MediaSfera
Šestogodišnja istraga holandskih vlasti o izdaji Ane Frank, identifikovala je osumnjičenog za smrt jedne od najpoznatijih jevrejskih žrtava holokausta.
Njeno skrovište je otkrio jevrejski notar Arnold van der Berg, prema tvrdnjama tima u kojem se nalazio penzionisani agent američkog Federalnog istražnog biroa (Ef-Bi-Aj) Vinsent Pankok i oko 20 istoričara, kriminologa i stručnjaka za analizu podataka, prenosi agencija Rojters.
Više od 75 godina nakon što su nacisti upali u njeno skrovište u Amsterdamu, istraživači su zaključili da je „vrlo verovatno” da je Van den Berg odao porodicu Frank kako bi spasao sopstvenu porodicu, rekao je član istraživačkog tima Piter van Tvisk, preneo je Tanjug.
Kako je saopšteno, pokušaj identifikacije izdajnika nije imao za cilj da dovede do krivičnog gonjenja, već da reši jednu od najvećih nerazjašnjenih misterija u Holandiji tokom Drugog svetskog rata.
Koristeći tehnike analize velike količine podataka, sastavljena je glavna baza podataka sa listama nacističkih saradnika, doušnika, istorijskih dokumenata, policijskih evidencija i prethodnih istraživanja kako bi se otkrili novi tragovi.
Izložba o Hildi Dajč, devojci koja je poslednje dane provela na Starom sajmištu
Desetine scenarija i lokacija osumnjičenih vizuelizovano je na mapi da bi se identifikovao izdajnik, na osnovu saznanja o mestu skrivanja i motivu.
Nacisti su Anu pronašli 4. avgusta 1944. godine, posle dve godine skrivanja.
Preminula je u logoru Bergen-Belsen, izgladnela i izmučena tifusom, tri dana pre nego što su savezničke snage oslobodile logor i samo nekoliko meseci pre 16. rođendana.
Točan datum smrti 15-godišnje Ane i njene 19-godišnje sestre Margo nije moguće utvrditi, ali službeno se navodilo da su preminule 31. marta 1945. godine (logor je oslobođen 15. aprila). Sahranjene su u masovnoj grobnici, a njihova tela nikad nisu pronađena.
Mip Gis, jedna od pomagača ove porodice, čuvala je Anin dnevnik na bezbednom mestu, sve dok ga Anin otac Oto, nije objavio 1947. godine, dve godine nakon što je Ana umrla u logoru Bergen Belsen u svojoj 15 godina života.
Njen dnevnik je među papirima u skrovištu pronašla porodična prijateljica koja im je pomagala dok su se skrivali, Mip Gies, i sačuvala ga do kraja rata. Dnevnik je predala Aninom ocu Otu kad se vratio iz logora.
Dnevnik Ane Frank je pročitalo više miliona čitalaca širom sveta i preveden je na 60 jezika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar