Diktafon

Divna Vuksanović: ekspoatisanje potrebe za zabavljanjem i relaksacijom

MediaSfera

 

 

U Atrijuma Narodne biblioteke Srbije nedano je održan razgovor „Filozofija zabave“ povodom objavlјene studije – Nova kritička teorija: filozofija zabave”. Knjiga autora prof. dr Divne Vuksanović, prof. dr Dragana Ćalovića i prof. dr Vlatka Ilića, izašla je u izdanju Estetičkog društva Srbije i Čigoja štampe, 2020.




“Nova kritička teorija: filozofija zabave” predstavlјa nastavak kritike industrije kulture i medija, koju su sredinom prošlog veka započeli predstavnici frankfurtske filozofske škole mišlјenja – Adorn i Horkhajmer.

Novina ove filozofske studije, u odnosu na znamenite prethodnike, sastoji se u tome što je kritici podvrgnuta ne samo industrija kulture već i celokupni industrijalizovani i digitalizovani svet kreativnosti i zabave.

Tim povodom razgovaramo sa dr Divnom Vuksanović, redovnim profesoro Fakulteta dramskih umetnosti na predmetima:  Teorija kulture, Estetika i Filozofija medija razgovaramo o svetu zabave.

Da li je, po Vašem mišljenju, razvoj medija masovnih komunikacija uticao na industriju zabave?

D.V: Tehnički gledano, razvoj mas-medja uticao je na ekspanziju industrije zabave. To, zapravo, znači da je tehnički napredak u oblasti medija omogućio da zabava postane industrija, a njeni proizvodi standardizovana roba. U pozadini ovih događanja, koja nisu isključivo vezana za tehničko-tehnološki napredak, već prevashodno za prolongiranje života posustalog kapitalizma, stoji ogoljena želja za profitom, tj. ekspoatisanje potrebe ljudi za zabavljanjem i relaksacijom.

Šta za Vas znači slobodno vreme?

D.V: Obično se slobodno vreme vezuje za dokolicu, odnosno ono vreme koje je oslobođeno od rada. U zavisnosti od toga da li je rad ropski ili je, pak, rezultat slobodne volje, odmerava se i odnos prema tzv. slobodnom vremenu. Ako je rad ropski i ukoliko se eksploatiše, neslobodan je. Vreme koje se prema njemu upravlja, takođe je neslobodno. Na ovom mestu upućujem čitaoce na literaturu o slobodnom vremenu, o čemu je, za naše prilke, najveći doprinos, u mnogobrojnim delima o ovoj tematici, ostvario uvaženi sociolog kulture – prof. dr Ratko Božović.

U našem dobu, ovo vreme neslobode izvan sfere rada, uglavnom je ispunjeno produktima industrije zabave. Otuda je za mene slobodno vreme isključivo vezano za slobodnog čoveka/ženu. Ono se ne konzumira i ne “troši”, već se koristi po slobodnoj volji… U antičkoj epohi, to vreme pripadalo je umetnosti, ljubavi, filozofiji… I predstavljalo je povlasticu slobodnih ljudi… No, tada su slobodu uživale samo aristokrate… Pa ipak, slobodno vreme je, začinjeno čuđenjem, kako tvrdi Aristotel, omogućilo rađanje filozofije…

 

Šta bi bila dosada?

D.V: Ukratko, dosada je pratilac života; uz to, rekla bih da je u mnogim slučajevima i život sam, ukoliko je on obesmišljen – što bezmalo susrećemo na svakom koraku. O raznim oblicima dosade i dosađivanja u našem vremenu podrobno je pisao Laš Svensen, skandinavski filozof egzstencijalističke orijentacije. Po mom shvatanju, gotovo čitava industrija zabave zapravo je serijska proizvodnja dosade. Problem je u tome što je osećaj dosade, vezan kako za rad, tako i za industriju zabave, do danas nedovoljno reflektovan, odnosno kritički preispitan.

Zašto takozvana industrija zabave u sve većoj meri privlači pažnju kako kulturologa, tako i filozofa, estetičara i teoretičara umetnosti i medija? Kako vidite odnos savremene filozofije prema svetu zabave?

D.V: Ne bih se složila s konstatacijom da industrja zabave privlači preveliku pažnju aktuelnih istraživača. Razlog je prost: zabava se, u načelu, doživljava kao fenomen koji ne zavređuje interesovanje “ozbiljnih” teoretičara-ki; ona se uglavnom doživljava kao nešto usputno, trivijalno i nebitno. S druge strane, zabava u priličnoj meri okupira naše tzv. “slobodno vreme”, potiskujući u drugi plan skoro sve ostalo, a ponajviše autentične kulturne potrebe – edukativne, estetske (doživljajne), stvaralačke. Zabava nam je, svakako, neophodna, i to obilato eksploatiše istoimena industrija.  Danas gotovo da je nemoguće zabaviti se izvan delokruga njenih moći. Milioni ljudi zabavljaju se na isti ili sličan način: nekritički gutajući deo najnovije ponude na tržištu zabave.

U studiji „Nova kritička teorija: Filozofija zabave“ problematizujte odnos savremene filozofije medija i estetike prema svetu zabave, koji je jedan od vodećih fenomena današnjice. Zašto uu masovnoj zabavi i spektaklu vide puki resurs za eksploataciju?

D.V: Knjiga “Nova kritička teorija: filozofija zabave”, objavljena u izdanju Estetičkog društva Srbije i Čigoja štampe, a koju potpisujemo Dragan Ćalović, Vlatko Ilić i ja, pozni je odjek “Dijalektike prosvetiteljstva”, Adorna I Horkhajmera, tačnije – poglavlja o tzv. kulturnoj industriji. Još sredinom prošlog veka, ovi autori uočili su da je, posredstvom delovanja mas-medija koji svemu nameću sličnost, kultura postala industrijski proizvod. Nešto kasnije, zahvaljujući kritičkim opservacjama Gi de Bora, domen kulture interpretiran je unutar tzv. “društva spektakla”. Ono što je suština medijatizovanja i spektakularizovanja kulture danas jeste njeno instrumentalizovanje, te svođenje na merila tržišta. Pojednostavljeno rečeno, ona je u službi akumuliranja kaptala, kao i svaka druga grana industrije; važno je da donosi profit, a ne da služi ljudima.

Kako čovek da pronađe prostor za autentičnu, kreativnu zabavu u svetu masovne zabave koja mu nameće kako da se zabavlja i pri tom zarađuje?

D.V: Za početak, treba neko da postavi to pitanje, a potom da, ukoliko to želi, sam ili sa istomišljenicima osmisli strategije otpora – kako u odnosu na porobljeni rad, tako i prema industrijski standardizovanoj zabavi. Tržište je bezlično, a život duboko ličan, ili bi bar tako trebalo da bude…

Da li je svet spektakla ideal savremenog čoveka? Da li živimo u svetu u kome je više zabave a manje keativnosti?

D.V: Slično kao zabava, i kreativnost je, bilo u umetnosti ili u nauci, postala roba, tj. industrijski standardizovan proizvod. Kreativne industrije i masovna zabava produžavaju opstanak kapitalizma, nudeći kao jedini ideal merkantilizacju svega potojećeg, pa i čoveka/žene. Da li smo toga svesni ili ne, drugo je pitanje.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 



Vodovodska 187 L

PTICE NA UZGLAVLJU

Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Festivala nauke

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .