Vruće teme

Jovana Ješić: (M)UČENJE

MediaSfera

 

Piše: Jovana Ješić

 

 

Kažu da je januar najduži mesec, istrošimo se za praznike i jedva čekamo da dođe februar i novi prilivi na račun. Međutim, taj februar sporo dolazi.




Ako pitate student, januar je najkraći mesec.

Taman kad završimo sa predavanjima i kolokvijumima, stignu praznici i dani kada i mi odmaramo. A kad prođu praznici kreću dani rezervisani za učenje i spremanje ispita za januarski ispitni rok. Ti dani, rezervisani za učenje, prolete i stigne ispitni rok. Nespavanje, učenje, polaganje i tako u krug. Dan po dan. Svakog dana smo sve manje naspavani, sve manje odmorni i sve više bez energije.

Ali eto, završio se januar. Stigao je februar. Stigao je novi ispitni rok.

Još ovaj da preguramo i onda u martu kreće novi semester, nova predavanja koja ćemo dočekati umorni od ispita. Apsolventi će ipak u martu nastaviti da uče, ili da se muče, kako god, i da polažu ispite u apsolventskim rokovima.

Spremam ispite za februarski ispitni rok. Imam kratak san i imam podočnjake. Imam puno knjiga i florescentne stranice koje je potrebno da pređem. Imam malo vremena za ispijanje kafe koja me drži budnom.

To je priča svakog studenta za vreme ispitnih rokova.

U pauzi između učenja i ručka stvorio se jedan mali prostor koji sam ispunila razmišljanjem.

Zašto ljudi kažu da su studentski dani najlepši i najlakši?

Možda su nekad bili, danas nisu.

Lepo je samo kad nema ispita, kada imamo predavanja i u pauzama ispijamo kafe sa kolegama u okolini fakulteta. Međutim, već dve godine studiram online, odnosno preko ZOOM-a iliti nastava mi se odvija na daljinu nema ni tih pauza za ispijanje kafe sa kolegama. Gledanje u ekran gotovo ceo dan slušajući predavanja, potom učenje i još više učenja pred ispitne rokove. Nisu to ni lepi, a ni laki dani.

Najlepše je bilo kad sam bila srednjškolka.

Ne, najlepše je bilo kad sam bila u vrtiću!

Život je bio igra, ni o čemu nisam razmišljala.

A danas, svi mi studenti, mnogo razmišljamo i mnogo učimo u želji da obezbedimo sebi bolje sutra. To bolje sutra nas čeka samo van granica naše zemlje. Zato što ovde možemo da opstanemo samo kao radnici onih koji kupuju diplome privatnih fakulteta, a koji sa znanjem su mnogo niže ispod nas sa pravim diplomama, pravih, odnosno državnih fakulteta.

Pauza je gotova, motivacija za nastavak učenja je baš to – steći pravo znanje, a ne ići lakšim putem i kupiti diplomu na privatnom fakultetu.

 


 

Jovana Ješić


Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/



NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .