Magazin

Vek rođenja Brabja Pešića – čovek koji je dao dušu prestonici

MediaSfera

 

Piše: Dejan Aleksić

 

 

Kada se kaže gradonačelnik Beograda, prva asocijacija mnogih je ista, misli se na jednu ličnost, po delima i dan-danas nedostižnog – Branka Pešića. I baš u godini kada će se birati novo gradsko rukovodstvo navršiće se vek od Pešićevog rođenja.




Rodio se 1922. u Zemunu, u Kraljevini SHS. Pre nego što će postati ono po čemu je ostao i upamćen, ovaj čuveni gradonačelnik u dva mandata bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i, kako se to u vreme komunizma zvalo, društveno-politički radnik. Kalio se upravo u svom Zemunu i to kao predsednik Skupštine opštine u drugoj polovini pedesetih, a potom i na drugim funkcijama u gradskim strukturama Saveza komunista i organima tadašnje Socijalističke Republike Srbije. Ali njega nisu privlačile funkcije u republici. Pešićev gušt i mera bio je Beograd, a vreme će pokazati, on je postao mera gradonačelnikovanja.

Na čelo glavnog grada, na funkciju tada znanu kao predsednik Skupštine grada, prvi put došao je 1964. i tu ostao do 1974. Mnogi bi iz današnje perspektive možda rekli: „Lako je bilo Pešiću da vodi grad gotovo deceniju. Imao je jednopartijski sistem iza sebe i stabilnu zemlju.”

Pešić jeste voleo da zapeva bećarce, ali njegova dva mandata svakako nisu bila pesma bez muke. Jer, za mnogo toga što je iza njega ostalo ovaj čelnik je, kako su svedočili njegovi savremenici, morao i te kako da se pomuči i dovija da bi to Beograđani i dobili.

Da, baš za njegovog vakta Savu je preskočila „Gazela”, a odmah uz nju zapetljala se i Mostarska petlja. Saobraćajni čep u centru probio je Terazijski tunel, nebu pod oblake vinula se „Beograđanka”, krenula je gradnja Istočne i Zapadne kapije Beograda, a tik uz Dunav uzdigao se i hotel „Jugoslavija”. Terazije su dobile podzemne prolaze, čak 80.000 porodica stanove, a zdrav duh počeo je da se održava u sportskim centrima „Olimp”, „25. maj”, „Pionir”… Rodili su se i FEST, BITEF, „Radost Evrope”…

Da nije bilo lako da sve ovo postane realnost možda najbolje svedoči izgradnja Mostarske petlje i auto-puta kroz Beograd. Nije bilo pitanje da li glavnom gradu treba auto-put, ali Pešić i pojedini političari u SFRJ nisu se slagali oko tipa saobraćajnice. Pešić nije želeo ni da čuje o auto-putu sa užim trakama. Želeo je da Beograd dobije onaj pravi, sa širokim trakama i savremenu saobraćajnu petlju. Ono što su predvideli Pešić i čuveni arhitekta Branislav Jovin bilo je deset puta skuplje od konkurentskog rešenja.

Edvard Kardelj kod koga je Pešić otišao po savezne pare to je odbio. Ali, Pešić nije odustao. Jovinu je poručio da crta tu saobraćajnicu, a da su pare njegova briga. Ne zna se uz pomoć kojih veština ih je našao, ali obezbeđen je novac. Vešala na Guberevcu za njega, Jovina i Jovinovog kolegu Jovana Katanića, koje je Pešić najavio ukoliko auto-put i petlja ne budu dobri, ipak na kraju nisu bila potrebna.

I nije u svemu ovome i sa ljudima Pešić uspevao samo zato što je gradonačelnikovao u doba jednopartijskog sistema. Tajna je, vreme je pokazalo, bila u tome što je znao šta zna, a šta ne, i što je imao sluha i razumevanja i za radnika i za akademika. Znao je, kako su u više navrata isticali njegovi saradnici i prijatelji, sa kime treba da se posavetuje, ali i da sasluša probleme građana i potrudi se da ih reši.

Na sve to, ni politička popularnost nije ga ponela. Nastavio je da živi u porodičnoj kući u Zemunu u kojoj je čak i primao građane. Umeo je i da priskoči u pomoć komunalnim službama u rešavanju problema. Zbog svega toga bilo je onih koji su ga smatrali demagogom. Ali, nije se obazirao na to. Nastavio je.

Tako su u doba Pešića postavljene i osnove novog Beogradskog železničkog čvora, metroa i Beograda na Savi. Ali, ni Pešić nije mogao sve. Nešto je ostavio i za svoje naslednike. Zašto oni nisu bili kadri da to ostvare do dana današnjeg – to je druga tema.

Zanimljivosti

– deo Zemuna u kome je živeo žitelji ovog dela grada godinama zovu „Kod Pešića”. Po čuvenom gradonačelniku se zove i ulica u tom delu grada

– Ranije je bilo predloga da ime po Pešiću ponese Mostarska petlja

– pre nekoliko godina pokrenuta je inicijativa da se ustanovi nagrada za neimarske poduhvate i unapređenje razvoja grada „Branko Pešić”, ali i pored najava iz Starog dvora da će ona biti ustanovljena na tome je i ostalo.

Izvor: Politika

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 

 



Dodaj komentar

Click here to post a comment

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .