadno, na svega nekoliko kilometara od obale Balatona, nalazi se njegova najpoznatija banja. Kuriozitet je da je reč o najvećem biološki aktivnom termalnom jezeru na svetu, i to vulkanskog porekla. Otuda je banja Heviz perjanica medicinskog turizma, kako u Mađarskoj, tako i u Evropi. Ova je termačna voda puna kalcijuma, magnezijuma, sumpora, te je posebno lekovita za reumatska I mišićna oboljenja. Temperatura vode leti dostiže 34°C, a nikad ne pada ispod 22°C, tako da se ovde možete banjati i dok pada sneg.

Na sredini jezera je kupališni kompleks iz XVIII veka, koje je spolja u potpunosti zadržalo izgled iz tog doba, a iz njega se u zimskom periodu isplivava direktno u jezero. Na površini jezera Heviz cveta njegov zaštitni znak – indijski lotos koji je ovde donet krajem XIX veka. Na dnu jezera, u debelom sloju od 1-7 metara je lekovito blato, nastalo kada se Panonsko more povuklo pre stotina hiljada godina. Mineralni sastojci i radioaktivnost mulja na dnu omogućuju lečenje reumatskih i ginekoloških problema, ali i kožnih oboljenja – lekoviti su za artritis i plodnost, psorijazu, reumu, povrede zglobova, bolesti disajnih organa, ali i za regeneraciju I opravak posle sportskih povreda i operacija.

– Gosti ovde dolaze i preventivno, tj. da bi živeli duže. Zbog lekovitih svojstava vode koja deluje za svega deset dana idealno je da se ostane 2-3 nedelje – kažu mi u rehabilitacionom centru.

Suma sumarum, ovo su vam bili neki od mojih predloga za Balaton. Ima ih, razume se, još mnogo. Istražite i sami. Balaton je savršen za aktivni odmor, zahvajujući nepreglednim zelenim stazama za šetnju, brdima za uspinjanje, jahtama i brodićima za jedrenje i krstrenje. Jezero možete istražiti na dva točka, bez ikakvog saobraćaja, jer Balaton ima 204 km biciklističke staze oko jezera. Moja je preporuka: iznajmite bicikl, obiđite jezero uređenim stazama i uživajte u božanstvenim pejzažima. Tu su i vulkanske kupe, nacionalni parkovi i vinogradi. Dakle – odlična mađarska vina, mađarski specijaliteti po čardama duž jezera. Moj je favorit bila čarda gde nas je s vrata dočekala živa muzika, palinka za dobrodošlicu, a onda sam doživela verovatno jedan od najukusnijih ručkova mog života: kupus sa flekicama i pačetinom koji vam služe u malim tiganjima, i “dezertirala” omiljene mi turošgomboce sa švapskim sirom.

Nastaviće se…

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 



1 komentar

Click here to post a comment

  • […] Na 45 km od nekih od najpoznatijih turističkih destinacija Balatona ušuškano je ovo, nekada, čini se, aristokratsko imanje – Babérliget Kúria, u čijem zdanju se može prenoćiti, letovati, zimovati, banjati, saunati, tihovati, pobeći od halabuke modernih gradova u savršen mir mađarske provincije. Babérliget Kúria je na 44 km od Siófoka, „glavnog grada Balatona“ na južnoj obali jezera ili na 45 km od Balatonfüreda, “balatonske rivijere” o kojoj sam pisala u prošloj epizodi “100 nijanse plave – Balaton”. […]

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .