MediaSfera
Nagrada „Beogradski pobednik” za najbolji roman 2021. pripala je Dragu Kekanoviću za delo „Privrženost“ (izdavač je Srpsko kulturno društvo Prosvjeta), saopštio je predsednik žirija dr Predrag Petrović juče u Svečanoj sali Skupštine grada, a ovom prilikom se, u istom danu, osim proglašenja dobitnika odigrala i ceremonija uručenja priznanja.
Za nagradu koju dodeljuje Biblioteka grada Beograda pristiglo je 162 romana, a u najužem izboru, pored nagrađene knjige bili su i roman ovogodišnje dobitnice NIN-ove nagrade – „Deca“ Milene Marković, „Noćna projekcija“ Ota Horvata, „Omama“ Slobodana Vladušića, „Dvedeset peti sat“ Aleksandra Gatalice i „Smrtonosni ishod atletskih povreda“ Milice Vučković.
Prvi laureat „Beogradskog pobednika“ Drago Kekanović u svom video-obraćanju zahvalio se na, kako je primetio u duhu naslova svog romana, „privrženosti“ njegovom delu.
– Nagrada „Beogradski pobednik“ za mene je privrženost koju ste mi iskazali. Čast mi je biti prvi i čast mi je što sam sada sa vama. Na tome vam se zahvaljujem, posebno žiriju i Biblioteci grada Beograda. Zato mi dozvolite da i ja vama čestitam prvog „Beogradskog pobednika”. Živjeli – kazao je Kekanović.
Nagradu je u ime laureata primio direktor izdavačke kuće SKD Prosvjeta iz Zagreba Čedomir Višnjić, a uručila je direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov. Nagrada se sastoji od statue „Beogradskog pobednika”, rada vajara Zorana Kuzmanovića, diplome i novčanog iznosa od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Obrazlažući odluku žirija, predsednik Predrag Petrović naveo je, između ostalog, da se nagrađeni roman „izdvojio rafiniranim stilom, bogatom jezičkom građom i pažljivo izvedenim pripovedačkim postupkom u kojim se sustiče nekoliko glasova, gradeći na taj način raskošnu sliku poznog srednjeg veka na prelazu u renesansu“. Roman povezuje prostore smederevske i beogradske tvrđave, starog Dubrovnika i Žiče, Celja i zagrebačkog Griča.
– Poetička samosvest Kekanovićeve knjige oslanja se na iskustvo predanja i žitija, i na inovativan način preispituje osetljive pozicije pamćenja i zaborava u individualnom i kolektivnom trajanju. Roman oblikuje slojevitu viziju prošlosti u kojoj se prepoznaju i obrisi savremenog Balkana na razmeđu Istoka i Zapada, rastrzanog ali u isti mah i identitetski određenog i premreženog različitim vremenima i kulturama. Dok se u ravni istorijskih događaja povremeno ukazuje kao univerzalna hronika beščašća, dotle se i na intimnom planu roman uspostavlja kao priča o ljubavi i odanosti u kojoj se izdvaja lik Kantakuzine Katarine Branković. Pripovedač Kekanovićevog romana, osenčen skorim dolaskom smrti, veruje da svet tek u priči postaje vredan da se u njemu živi, hoda i diše – kazao je Petrović i dodao da roman govori i o savremenim i univerzalnim iskustvima lutanja, opstajanja i pamćenja. Žiri, pored Petrovića čine i: dr Slađana Ilić, dr Nataša Anđelković, dr Petar Pijanović i dr Vesna Trijić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar