Kultura Vizuelna Umetnost

Umesto rođendanske čestitke: Šid i rodna kuća Save Šumanovića mesto srpskog hodočašća

MediaSfera

 

 

Piše: Marina Bulatović

Foto: Budislav Bulatović i Vikipedija

 

Galerija slika „Sava Šumanović“ iz Šida najavila je mnoge događaje u ovoj „godini jubileja“ kada se obeležava 126 godina od rođenja Save Šumanovića i 80 godina od njegove smrti, ali i 70 godina od osnivanja Galerije i 40 godina od otvaranja Spomen kuće Save Šumanovića za posetioce.




Ovi datumi su više nego dovolјan povod da se ponovo podsetimo zimskog hladnog dana kada je rođen jedan od najvećih srpskih slikara svih vremena: 22. januara 1896, kao i njegovog tragičnog odlaska sa ovog sveta. Tokom Drugog svetskog rata Šid ulazi u sastav Nezavisne države Hrvatske 1941, a ćirilica postaje zabranjeno pismo. U znak protesta Sava Šumanović prestaje da potpisuje svoje slike, već samo označava godinu njihovog nastanka.

Spomen-kuca-Save-Sumanovica_resize.jpg

Ćirilica je bila i ostala važan simbol srpskog nacionalnog identiteta i ona je „krasila“ Savine slike. U jednoj od mnogih ustaških akcija, na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. uhapšen je i sa velikom grupom Šiđana prvo mučen, a potom i strelјan u Sremskoj Mitrovici, najverovatnije 30. avgusta. Ovaj datum se uzima kao dan smrti slavnog slikara. Sahranjen je u zajedničkoj grobnici. On je slikar bez groba i spomenika.

U 46 godini života, rafali iz ustaškog oružja, stavili su tačku na njegov stvaralački rad. A samo tri godine ranije, mnogi lјubitelјi umetnosti su verovali da ga (tek) čekaju slava i brojni uspesi. Naime, u septembru 1939. na Novom univerzitetu u Beogradu imao je veliku samostalnu izložbu na kojoj je izložio 410 slika. Zadovolјan uspehom izložbe, vratio se u Šid i nastavio da radi sa velikim poletom, uprkos ratu koji je počeo.

Sava-Sumanovic-prestaje-da-potpisuje-svoje-slike-kada-Sid-ulazi-u-NDH-i-kada-je-cirilica-zabranjena-slika-Kupaci-u-camcu-na-vodi-1941.-B.-Bulatovic_resize.jpg

Slikao je aktove po skicama koje je doneo iz Pariza, ali i pejzaže iz svoje neposredne okoline. Kada mu je otac Milutin preminuo 1937. Sava je preuzeo vođenje porodičnog imanja. Prema sačuvanoj dokumentaciji, uočava se da je i tom poslu pristupio krajnje ozbilјno. Učio je engleski jezik, pohađao časove igranja, posetio izložbu francuskog slikarstva devetnaestog veka koja je gostovala u Narodnom muzeju u Beogradu, neprekidno slikao i pripremao se za velike izložbe u budućnosti.

Majka nadživela sina jedinca

„Posle nesrećne i nagle smrti moga sina kao amanet sam zadržala toliko puta ponovlјenu, životnu želјu mog sina, da njegova umetnost nađe mesto i bude sačuvana u našem rodnom kraju“ – rekla je 1952. njegova majka Persida Šumanović. Zahvalјujući njenoj upornosti, deset godina nakon smrti sina jedinca, poklonila je gradu Šidu legat neprocenjive umetničke i materijalne vrednosti.

Umetnički fond Galerije u Šidu broji 417 dela. Najveći broj slika su nastale upravo u Šidu tokom poslednje decenije života. Manji deo zbirke čine slike koje je umetnik doneo iz Pariza. U neposrednoj blizini Galerije, u ulici koja danas nosi njegovo ime nalazi se Spomen kuća Save Šumanovića. Porodična kuća je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a od 1982. otvorena je za posetioce. U ovoj kući slikar je proveo detinjstvo, kao i poslednje godine života. U njoj je sačuvan porodični nameštaj i atelјe u kom je stvarao remek dela.

Iz ove kuće ustaše su ga odvele i strelјale, zajedno sa 150 viđenijih Srba, pa su Savina kuća i Šid još jedno mesto srpskog hodočašća o kojem treba učiti, pričati generacijama koje dolaze kako se istina nikada ne bi zaboravila.

Sava-Sumanovic_resize.jpg

Zagrebački student nije imao sreće sa Hrvatima

Interesovanje za umetnost pokazao je već u gimnaziji u Zemunu, a nakon mature vratio se kući čvrsto rešen da slikarstvo bude njegov životni poziv. U Zagrebu je upisao Višu školu za umjetnost i obrt 1914, a u  svedočanstvu o završenom školovanju zabeležene su mu samo najbolјe ocene. Redovno je učestvovao na školskim izložbama i družio se sa kolegama. Pored toga radio je i kao scenograf u Narodnom kazalištu i priređivao samostalne izložbe. Uz očevu podršku uputio se prvi put u Pariz gde pohađa kurs kod istaknutog likovnog pedagoga i umetnika Andre Lota. U leto 1921. vratio se u Zagreb. U oktobru iste godine u Umjetničkom pavilјonu priređuje izložbu slika koje su nastale u novom stilu, pod uticajem učitelјa Lota. Konzervativna kritika i publika u Zagrebu nije imala razumevanja za njegove nove radove. Sledeće četiri godine Sava Šumanović je proveo u Zagrebu, neumorno pokušavajući da izmeni konzervativne i provincijalne stavove umetničkih krugova Zagreba. Ali bez uspeha… Ponovni odlazak u Pariz omogućila mu je prodaja dvadeset slika advokatu Doriću 1925, a one se danas čuvaju u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.

Na Hrvatskoj Vikipediji danas možete pročitati čitavih 5 rečenica o kako kažu „najvažnijem srpskom slikaru 20. stoleća“, a u Hrvatskoj enciklopediji na internetu piše da je Sava „delovao pretežno u  Hrvatskoj“, ali nigde ne piše kako je njegov život okončan i kako su ustaše „delovale“. Povodom brutalnog ubistva srpskog umetnika, ni u 21 veku se nisu oglasile kolege iz brojnih umetničkih udruženja Hrvatske. Nisu mu odale počast, niti su rekle da su „ustaše najveća sramota Hrvata“, niti pokrenuli inicijativu da se bar jedna ulica u Vinkovcima nazove po njemu.

Sava je rođen u Vinkovcima, u Austrougarskoj (danas Hrvatska), u dobrostojećoj građanskoj porodici. Otac Milutin bio je šumarski inženjer, upravnik šumarije u Vinkovcima, dok je majka Persida, rođena Tubić, završila ženski licej u Pečuju i Beču. Roditelјi su mu bili iz Šida, gde su se vratili 1900, kada je Sava imao samo četiri godine. Ali kod naših komšija Hrvata priča o Savi Šumanoviću je odavno stavlјena pod tepih, kako bi se izbeglo još jedno mučno suočavanje sa prošlošću.

Pisma-Save-Sumanovica-upucena-Rastku-Petrovicu-pisana-cirilicom_resize.jpg

Pariski burni dani

Drugi put boravi u „gradu svetlosti“ i baš kao i mnogi drugi umetnici stvara u teškim uslovima, dobija dobre i loše kritike, ima uspone i padove. Ali ugledni francuski časopisi koji su se bavili umetnošću, pišu o Savi Šumanoviću i objavlјuju njegove slike. Tada je naslikao Doručak na travi (autoportret sa četiri akta u predelu) koji se danas nalazi u Spomen zbirci Pavla Belјanskog u Novom Sadu. Učestvovao je u oslikavanju kultne kafane „La Coupole“ 1927. Iste godine, naslikao je svoje najznačajnije delo, Pijani brod. Ova slika monumentalnih dimenzija, nastala je u grčevitom radu za samo sedam dana i noći. Danas je slika Pijani brod ponos zbirke Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

U septembru 1928. izložio je na Novom univerzitetu u Beogradu slike koje su nastale u Parizu. Dobro je prošao i kod kritike i kod publike, rasprodao je većinu slika i ponovo se uputio u Pariz.

To je bio njegov poslednji boravak u omilјenom gradu koji je trajao nešto više od godinu dana.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 



NAŠA IZDANJA

GoetheFEST

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .