MediaSfera
Nekoliko milijardi ljudi danas slavi Božić po gregorijanskom kalendaru, ali je svečanost drugu godinu zaredom pod senkom pandemije korona virusa, posebno zbog pojave novog omikron soja.
Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja će danas služiti misu i uputiti tradicionalnu božićnu „Poruku gradu i svetu“ (Urbi et Orbi).
Papa je u petak uveče služio misu na Badnje veče u crkvi Svetog Petra, dok je oko 2.000 vernika sa maskama ispred bazilike pratilo svečanost na ekranima. Franja je pozvao vernike da ponovo „otkriju male čari života“ i da budu ponizni.
Ambasadori i predstavnici drugih hrišćanskih crkava prisustvovali su misi prevodjenoj na nekoliko jezika. Bilo je oko 200 sveštenika, biskupa i kardinala, koji su takođe nosili maske.
Nekoliko stotina ljudi okupilo se u petak uveče u Vitlejemu, palestinskom gradu na okupiranoj Zapadnoj obali.
Misa je služena na Filipinima koji su pogodjeni naletom tajfuna Rai u kojem stradalo oko 400 ljudi dok je nekoliko desetina hiljada ostalo bez krova nad glavom.
S druge strane, mnoge aviokompanije su otkazale više od 2.300 letova širom sveta, jer su ograničena putovanja zbog omikrona.
Korona virus je naveo Holandiju da uvede karantin, čuveni Brodvej je otkazao božićne svečanosti, dok su Španija i Grčka ponovo uvele obavezno nošenje maske na otvorenom.
U Francuskoj je u petak zaraženo 94.000 ljudi, što je najveći broj inficiranih od početka epidemije u toj zemlji, dok je u Velikoj Britaniji inficirano više od 122.000 ljudi.
U Južnoj Americi su takođe uvedene oštrije mere, kao što su obavezna vakcinacija ili zatvaranje granica.
Međutim, i takve mere nisu sprečile dolazak Deda Mraza, tako su kanadske i brazilske vlasti zvanično odobrile kretanje sanki sa irvasima i poklonima za decu.
„Naši kontrolori će nadgledati kretanje Deda Mraza kako bi bio bezbedan u australijskom vazdušnom prostoru“, navele su tamošnje vlasti.
Deda Mraz je posetio i siromašnje četvrti Rio de Žaneira, gde je podelio hranu i poklone.
Jedan od najradosnijih praznika
Božić je jedan od najradosnijih praznika u hrišćanskoj tradiciji i on simbolizuje dolazak sina Božjeg na zemlju. Božićno slavlje kod Rimokatolika traje nekoliko dana, od 25. decembra pa sve do praznika Sveta tri kralja 6. januara.
Prema predanju Isus Hrist je rođen 25. decembra u Vitlejemskoj pećini pa se ovaj datum, uz razlike u kalendarima, poštuje u celom hrišćanskom svetu.
Iako većina istoričara smatra da bi se kao godine Isusovog rođenja mogao uzeti opseg od 7. do 2. godine pre naše ere, datum njegovog rođenja ipak je ostao nepoznat. Budući da u Novom zavetu nije zapisano kada se rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, pa je potom nastupio period kada su se Bogojavljenje i Božić slavili u istom danu, poznati kao praznik Epifanija.
Stari Rimljani su prvi počeli da slave praznik Hristovog rođenja u 4. veku (336.godine). Do danas ostalo je nejasno zašto se slavi baš 25. decembra, a preovlađujuće mišljenje je da da je to zato što se u većinski paganskom Rimu tog datuma slavilo rođenje boga Sunca, pa je crkva želeći da potisne taj paganski praznik počela da slavi Hrista kao božansko Sunce sa visine.
Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila Djeva Marija, blagodaću Svetog duha u Vitlejemu. Ona je bila zaručnica srodnika Josifa. Car Avgust je zapovedio popisivanje stanovništva, pa su Josif i Marija krenuli iz Nazareta ka Vitlejemu gde se i Isus rodio u pećini. Anđeli su dojavili vest o rođenju i prvi videli dete, a posle je zvezda repatica dovela mudrace Sveta tri kralja do Isusa.
Danas Božić slave i mnogi nehrišćani kao tradicioni porodični praznik kada se daju i primaju prigodni pokloni.
Božićna tradicija
Božićno drvo potiče još iz paganske tradicije ukrašavanja i poštovanja zimzelenog drveća. U novije doba, smatra se da su tu tradiciju obnovili Nemci u 18. veku, a onda je tradicija počela da se širi dalje po svetu. Božićna jelka se ukrašava svećama, ukrasima, kuglicama i slatkišima, a na vrh se postavlja zvezda repatica ili anđeo. Na početku se drvo ukrašavalo prirodnim ukrasima, najčešće voćem ili ručno pravljenim ukrasima, a u jednom periodu i srebrnim nitima i drugim ukrasima koji su bili merilo prestiža. Iz ekoloških razloga, danas su česti apeli za veštačkim jelkama, koje često možete kupiti u potpunosti okićene.
Osim jelke, drugi tradicionalni ukrasi za Katolički Božić su božićne zvezde, imele i božikovine. Takođe je čest običaj poljupca ispod imele. Od njih se prave venčići koji se takođe ukrašavaju.
U mnogim zemljama se ukrašavaju i dvorišta različitim svetlećim figurama, a često i natpisima sa dobrim željama, a najčešće na trgovima i javnim mestima. Posebni značaj ima ukrašavanje poklona na najmaštovitije načine u ukrasne papire sa raznobojnim trakama i mašnama. Ti pokloni se ostavljaju ispod jelke sa imenom onoga kome je namenjen. Često se ispod stavljaju i jaslice i božićna pšenica posađena na praznik Svete Lucije.
Prve jaslice napravio je Sveti Franja Asiški 1223. godine. Uglavnom uključuju štalu, često sa anđelom na krovu, a od figura postavljeni su Marija, Josip i mali Isus, a ponekad i domaće životinje. Isus je najčešće položen u jasle.
Božić u Velikoj Britaniji
Na ostrvu Deda Mraz 25. decembra donosi poklone za decu, a za to vreme odrasli britanci uživaju u ćurki pripremljenoj na engleski način, božićnom pudingu i torticama od testa punjenog suvim voćem. Britanci tokom praznika posećuju i takozvane „Pantomime“, neobična izvođenja bajki ili istorijskih događaja. Scenografija se uglavnom nalazi na ulicama sa različitim svetlećim ukrasima. Na poznatom trgu Trafalgar nalazi se velika jelka i imela. Vencima imele ukrašena su vrata kuća, a svako ko se zatekne ispod venca može biti poljubljen ili nekoga poljubiti.
Božić u Francuskoj
U Francuskoj su običaji nešto drugačiji i malo romantičniji. U njihovoj izvodbi jaslica sveci koji stoje oko malog Hrista su zapravo bogataši, seljaci, ribari i pralje, svi su obučeni u odore iz 19. veka i svi su veseli. Oni donose pozdrave porodici, a vrhunac Badnje večeri je Le Revellion, odnosno Božićni obrok. La Buche de Noel, čokoladni biskvit u obliku badnjaka smeštena je ispod jelke kao simbol panja koji je spaljivan kako bi bili rasterani duhovi. Takođe treba pomenuti da je prva jelka nastala u pokrajini Alzas u 17. veku, a 1840. godine vojvotkinja od Orleana je prenosi u Pariz. Još jedan običaj je da na panj deca ostavljaju očišćene cipele i jedva čekaju da prođe noć jer će ih tu ujutru dočekati pokloni.
Božić u Italiji
Kada vam Italijani požele srećne praznike, reći će Buon Natale (dobar rođendan). Ovde u samom središtu svečanosti nije jelka već jaslice. Svako se trudi da napravi što lepse jasle, posebno lepše od komšijskih. Takođe je običaj da 24 sata pre Badnje večeri treba strogo postiti. Nakon zalaska sunca, pucanj iz topa na Castel S. Angelo u Rimu označava se početak praznika. U 21 sat u crkvama započinje sveta misa, a nakon nje pristupa se večeri u krugu porodice. U nekim mestima se pokloni izvlače iz „urne sudbine“ i dele na Sveta tri kralja i deli ih veštica Befana koja u kuću ulazi kroz kamin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar