Duhovnost

Naši običaji: Srpska Nova godina, Mali Božić, sveti Vasilije

MediaSfera

 

 

Vernici starokalendarskih pravoslavnih crkava danas obeležavaju Novu godinu po Julijanskom kalendaru, koja se u Srbiji naziva i srpska Nova godina, a obeležava se i Obrezanje Isusa Hrista i sveti Vasilije Veliki.




Novu godinu danas obeležavaju Jerusalimska crkva, Ruska crkva, Srpska pravoslavna crkva, Gruzijanska patrijaršija i Sveta Gora Atonska.

Zanimljivo je i to da tradicija obeležavanja Julijanske Nove godine postoji i u nekim nemačkim kantonima u Švajcarskoj (kao Alter Silvester), kao i u nekim delovima Galske zajednice u Škotskoj.

Po narodnim občajima za novu godinu Srbi su se skuljali i igrali narodne igre. Tokom Osmanske vladavine bilo je zabranjeno proslavljanje i poštovanje srpskih tradicija, u početku novogodišnja skupljanja su bila potajna da Osmanlije ne bi doznale ali kako je vreme prolazilo iz straha sve manje su se održavali tako da je vremenom prestao ovaj običaj.

Tokom istorije hrišćanstva nije bilo jedinstva u tome od kada bi trebalo računati početak godine. Nekada je to bio mart, a potom i Uskrs.

Sveti Amvrosije Mediolanski kaže da bi godinu trebalo početi u septembru, u slavu Svetog cara Konstantina, rođenog u Nišu. U Vizantiji je još dugo bilo dvoumljenja. Prvi i Šesti vaseljenski sabori smatraju da je dobro da se početak godine stavi u septembar, nalazeći za to biblijsko opravdanje.

Novi zavet uči da je Isus Hrist oko praznika jevrejske Nove godine, ušavši u sinagogu, oglasio godinu milosti Gospodnje.

U Srbiji je do cara Dušana bilo dokumenata u kojima godina počinje u martu.

Po narodnim občajima za novu godinu Srbi su se skuljali i igrali narodne igre. Tokom Osmanske vladavine bilo je zabranjeno proslavljanje i poštovanje srpskih tradicija, u početku novogodišnja skupljanja su bila potajna da Osmanlije ne bi doznale ali kako je vreme prolazilo iz straha sve manje su se održavali tako da je vremenom prestao ovaj običaj.

Od 1989. godine ovaj dan se, na predlog vaseljenskog patrijarha, obeležava kao Dan tvari Božije, odnosno svega od Boga stvorenog.

Ovaj praznik „podseća ljude na brigu o životnoj sredini i prirodi uopšte koja je nemarnim, neodgovornim i krajnje nehrišćanskim delovanjem čovekovim bolno ranjena i nasilnički ugrožena“.

Mali Božić

Srpska, Ruska, Jerusalimska pravoslavna crkva, Ruska zagranična crkva, Gruzijska patrijaršija i Sveta Gora Atonska proslaviće 14. januara Vasiljev dan (Mali Božić). obrezanje Gospodnje Novu godina. Ovaj dan u Srbiji se obeležava kao krsna slava. Kada je 1. januar uzet za početak nove godine, tada je Mali Božić počeo da važi kao Srpska Nova godina. Za vreme Karađorđa, bilo je uobičajeno da se skupštinska zasedanja održavaju na dan Malog Božića. Najpogodnije vreme da se podnose izveštaji, prave godišnji pregledi, i dogovaraju poduhvati za novu godinu. Ovaj dan obiluje živopisnim obredima i radnjama.

Govorilo se kako novu godinu treba dočekati budan, te su u ovom bdenju mnoge devojke gatale da li će se te godine i za koga udati. Među ovim gatkama je posebno zanimljivo gatanje devojaka u Bosni: pre svanuća su, popevši se na tavan, bacale svoju obuću kroz vrata napolje, pa ako obuća, kad padne, bude usmerena od kuće – znak je da će u tom pravcu otići, tj. udati se.

14. januara ponovo se unosi badnjak, još jednom dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice koja se čuva do tog dana.

Vreme od Božića do Bogojavljenja (19. januar) u narodu se naziva “nekrštenim danima“ u kojima, prema verovanju, demoni, karakondžule i veštice vrebaju ljude na svakom koraku.

Na ovaj dan, služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog čiji pomen Crkva, takođe, slavi prvog dana Nove godine.

Prema istorijskom i predanju crkve, Sveti Vasilije se upokojio 379, u 50. godini. Živeo je u vreme cara Konstantina koji je ozvaničio slobodu ispovedanja hrišćanske vere. Vasilijeva služba, koju je napisao sam svetitelj, služi se, 10 puta godišnje – 1. januara, uoči Božića i Bogojavljenja, u sve nedelje Velikog časnog posta (osim Cvetne nedelje), na Veliki Četvrtak i Veliku Subotu.

Obrezanje Gospodnje

Obrezanje Gospoda Isusa Hrista ili Obrezanje Gospodnje praznuje se 14. januara, odnosno prvog dana Nove godine po Julijanskom kalendaru.

Osmog dan po rođenju bi Isus Hristos donesen u hram i obrezan shodno zakonu postojećem u Izraelu još od vremena Avramova. Tom prilikom nadadoše mu ime Isus kako je i blagovestio arhangel Gavrilo Presvetoj Bogorodici.

Starozavetno obrezanje predobražava novozavetno krštenje. Josif i Marija obrezali su Bogomladenca i dali mu ime Isus, kao što je anđeo zapovedio pre njegovog rođenja. Isus je jevrejsko ime i znači Spasitelj, a Hristos je grčka reč i znači pomazani ili osvećeni.

Obrezanje Gospoda pokazuje, da je On primio na sebe istinsko telo lјudsko, a ne prividno, kako su docnije učili o Nјemu jeretici. Još je Gospod obrezan i za to što je hteo da ispuni sav zakon, koji je On sam dao kroz proroke i praoce. Ispunivši taj propis zakonski, On ga je zamenio krštenjem u Crkvi Svojoj. „Jer u Hristu Isusu niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar“ (Gal. 6, 15), objavlјuje apostol. (u crkvenoj službi ovaj Gospodnji praznik nema ni pretpraznistva ni popraznistva).

Sveti Vasilije Veliki

Sveti Vasilije Veliki je krsna slava mnogih porodica i nekih esnafa, a u našem narodu se naziva Vasiljevdan. U bogoslužbenom kalendaru SPC ovi praznici su obeleženi crvenim slovom kao zapovedni od velikog značaja za pravoslavnu hrišćansku crkvu.

Iako je živeo samo 50 godina, ostavio je mnogobrojna značajna dela: bogoslovska, kanonska, apologetska i službu koja je po njemu nazvana liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se služi na današnji praznik i još devet puta u godini. Vasilije Veliki bio je 10 godina episkop Kesarije u Kapadokiji, a upokojio se 1. januara (po julijanskom kalendaru) 379. godine.

Praznik Svetog Vasilija Velikog je slava Prvog beogradskog pevačkog društva, koje neki nazivaju i horom Srpske patrijaršije, osnovanog 1853. godine. Postoji mnogo običaja vezanih za ovaj praznik.

Mnogi običaji i obredi vezani su za Mali Božić koji se smatra završetkom božićnih svetkovina. Veruje se da se na dan Svetog Vasilija ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se danas posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.

U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno. U nekim krajevima Hercegovine sačuvan je običaj spaljivanja ostataka badnjaka, a u mnogim srpskim krajevima mesi se obredni hleb ili vasilica.

Zadržao se i običaj lomljenja posebnog obrednog hleba koji se zove vasilica. Sličan je česnici u koji se stavljaju zrnevlje žitarica, pasulja, bundeve, pasulja, bobice drena, za zdravlje. Kao i u česnicu, tako se i u vasilicu stavlja metalni novčić, kao simbol bogatstva, sreće i napretka.

Sličan običaj postoji i kod Grka kod kojih se u ponoć, 31. decembra, služi Vasilopita, ili Vasilijeva torta. Parče ove torte, u kojoj se nalazi novčić, prvo se posvećuje Svetom Vasiliju, a zatim deli članovima porodice. Krajem prethodne i početkom Nove godine oduvek su svođeni bilansi, pa je tako bilo i u doba Karađorđeve vladavine u Srbiji.

Na današnji dan spaljuju se ostaci badnjaka.

Vasilice

Vasilice se tradicionalno pripremaju na dan 1. januara po julijanskom, odnosno 14. januara po gregorijanskom kalendaru.

U raznim krajevima Srbije zovu je još: maslenica, papuljica, gruvanica, baranica, poparenica… Zajedničko za ove nazive jeste da je u pitanju kolač koji se mesi s puno ljubavi i jede topao.

Potrebni sastojci

  • 600g brašna
  • 25g svežeg kvasca
  • 1 kašičica soli
  • 1 jaje
  • 3dl mleka
  • 250g margarina
  • med za premazivanje

Način pripreme

Izmešajte brašno, so, uskisao kvasac i jaje pa sa mlakim mlekom zamesite testo.

Razvijte testo i premažite ga trećinom margarina, preklopite kao za lisnato testo i ostavite na hladnom petnaestak minuta.

Ponovite to još dva puta dok ne utrošite sav margarin.

Razvijte testo debljine prsta, isecite na kocke i pecite ili krugove u rerni na oko 180 C.

Služite tople i prelivene medom.

 

 




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .