MediaSfera
U delu božićnog razgovora patrijarha srpskog Porfirija za beogradsku „Politiku“, ocenio je aktuelnu situaciju oduženog narušenog crkvenog jedinstva u Severnoj Makedoniji i „novog kruga“ pokušaja iz Skoplјa da se problem reši zaobilazno najpre preko Sofije, a sada preko Istanbula.
– Svaki razgovor koji može da stvori minimum mogućnosti za uspostavlјanje narušenog jedinstva Crkve je blagosloven i mene raduje, jer se radi o još jednoj od rana koja i mene i svakog sveštenika, episkopa Srpske crkve, pa i mnogog vernika boli. Svaki raskol je rana na telu Hristovom, na Crkvi. U ovo vreme kada je međusobno udalјavanje lјudi jednih od drugih postalo poželјno, kada je tome, nažalost, prethodilo i distanciranje između pomesnih pravoslavnih crkava, aktuelna nastojanja jerarhije koja prebiva van jedinstva vidim kao znak savesti, kao znak spoznaje da stanje raskola za njih nije prirodno i održivo. I mi ovde u Pećkoj patrijaršiji, srpski episkopi, ne samo da ne odustajemo, nego s punom odgovornošću za verni narod u Severnoj Makedoniji, čija je pobožnost, lјubav prema Crkvi Hristovoj svima poznata, želimo da se narušeno jedinstvo vaspostavi. Sveti arhijerejski sabor je na poslednjem zasedanju sagledavši različite mogućnosti koje pružaju svešteni kanoni i načela crkvene ikonomije odlučio da ponovo pozove arhijereje koji su se odvojili od Pećke patrijaršije da zajedno u bratskom, strplјivom dijalogu nađemo blagosloveno rešenje. Veoma sam zadovolјan što su, posle svih iskušenja, zapravo velikih stradanja, arhiepiskop Jovan i svi njegovi episkopi, izrazili najvišu svest, lјubav prema Crkvi i vernost Hristu, klјučno doprinoseći sagledavanju načela i mogućnosti crkvene ikonomije u rešavanju problema raskola u ovim eparhijama.
Ja izražavam lično uverenje da je jedini pravi put kojim treba ići da bi ovaj problem dobio trajno rešenje, put od Skoplјa ka Beogradu, ili od Beograda ka Skoplјu, svejedno. To je definisano i tomosom kojim je carigradski patrijarh 1922. godine, potvrdio da eparhije u sadašnjoj Severnoj Makedoniji pripadaju Srpskoj patrijaršiji. Niko drugi nas neće i ne može bolјe razumeti nego mi koji smo se vekovima na ovom širokom balkanskom prostoru zajedno ugrađivali u Crkvu Hristovu, nemajući nikakvih međusobnih nesporazuma. Lično sam uveren da oni koji su 1967. godine prekinuli međusobno opštenje, to nisu učinili po svom razumu, ali da sada mi imamo mogućnost i punu slobodu da po svom razumu učinimo sve kako bi svi mogli pristupiti zajedničkoj čaši. Ukoliko nam je to zaista cilј, onda natpis na etiketi ne može biti početna premisa za razgovore, nego cilј koji treba da bude plod molitve Bogu, Svetom Savi i Svetom kralјu Milutinu, Svetom Klimentu i Naumu, Svetom Đorđu Kratovcu i svim svetim precima našim koji su svojom verom, izgrađivanjem Tela Hristovog na zemlјi i mučeništvom postali naši životni toposi. Molitva ovim svetima ukazaće nam blagoslovena rešenja za sva kompleksna pitanja koja su deo rešenja, ali mi episkopi Pećke patrijaršije svesrdno želimo da se ovo pitanje reši, prenosi Spona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar