Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: BIRAM ŠTA GLEDAM

MediaSfera

 

Piše: Jovana Ješić

 

Poslednjih par godina se u Srbiji snima dosta serija.

O tome sam pisala pre godinu dana.

Tada sam rekla da za svakog Srbina ima po jedna glumačka ekipa.




Tako je i dalje. Ostajem pri tom stavu.

Čini se da glumci nikad nisu imali više posla.

I ispred kamere, ali i na daskama koje život znače.

Pozorišta rade nove predstave, obogaćuju reportoare, ali i naše duše.

Mnogo se snima, i serija i filmova.

Svaki televizijski kanal ima bar po dve nove serije koje emituje u ovom trenutku.

Ja, koja obožavam našu kinematografiju, ne mogu da stignem da ispratim sve serije i filmove. Trudim se da pogledam početak svake pa da se opredelim za par serija.

Primetila sam da se snima sve više misterija, ali i humorističkih serija.

Ima puno serija koje traju beskonačno drugo, nikad se ne završavaju, a radnja je jednostavna i običan gledalac može da nasluti šta će biti u sledećoj epizodi, u kom pravcu će se priča razvijati.

Ima i onih serija koje zahtevaju punu koncentraciju i pažnju. Teške su, a rasplet radnje ne možete ni da naslutite.

Ima i onih serija koje su dobre, u koje je uloženo mnogo novčanih sredstava, koje su kvalitetne, uzbudljive i traže pažnju. Te serije nemaju rasplet, bar ne u toj sezoni. Već u sledećoj. Sledeća sezona bude tek kad zaboravimo sve iz prethodne, odnosno u proseku za 3 godine. Onda se u toj sezoni priča širi, a rasplet počinje da se nazire tek u narednoj sezoni. I tako idemo iz sezone u sezonu.

Neki kažu: “Ćuti, bitno je da se snima i da posla ima. Dosta nam je više “Porodičnog blaga”!”

Ja ipak mislim da je važnije šta se snima, od toga da se mnogo snima.

Neću da kažem čije serije gledam, jer bi to moglo politički da se zloupotrebi i da me markiraju kao jedne ili kao druge, jer danas imamo režisere koji su za i protiv vlasti, imamo one koji su podobni i koji to nisu.

Mada, možda bi i trebalo da kažem šta gledam, jer u kulturi i glumi ne treba da ima politike. Osim u predstavi “Narodni poslanik”, Branislava Nušića. Sad kad smo već kod Branislava, u pozorištu ne bi trebalo da bude ni Branislav Lečić. To je jasno pokazala i Mira Karanović rekavši da neće da igra predstave sa glumcem Branislavom Lečićem i dok traje suđenje, ali i nakon njega, njen stav se “odnosi i na sve eventualne buduće predstave sa istim glumcem” istakla je Mirjana Karanović. U novembru su se gotovo sve predstave povukle sa festivala “Susreti pozorišta u Brčkom”, jer kako kažu, Branislav Lečić je po završetku suđenja odlazio u medije i vređao i vršio medijsko zlostavljanje, kao i iživljavanje nad koleginicom Danijelom Štajndfel, koja ga je optužila za silovanje, a oni to neodobravaju. Optužnica je odbačena od strane suda uprkos svim dokazima. Aktivistkinje nekoliko ženskih udruženja su u decembru protestvovale ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta, jer je Branislav Lečić igrao predstavu u tom pozorištu.

Bilo kako bilo, jedino što ću reći za serije i filmove koje gledam, jeste da gledam kvalitetne serije i filmove i samo one u kojima nema Branislava Lečića.

Nadam se da će ovaj trend “za svakog Srbina po jedna glumačka ekipa” da se nastavi zbog glumaca kojima je potreban posao, ali i zbog nas kojima je potrebna kultura. Nadam se da će svi projekti biti kvalitetni i da će se zaustaviti ovaj trend serija za koje ti je potrebno samo pola mozga da bi ih razumeo i naslutio njihov kraj.

 


Jovana Ješić


Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/



Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .