MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Jedan dan smo tata, brat i ja sređivali nekadašnju tatinu kancelariju.
Tata je imao svoju firmu, pune tri decenije je bio sam svoj gazda, a onda su ga velike kompanije potisnule i bio je primoran da na svoja vrata stavi katanac i da se zaposli.
Godinama kasnije tata u tu svoju kancelariju nije ušao.
Jedan dan smo ušli nas troje sa namerom da je sredimo i očistimo.
Našli smo puno paketa reklamnog materijala. Neke reklamne flajere sam ja prvi put videla, a brat kaže da se seća kada su to uradili, kada su to delili.
Onda smo našli neke druge reklamne flajere kojih se ja sećam.
Te flajere smo brat, mama i ja prepravljali dok je tata radio. Flajeri su urađeni dok je fiksni telefon imao šest cifara, a nakon što su uveli i sedmu cifru mi smo na sve flajere tu sedmu cifru dopisivali. Bio je to dosadan, ponavljajući posao. Ali zahvaljujući toj firmi smo mi živeli i iako nam je bilo dosadno da to radimo, znali smo da moramo.
Nakon tih paketa sa starim reklamnim flajerima, našli smo nekoliko paketa, poslednji reklamni flajeri koje smo uradili pre par godina. Te poslednje reklamne flajere je tata dugo osmišljavao i stvarno su bili najlepši i najmoderniji. Urađeni na masnom, sjajnom papiru. Odlična kombinacija boja, tekst fenomenalan.
Samo, eto, nismo stigli da ih sve, ili bar veći deo, podelimo.
Sa velikom tugom u grudima smo bacilli sve te flajere, zanimali se i prisećali se svih tih stvari iz tatine kancelarije, a onda kada smo je gotovo celu ispraznili i sredili sa velikom gorčinom u ustima zaključali smo ta vrata i otišli smo u kuću.
Ja sam u glavi vrtela uspomene iz tog perioda i sećam se određenih detalja.
Sećam se koliko se tata trudio da opstane i sećam se koliko mu je bilo teško što je po ceo dan bio vezan za posao, jer kada si sam svoj gazda onda nemaš radno vreme, već radiš od jutra do sutra.
Tako je i bilo, dok sve nije stalo.
Jovana Ješić
Dodaj komentar