MediaSfera
U Domu Jevrema Grujića u Beogradu, u Svetogorskoj 17, u ponedeljak 17. januara u 14 časova biće otvorena izložba „Velikanke srpske kulture“, na kojoj će biti predstavljene slavne žene naše istorije koje su svojim delima, hrabrošću i doprinosom srpskoj kulturi, ali i celokupnoj srpskoj istoriji, uticale na razvoj srpske misli i društva uopšte.
Autorke izložbe su Branka Conić, direktorka Doma Jevrema Grujića, dr Gordana Bekčić i istoričarka umetnosti Ružica Opačić.
Postavka predstavlja „18 slavnih žena srpske istorije koje su svojim delima, hrabrošću i doprinosom srpskoj kulturi, ali i celokupnoj istoriji, uticale na razvoj misli i društva ovog podneblja“, sa ciljem da „poveća vidljivost ženskog kulturnog nasleđa koje je omogućilo da žene danas zauzimaju najveće položaje u našoj kulturi i društvu.“
Velikanke koje će biti predstavljene su: Milica Stojadinović Srpkinja, Mina Karadžić, Poleksija Todorović, Draga LJočić, Beta Vukanović, Nadežda Petrović, Isidora Sekulić, Jelisaveta Načić, Marija Maga Magazinović, Vidosava Kovačević, Anica Savić Rebac, Zora Petrović, Desanka Maksimović, Leposava St. Pavlović, Milena Pavlović Barili, LJubica Marić, LJubica Cuca Sokić i Soja Jovanović.
Posetioci izložbe će moći da vide i veliki izbor ličnih predmeta ovih velikanki, poput violine naše prve kompozitorke LJubice Marić, ličnih predmeta Milene Pavlović Barili, čuvenog šešira Desanke Maksimović, i mnoge druge.
Osim toga, kako najavljuju organizatori, tokom trajanja postavke biće upriličena i brojna predavanja, predstave, performansi i tematske večeri inspirisane delima ovih velikanki.
Pokrovitelji izložbe su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Pojam „velikanke“ ne prepoznaje čak ni Google
Često skrajnute, još češće zaboravljene, 18 velikanki srpske kulture, čije će delo biti predstavljeno na ovoj značajnoj izložbi, utirale su put novim generacijama slikarki, književnica, lekarki, naučnica, filozofkinja, borkinja za bolji socijalni položaj žena u profesionalnom životu. Bile su i bolničarke, i ratnice, s medaljama i činovima, po mnogo čemu prve u svom gradu, zemlji, pa i Evropi. Prve na studijama, prve sa diplomom, prve doktorantkinje, prve književnice, prve slikarke, prve upravnice, članice Srpske akademije nauka i umetnosti, osnivačice umetničkih udruženja, ali i društava za zaštitu žena. Uvek patriotkinje, često su balansirale između borbe za lično ostvarenje i okova koje im je nametalo patrijarhalno društvo, još češće ostajale neshvaćene u borbi za ostvarivanje ličnih, umetničkih, socijalnih i životnih ciljeva.
Cilj projekta “Velikanke sprske kulture” jeste da se poveća vidljivost ženskog kulturnog nasleđa koje je omogućilo da žene danas zauzimaju najveće položaje u našoj kulturi i društvu. Njihova istrajnost, nepokolebljivost, snaga da se bave svojim pozivom bila je nesavladiva sila i plamen koji je menjao naše društvo, a u kome su same često sagorevale. Verujemo da nam se sada, dok pričamo o njima, osmehuju.
Često slavljene u inostranstvu, a neshvaćene u svojoj zemlji, neretko u borbi protiv patrijarhata, birokratije i nepisanih pravila, utirale su put novim generacijama, nesvesnim da za mogućnosti koje danas imaju treba da zahvale svojim slavnim pretkinjama.
Neke su bile slavljene za života, po nekima se zovu škole, bolnice i ulice, o nekima se tek ponekad progovori, a neke su ostale zaboravljene.
Milica Stojadinović Srpkinja, Mina Karadžić, Poleksija Todorović, Draga Ljočić, Beta Vukanović, Nadežda Petrović, Isidora Sekulić, Jelisaveta Načić, Marija Maga Magazinović, Vidosava Kovačević, Anica Savić Rebac, Zora Petrović, Desanka Maksimović, Leposava St. Pavlović, Milena Pavlović Barili, Ljubica Marić, Ljubica Cuca Sokić i Soja Jovanović posetiocima izložbe ispričaće svoje životne priče, sudbine i postignuća. Da ih ne zaboravimo, jer su velike.
Postoji na desetine žena koje zaslužuju podjednaku pažnju poput 18 velikanki pred vama, koje ovom izložbom samo otvaraju vrata ka beskrajnom okeanu ženskog kulturno-istorijskog nasleđa, prema kojem je tim koji je radio na postavci izložbe tek zakoračio.
Izložba će biti otvorena od 17. januara do 27. marta 2022. godine. Radno vreme Doma Jevrema Grujića je četvrtkom i petkom od 15.00 do 20.00h i subotom od 11.00h do 16.00h. Tokom trajanja izložbe, biće brojna predavanja, predstave, performansi i tematske večeri, inspirisane njihovim delima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar