MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Dugo sam želela da vam kažem da ja imam brata, ali on zaslužuje mnogo više od jednog teksta i zato sam dugo o tome ćutala. Moj brat je meni brat po ocu, tako reći polu brat, ali ja sam to “polu” obrisala, jer mi nismo polovični ljudi i naša ljubav je celina, a ne deo, ne polutka.
Uglavnom, moj brat je tatin sin iz prvog braka. Brat je od mene stariji 15 godina. Roditelji su mi pričali da je on mene stalno čuvao i pazio kada sam bila mala, ja se toga ne sećam, ali sećam se svog ranog detinjstva kada mi je on donosio plišane igračke i šolje sa letovanja i đačkih ekskurzija. A kada si dete, plišane igračke su vrh tvog sveta.
Kada sam još malo porasla, sećam se da me je prvo brat vodio da gledam film u 3D-u. To je za mene bio nezamisliv događaj, ma najlepši.
Kada sam bila u pubertetu i kada sam želela da što više izlazim, brat je sa mnom pritiskao mamu i tatu da me puste da izađem, u tim momentima, nakon te slatke pobede on je bio moj heroj.
Kada sam ja još više porasla i kada sam izašla iz puberteta činilo mi se da je on prestao da raste. Odjednom, kao da ja više nisam “mlađa sestra”, već jednaka. Sada smo oboje zreli i odrasli ljudi koji se još više podržavaju, poštuju i vole.
Ipak, život ume često da bude težak. Ubrzo nakon što je moja mama preminula, preminula je i njegova. Bol kroz koju smo oboje prošli povezala nas je i učvrstila naš odnos još više.
Imati brata je najlepša stvar na svetu, imati zdrav odnos u porodici je najvažnija stvar na svetu. Međusobno poštovanje, razumevanje i ljubav su ono što čine porodicu i odnose u porodici zdravim.
Jovana Ješić
Dodaj komentar