Kulturna politika

Muzej žrtava genocida obogatio svoju zbirku umetnosti delima Miodraga Živkovića

MediaSfera

 

 

Danas su u prostorijama atelјea našeg istaknutog vajara Miodraga Živkovića, a na osnovu nedavno potpisanog ugovora o otkupu, preuzeti odlivci dva reprezentativna dela ovog velikog stvaraoca. U pitanju su odlivci spomenika strelјanim đacima i profesorima u Kragujevcu i spomenika bici na Sutjesci.




Svečanu primopredaju otkuplјenih odlivaka dva reprezentativna dela velikog vajara obavili su njegova kćerka g-đa Ina Šalјić i direktor Muzeja žrtava genocida g. Dejan Ristić.

Na ovaj način Muzej žrtava genocida postao je jedina javna ustanova kulture u svetu koja u svojim zbirkama poseduje odlivke ova dva izuzetna umetnička ostvarenja. Ovo tim pre što je odlivak jednog od najznačajnijih Živkovićevih dela, a u pitanju je spomenik bici na Sutjesci, kao jedan od najznačajnijih eksponata 2018. godine bio izložen u njujorškom Muzeju savremene umetnosti tokom trajanja postavke pod nazivom Ka betonskoj utopiji : Arhitektura u Jugoslaviji 1948-1980 (Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980).

Miodrag Živković (1928-2020)

Bio je istaknuti srpski, jugoslovenski i svetski vajar druge polovine XX veka.

Nјegova bogata karijera, započela je  krajem 50-tih godina (skulptura „Borac“, Raška, 1959. godine) i bila je usko povezana sa buđenjem svesti o važnosti negovanja kulture sećanja.

Sve veća vremenska razlika od kraja rata i stasavanje generacija koje nisu osetile rat uslovili su da se sa skromnih obeležja u vidu spomen-ploča, bista i manjih spomenika pređe na monumentalne spomenike.

Ovaj period (1961-1981. – tzv. druga faza modernizma) je pažnju stavila i na očuvanje sećanja na civilne žrtve rata u odnosu na ranije razdoblјe (1949-1960. – slavlјenje junaka i učesnika revolucije).

Upravo u ovom vremenu tada mladi vajar Miodrag Živković nalazi svoj prostor za delovanje. Nјegov prvi veliki uspeh u vezi je sa javnim konkursom za spomenik strelјanim đacima i profesorima u Kragujevcu. Iako prvobitno u više navrata odbijan, njegovo idejno rešenje za spomenik konačno je bilo prihvaćeno.

Tako je Miodrag Živković započeo svoje dugo putovanje kroz stvaralački rad i energiju, i postao autor brojnih reprezentativnih, umetnički visoko vrednovanih i amblematičnih javnih spomenika od kojih su neki od najznačajnijih oni u kragujevačkim Šumarica, na Tjentištu, na Kadinjači i dr. Navedenim ostvarenjima Miodraga Živkovića jugoslovensko monumentalno vajarstvo je umnogome iskoračilo izvan okvira socijalističke Jugoslavije u idejnom, ideološkom, poetskom i svakom drugom smislu, te su označila početak nove faze modernizma u arhitekturi i umetnosti uopšte.

Nјegovo stvaralaštvo imalo je snažnog odjeka i izvan granica tadašnje Jugoslavije. Živković je svoj lični pečat ostavio i radom na spomen-kosturnici u Italiji, kao i u vidu javnih spomenika koji su postavlјeni u Čileu i Gabonu. Ekspresivni izraz i autentičnost manifestovali su se u u obliku brojnih samostalnih izložbi među kojima se posebno izdvajaju one realizovane u inostranstvu (Santjago de Čileu, 1970), Punta Arenasu (1971). Bio je zapaženi predstavnik Jugoslavije na Bijenalu u Veneciji 1980. godine.

Miodrag Živković je bio profesor Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.

I danas se smatra jednim od najznačajnijih i najautentičnijih srpskih, jugoslovenskih i svetskih stvaralaca druge polovine prethodnog i početka ovog veka u oblasti monumentalnog vajarstva i javnih spomenika.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

GoetheFEST 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .