Istorija

Obeležava se Međunarodni dan sećanja na Holokaust

MediaSfera

 

 

Danas je Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta, i obeležava se na godišnjicu oslobođenja logora Aušvic-Birkenau u Poljskoj. Samo u njemu ubijeno je milion i po ljudi, među kojima više od milion Jevreja. Ovaj dan ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN.




Tim povodom, a u želji da pamtimo milione nevinih žrtava, da se nikad nikome nigde ne bi ponovilo, Srpsko – jevrejsko pevačko društvo organizovalo je jedinstvenu onlajn edukativnu radionicu sa prevodom na engleski, pod nazivom: „Da se nikad ne zaboravi Holokaust, da se nikad ne ponovi – muzika piše sećanja“, navode iz ovog društva i dodaju „protiv diskriminacije, predrasuda, rasizma, antisemitizma, za toleranciju“.

Na spomeniku na Starom sajmištu u ime predsednika venac na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu položiće generalni sekretar predsednika Suzana Paunović.

U ime Vlade Srbije venac će položiti ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević a u ime Skupštine Srbije izaslanik predsednika parlamenta Vladimir Orlić.

staro-sajmistemedjunarodni-dan-secanja-na-holokaust-3.jpg

Više od 6 miliona žrtava

Generalna skupština Ujedinjenih naroda je 2005. godine donela zvaničnu rezoluciju o obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta i ustanovila da se on obeležava 27. januara, na dan kada su 1945. godine sovjetske trupe oslobodile najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Aušvic-Birkenau.

Na današnji dan 1945. godine jedinice sovjetske armije oslobodile su Aušvic, najveći nacistički koncentracioni logor u Poljskoj sa 7.500 zatvorenika, a u borbama je život izgubio 231 sovjetski vojnik. Opredeljujući se za 27. januar, dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.

Rezolucija apeluje na sve članice Ujedinjenih naroda da poštuju sećanje na žrtve Holokausta i ohrabruje razvoj obrazovnih programa o istoriji Holokausta, sa ciljem da se pokaže odlučnost da se pomogne u sprečavanju čina genocida u budućnosti.

Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, više od šest miliona nedužnih žrtava – pripadnika jevrejskog naroda. Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro Sajmište, Jajinci, logor “Crveni Krst” u Nišu,… samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.

Potreba da se iznova podseća na strahote Holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja aktuelna je u svim demokratskim državama. Antisemitizam je u određenoj meri prisutan i u našem vremenu o čemu svedoče izolovani, ali i dalje prisutni incidenti.

Nužnost saznavanja činjenica i promišljanja strahovitih posledica Holokausta doprineće da se u Srbiji, kao i u drugim demokratskim državama, masovno stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu i u budućnosti sagledava kao ono što po svom karakteru i obimu jeste – jedan od najvećih zločina protiv čovečnosti u istoriji.

ausvic-medjunarodni-dan-secanja-na-holokaust-1.jpg

Poreklo reči holokaust

Holokaust  je žrtva palјenica bogovima ili dušama pokojnika kod Grka i Rimlјana, pri kojoj se obično (za razliku od drugih tipova žrtava) spalјivala cela žrtvena životinja. Kod starih Izraelaca postojao je analogni obred spalјivanja celog jagnjeta (hebrejski olam kalil: uništenje ognjem).

Reč holokaust prvi je za taj genocid (koji sami Jevreji označavaju hebrejskom rečju šoanevolјa, uništavanje) upotrebio crkveni sabor protestantskih crkava tadašnje Zapadne Nemačke. Postepeno je ušao u opštu upotrebu i danas je to osnovno značenje reči. Upotreblјen je zbog posebnog značaja i intenziteta mržnje prema Jevrejima i ideološke osude judaizma, koja se izdvaja od postupaka prema drugim nacističkim žrtvama, a ima svoje duboke korene u hrišćanskoj civilizaciji (antisemitizam).

Termin je postepeno ušao u opštu upotrebu u raznim jezicima do sedamdesetih godina 20. veka. Postoje razlike u opsegu primene pojma. U širem značenju, obuhvata i genocid nad Romima i Slovenima, kao i uništavanje drugih grupa koje je nacistički režim sprovodio: homoseksualaca, duševnih bolesnika, političkih protivnika, polјskih i sovjetskih ratnih zaroblјenika, Jehovinih svedoka itd.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .