Istorija

Kako se prenosila pošta: glasonoše, pismonoše i kuriri

MediaSfera

 

 

Prenošenje vesti i poruka brzo i sigurno je bilo jednako važno u prošlosti koliko i danas. Ono što danas omogućavaju savremene tehnologije nekada je bio potreban čitav skup lјudi. 




Ako izuzmemo primere iz starog veka u kojima su postojale organizovane kurirske službe, Evropa posle nestanka Rimskog carstva se svodi na primitivno, usmeno prenošenje poruka. Ograničen broj pismenih lјudi je uslovio da se pisana korespondencija svede na minimum. Pismenu prepisku održavaju uglavnom sveštena lica i vlastela koja je bila pismena.

U povelјi kralјa Milutina manastiru Svetog Đorđa kod Skoplјa kaže se da su manastirski lјudi oslobođeni obaveze glasa nositi. To nam ukazuje na to da su poslove glasonoša, pismonoša i kurira obavlјali lјudi koji su obavezom bili vezani za zemlјu ili vlastelina. Svi srednjovekovni likovni prikazi pismonoša, glasonoša i kurira uglavnom prikazuju mladiće u putničkoj odeći na kojoj se nalazi grb ili znak vlastelina koji ga šalјe. Takođe, koplјe je uvek prkazano, pre svega kao oružje za odbranu od razbojnika.

Ljudi koji su obavlјali ove dužnosti bili su uglavnom bez posebne obuke, preduzimlјivi i izdržlјivi. Mogli su biti upošlјeni i u stalnoj kurirskoj službi na dvoru vladara. Za svoje usluge su bili dobro plaćeni. Nјihove usluge su koristili i trgovci, privatna lica i sveštenstvo. Nјihova reč o vremenu i mestu uručenja pisma se prihvatala na sudovima.

Opasnost nošenja državne i diplomatske prepiske je bila velika. Neprijatelјska vlastela je ulagala velike napore da presretne pošilјke i sazna tajne detalјe. Takav je primer prenošenja pisama iz Dubrovnika kada su kuriri bili presretani i hapšeni. Pismu su zato skrivana ili ušivana u odeću.

Zahvalјujući sačuvanoj prepisci Dubrovačke republike možemo da utvrdimo prosečnu brzinu kretanja pismonoše.

Od Dubrovnika do Carigrada se računalo sa 20 do 30 dana putovanja.

Do Soluna je trebalo 16 do 20 dana.

Do gradova u Srbiji kao što su Skoplјe, Novo Brdo, Rudnik i Smederevo treba od 12 do 15 dana.

Do Srebrenice i Prizrena treba od 7 do 9 dana, piše Dvorska kancelarija.

Kako je nastala pošta?

Najstariji izravan izvor o glasničkoj službi Egipta, Papirus iz Hibeha, potiče približno iz 300. pre Hrista. Dokument sadrži upustva o prenosu pisma, zapošljavanju glasnika, izboru petova, vrsti pošiljaka i njihovim primaocima. Adresat je najčešće bio faraon ili njegov ministar finansija, pa se smatra da se ostalo stanovništvo nije moglo koristiti glasničkom službom.

U staroj Grčkoj prenos vesti obavljali su kuriri (gramatofori) i brzi kuriri (hemerodromi), a prenos vesti olakšavala je pomorska trgovina, najčešće usmenom predajom. Rimljani su u 1.veku stvorili državnu saobraćajnu organizaciju ˝ cursus publicus˝. Utvrđene su fiksne udaljenosti između postaja (u najpovoljnijem slučaju pešak je dnevno prevaljivao 70 km, a konjanik 200 km). Rimljani su se prvi počeli redovno koristiti konjskim zapregama za prevoz poštanskih pošiljaka.

Tokom srednjeg veka, udruženje trgovaca i neki veći univerziteti održavali su posebnu i ograničenu poštansku službu, kojom su se koristili isključivo njeni članovi. Tek su u 16. veku vlade nekih zemalja počele uvoditi redovnu poštansku službu. Tada su glasnici postupno ustupali mesto poštonošama, predstavnicima ujedinjene  organizacije.

U Italiji je Milansko vojvodstvo uvelo glasničku štafetu i povezalo ju s poštanskim putovima prema Nemačkoj, Austriji i južnoj Italiji. U Veneciji su corrieri dobili monopolistički položaj, koji su izgubili jedino u 17.veku, kada se u italijanskim gradovima ustoličuju strani poštanski uredi.

Londonski trgovci su 1680. godine osnovali svoju službu isporuke pisama u gradu i okolini najpre zbog toga što su na taj način mogli nadzirati sumnjivu prepisku; zatim, zbog toga jer je poštanska služba predstavljala izvor prihoda; i konačno, zato što je obezbeđivala usluge potrebne javnosti. Kralj Henry VIII je imao poštansku službu u Engleskoj a njegovi nasledici su tu službu proširili.

Poštanska organizacija na tlu Severne Amerike spominje se u 17. veku. Visoke poštanske takse i nepravilnosti u prenosu uzrokovale su osnivanje privatnih firmi.

U  Srbiji u Beogradu u ulici Kralja Petra I 1840. godine otvorena je prva pošta U Hrvatskoj, u Zagrebu 11. avgusta 1848 je osnovana prva nacionalna poštanska uprava pod imenom Vrhovno hrvatsko-slavonsko upraviteljstvo pošta.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .