Medijske inicijative

MEDIJI 2021: Novinarski dani mrmota

MediaSfera

 

Foto: Pixabay

 

Srbija je i dalje zemlja u kojoj – prema svim zvaničnim nalazima – ne postoji sloboda medija; medijski sadržaji ostali su uglavnom nepromenjeni, broj napada na novinare nije se umanjio, pritisci na medije traju nesmanjenim intenzitetom, rijaliti programi postali su deo života, a polarizacija društva putem medija očiglednija je nego ikad.

 




Sedam godina suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije prošlo bez pravosnažne presude, dok Milan Jovanović nije dočekao pravdu ni tri godine posle paljenja njegove kuće. Čini se da smo na medijskom planu 2021. živeli neprestani „Dan mrmota“

Mika, Leka, Petnica

Ako protekla godina ima po čemu da se pamti, pamtiće se isključivo po otkrivanju slučajeva nasilja nad ženama. Sve je počelo objavljivanjem priče o silovanjima u prestižnoj školi Miroslava Aleksića, nastavilo se intervjuom Danijele Štajnfeld koja je za silovanje optužila glumca Branislava Lečića, a na neki način je kulminiralo otkrivanjem nasilja nad učenicama u naučnom centru Petnica.

Izuzev u priči o Petnici, u svim ovim slučajevima bilo je određenih profesionalnih omaški, ali interes javnosti bio je nesumnjiv: tokom čitave godine pisalo se i pričalo o nasilju nad ženama, a kraj decembra dočekali smo s Tviter inicijativom #nisamprijavila, u kojoj su hiljade žena nepoznatih javnosti iznele svoje ispovesti o nasilju koje su preživele.

S druge strane, prorežimski mediji – naročito televizije Pink i Hepi – potrudili su se da sve ove slučajeve relativizuju, dajući osumnjičenima i njihovoj odbrani široku platformu za diskreditaciju žrtava i njihovih motiva. Štampani mediji jesu zaostajali u toj disciplini, ali su i oni vrlo brzo odustali od osude nasilja i fokusirali se na lik i delo žrtava.

Zanimljiva je i medijska sudbina slučaja Petnica. Iako je priča objavljena u nedeljniku Vreme privukla priličnu pažnju i u danima koji su sledili bila dodatno razrađivana u medijima, ona je vrlo brzo jednostavno „nestala“ i, reklo bi se, otišla u zaborav. O razlozima je teško spekulisati, ali kakvi god da su – medijima to svakako ne služi na čast.

Koalicijom do slobode

Šest medijskih udruženja potpisalo je memorandum o saradnji, formirajući tako Koaliciju za slobodu medija. Koaliciju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poslovno udruženje Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres i Fondacija Slavko Ćuruvija.

Čak i pre formiranja Koalicije, njeni članovi su praktično nastupali zajedno: zbog višednevne negativne kampanje i ozbiljnog ugrožavanja sigurnosti novinara KRIK-a, uz zahtev da se Republičko javno tužilaštvo odredi prema tvrdnjama koje su iznete u parlamentu i tabloidima, u martu su istupili iz Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara Vlade Srbije. Tada je još zatraženo da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) osudi govor mržnje i targetiranje novinara.

Uz dužno poštovanje nastojanja da se medijski prostor koliko-toliko oslobodi, teško je ipak očekivati da će se stvari značajnije popraviti bez prethodne promene političkog, pa i društvenog ambijenta – konstantne pretnje, stalni napadi na novinare i žigosanje nepodobnih medija, i to ne samo u tabloidima već prvenstveno s državnog vrha, vremenom kao da su uništili svaku nadu u bilo kakvu skoriju promenu.

Insajder među vihorove

Sve je manje onih koji mogu da do kraja shvate sukob između SBB-a i Telekoma: podela medijskog tržišta na „opozicioni“ i „prorežimski“ segment, za običan svet znači samo da oni koji su pretplatnici jednog, ne mogu da prate programe drugog operatera, što dodatno produbljuje jaz u inače polarizovanom društvu. Rat se vodi uglavnom kroz tabloide, a glavna oružja su TV serije i prenosi sportskih događaja.

Jedini informativni kanal koji može da se prati na obe platforme jeste Insajder TV, televizija koja je počela s emitovanjem 17. decembra.

Opet i opet… REM

Regulatorno telo za elektronske medije nije se, naravno, oglasilo povodom targetiranja novinara, a jedino pomena vredno oglašavanje dogodilo se povodom napada Dragoslava Bokana na Mariniku Tepić. Kada je Bokan na TV Pink na nacionalnoj osnovi izvređao potpredsednicu Stranke slobode i pravde, predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić rekla je da je zgrožena takvim govorom mržnje, konstatujući da je takvu izjavu mogla da da samo osoba sa smanjenom uračunljivošću.

Od konkretnih mera i odluka, pažnju je privukla ona da se obustavi izrada pravilnika o ograničenju emitovanja rijalitija – sadržaji koji, suprotno elaboratima na osnovu kojih su mediji dobili pravo na korišćenje nacionalne frekvencije, čine bar trećinu ukupnog programa televizija Pink i Hepi, nastavili su da se nesmetano emituju i da promovišu nasilje i do sada neviđeni prostakluk. Da zlo bude veće, štampani mediji nastavili su da do iznemoglosti štampaju transkripte najcrnjih detalja s TV ekrana, pa je čak i onima koji izbegavaju rijalitije, njihov sadržaj serviran na naslovnim stranama i u specijalnim rijaliti dodacima u delu dnevne štampe. Ministarstvo kulture i informisanja, nadležno za sprovođenje Zakona o javnom informisanju, ćuti još tiše nego REM, pa reakciju s te adrese niko više i ne očekuje.

U međuvremenu, TV Pink praktično čitave godine emituje program u kome osuđivani kriminalac davi jednu učesnicu sve dok ona ne izgubi svest, gde se izgovaraju psovke i uvrede, gde se bije, razbija inventar, udara glavom o zid, gde žena ima seksualni odnos s ljubavnikom na pola metra od svog zakonitog supruga itd.

Pored rijalitija, bez ikakvih posledica prošla je diskreditacija žrtava silovanja, progon novinara kritički orijentisanih prema vlasti, pa čak i prikazivanje slika raskomadanih leševa i priča o mlevenju ljudskog mesa – kojima je predsednik Aleksandar Vučić u javnom obraćanju počastio svoje podanike, a direktno prenosilo čak deset (10) televizija. Inače, kada je u pitanju taj slučaj, pažnju je opet privukla predsednica Saveta REM-a koja je ocenila da su sporne fotografije zapravo edukativnog karaktera „i treba i da uznemire i da opomenu, kako bi svi shvatili koliko je neophodno boriti se protiv kriminala“.

„Druga strana“

Dugogodišnja praksa vladajuće strukture da ne razgovara s nepodobnim medijima i novinarima nastavljena je i tokom ove godine. To svakako negativno utiče na izveštavanje beogradskih medija, ali je za medije u manjim sredinama praktično put u propast. Tako je Verica Marinčić, urednica portala inmedija.rs, na svom Fejsbuk nalogu opisala kako je lokalna samouprava u Inđiji već godinu dana ne obaveštava o svojim aktivnostima i kako je zbog toga otišla u kabinet gde je lično tražila da je ubace na mejling listu ili u Vajber grupu. Iako je opisani dolazak „u kabinet“ scena dostojna Branislava Nušića, molba joj još nije uslišena.

U serijalu In medias (p)res novinske agencije FoNet, novinari iz deset gradova ponavljaju da im, pored diskriminatornog sistema dodele budžetskih sredstava, glavni problem u radu predstavlja upravo ignorisanje lokalne samouprave. Opisujući kako to u praksi izgleda, novinar portala KTJS Dušan Pešić iz Vranja kaže: „Oni vam otvoreno i jasno stave do znanja da vas ne vole.“

Korak dalje u toj igranci ljubavi i mržnje otišli su nadležni u Nišu. Tamošnja gradonačelnica i bivša novinarka Dragana Sotirovski odlučila je da odgovara samo na pitanja koja joj se dopadaju, a istovremeno je nepoznati autor napravio sajt „blizanac“ sajtu Južnih vesti. Uz skoro identičnu grafiku i naziv, ovaj sajt bavi se isključivo diskreditacijom Gordane Bjeletić, urednice pravih Južnih vesti, koje su već godinama trn u oku lokalnim i svim drugim vlastima.

993

Šestomesečni monitoring poštovanja Kodeksa novinara Srbije, koji već šest godina sprovodi Savet za štampu, pokazao je drastičan porast slučajeva kršenja profesionalnih standarda: u septembru 2021. zabeležena su čak 993 teksta u kojima je prekršena bar jedna odredba Kodeksa novinara Srbije (što je znatno više nego prethodnih godina u istom mesecu). Trend je nastavljen i u oktobru, kada je nekoliko puta zabeleženo više od 50 prekršaja dnevno.

S druge strane, povećanje broja prekršaja donekle može da se objasni povećanjem broja listova koji se prate: tokom 2021. na tržištu su se pojavili listovi Nova i Objektiv (koji se već svrstao u sami vrh liste onih koji drastično krše Kodeks). Zanimljivo je ovde što prvi put posle 1998. imamo dnevni list koji se iz političkih razloga štampa u inostranstvu: list Nova štampa se u Hrvatskoj, zato što u Srbiji nijedna štamparija nije mogla ili nije pristala da ga štampa.

Potvrđeno: Ćuruviju ubila država

Početkom decembra završeno je ponovljeno suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije. Potvrđena je prva prvostepena presuda iz 2019. godine da je Ćuruviju ubila država. Dvojica najviših funkcionera tadašnjeg Resora državne bezbednosti Radomir Marković i Milan Radonjić, obaveštajni inspektor Ratko Romić i bivši operativac i pripadnik rezervnog sastava Miroslav Kurak (u bekstvu) ponovo su nepravosnažno osuđeni na ukupno sto godina zatvora.

Nažalost, nalogodavac gnusnog ubistva iz 1999. godine kao i neposredni izvršilac ostali su nepoznati.

Nova prvostepena presuda došla je posle čitavih 386 dana ponovljenog suđenja, koje je usledilo nakon što je Apelacioni sud ukinuo prvu presudu Specijalnog suda i predmet vratio istom prvostepenom veću. U tih 386 dana svega 47 sati je trajalo suđenje, a održano je samo 19 od zakazanih 39 ročišta.

Ugledni profesori i pravnici ocenili su da je, zbog kršenja svih rokova i prava na suđenje u razumnom roku, proces za ubistvo Slavka Ćuruvije obesmišljen i da je zgaženo pravo na pravdu i pošteno suđenje.

Ponovljeno suđenje obeležila je retorika devedesetih, blaćenje i omalovažavanje žrtve istim optužbama i retorikom koja je i dovela do ubistva Slavka Ćuruvije, a advokati odbrane zloupotrebili su sudnicu za promociju istorijskog revizionizma i veličanje zločinačkog režima Slobodana Miloševića i njegove „mašinerije za ubijanje“ političkih protivnika u koju je pretvorio RDB.

Milan Jovanović: Sada žrtva i pravosuđa

U februaru 2021. sudija Slavko Žugić je za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića i njegove supruge Jele Deljanin u decembru 2018. godine, osudio na ukupno 12 godina i šest meseci zatvora bivšeg predsednika Opštine Grocka i funkcionera SNS-a Dragoljuba Simonovića, bivšeg policajca Vladimira Mihailovića i prestupnika iz Grocke Aleksandra Marinkovića (u bekstvu).

Odlukom Apelacionog suda od 25. novembra 2021, objavljenoj 24. decembra, prvostepena presuda protiv Dragoljuba Simonovića i drugih ukinuta je i predmet je vraćen na ponovno suđenje u Drugi osnovni sud u Beogradu. Reakcije novinara na ovakvu odluku apelacije bile su veoma negativne, a tužilac Predrag Milovanović, koji je vodio tužilačku istragu u ovom slučaju i po čijoj optužnici su Simonović i drugi prvostepeno osuđeni, ocenio je da je odluka apelacije „zbunjujuća i uznemirujuća“, kao i da iz saopštenja Apelacionog suda proizlazi da je ukinuta iz proceduralnih razloga.

„Ova odluka predstavlja poražavajuću i obeshrabrujuću poruku za sve novinare koji svoj posao obavljaju u interesu javnosti i dodatno ruši ionako poljuljano poverenje u pravosudni sistem Srbije“, ocenila je Slavko Ćuruvija fondacija.

Apelacioni sud je odluku o poništavanju presude doneo kršeći zakonske rokove i svojim postupanjem teško povredio prava novinara. Da je ovaj sud radio poštujući zakon, odluka o prvostepenoj osuđujućoj presudi protiv Dragoljuba Simonovića morala je biti doneta još 7. septembra ove godine, četiri meseca nakon što je sud primio sve žalbe i izjašnjenja.

Četvrti okrivljeni za ovaj zločin, protiv koga je proces bio izdvojen zbog opstrukcije njegovog advokata, Igor Novaković, sitni zelenaš iz Grocke, takođe je osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od četiri godine.

Bolestan i umoran od brojnih ročišta i povlačenja po sudovima, Milan Jovanović je rekao: „Ne znam da li ću živ dočekati kraj suđenja.“

Ovaj slučaj bio je jedan od krupnijih razloga da Srbija značajno padne na svim rang-listama država koje imaju problem sa demokratijom. Izvršni direktor Reportera bez granica Kristijan Mir lično je ove godine u Beogradu pružio podršku Milanu Jovanoviću i ocenio da to što napadači na Milana nisu još pravosnažno kažnjeni „predstavlja ozbiljan napad na slobodu medija“.

Još nerasvetljen slučaj Matorčević

Željko Matorčević, glavni i odgovorni urednik portala iz Grocke Žig info, napadnut je i teško pretučen pre više od tri godine – 9. oktobra 2018. godine. Počinioci nisu kažnjeni, a ništa se i ne radi na tom slučaju nakon što je 2020. godine tužilaštvo odbacilo podignutu optužnicu i sve vratilo na početak.

Napad na Matorčevića bio je deo mnogih pritisaka i pretnji lokalnih moćnika koji su počeli još 2015. godine, a kulminirali paljenjem kuće novinara tog portala Milana Jovanovića.

Ti napadi i pretnje i dalje traju iako je glavni inspirator, bivši predsednik opštine Dragoljub Simonović, sa još trojicom pomagača, nepravosnažno osuđen na zatvorsku kaznu za paljenje kuće. Okolnosti pod kojima novinari portala Žig info rade u Grockoj, zahvaljujući suđenju Simonoviću, veoma dobro su poznati celoj javnosti.

Redakciji tog portala je tek nedavno, posle više od četiri godine mrcvarenja, ponovo priključena struja. Dragoljub Simonović je pokrenuo čak 16 tužbi protiv Matorčevića i portala Žig info zbog navodne klevete, u kojima za svoje duševne boli traži više od milion dinara. Svih 16 predmeta je i dalje u sudskom procesu, a Željko Matorčević je izložen sudskom mrcvarenju i pritiscima.

Izvor: Cenzolovka

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 

 



NAŠA IZDANJA

28. Palić Film Festiva

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .