Kultura Pozorište

Izložba „Umetnost igrača“ posvećena Miloradu Miškoviću

MediaSfera

 

 

Narodno pozorište u Beogradu će  utorak, 14. decembra 2021. u 18.00 časova u Foajeu partera Velike scene otvoriti izložbu „Umetnost igrača“ posvećenu Miloradu Miškoviću, velikanu srpskog baleta i i markantnoj figuri na evropskom zvezdanom nebu sredine 20. veka. Izložbu je priredio Miloš Dujaković, dugogodišnji Miškovićev saradnik.




Karijera ovog umetnika, je gotovo u potpunosti bila vezana za svetsku prestonicu umetnosti – Pariz. Tokom čitave karijere sarađivao je sa najvećim francuskim fotografom Seržom Lido i deo bogate foto-arhive predstavlјen je u ovoj postavci.

Izložbu koja će biti otvorena do februara meseca, posetioci mogu videti prilikom dolaska na večernje predstave na Velikoj sceni, kao i u vreme rada Muzeja Narodnog pozorišta, radnim danima od 11 do 16 časova.

Izložba: Milorad Mišković – umetnost igrača

Velika ličnost srpskog baleta i markantna figura na evropskom zvezdanom nebu sredine 20. veka, uvek iznova podstiče bavlјenje umetnikovim bićem, kroz istraživanja suštine igre i izvornog talenta ovog specifičnog podneblјa. Otmeni dramski izraz usklađen sa visokim tehničkim vrednostima, kroz bogati materijal fotografija različitih epoha, otkriva i danas bogatstvo rafiniranih stilova, privlačnost i specifičnosti ovog umetnika.

Uvek u osmozi s umetničkim strujama u različitim oblastima: pozorište, muzika, slikarstvo, književnost, igra u svim oblicima, uzdiže umetnost i ukupni teatar. Partner najvećih balerina: Alisje Markove, Ivet Šovire, Žanin Šara, Rozela Hajtauer, Karla Frači, igrao je u najuglednijim trupama i baletskim predstavama širom sveta.

Svoje umetničke težnje najbolјe je ostvario kroz vođenje svoje trupe: Pariski balet Mišković, gde je bio prvak baleta  i koreograf, sa kojom je prošao pet kontinenata sa neverovatnim uspehom. Pečat i originalnost trupe bili su u samom repertoaru, koji su posebno stvarali novi koreografi, muzičari, scenografi, slikari i mlade zvezde donoseći obnovu igre u simbiozi s tako bogatom i izuzetnom francuskom igračkom školom.

Na poziv Generalnog direktora UNESCO-a Milorad Mišković je postao umetnički direktor i odgovorno lice za projekte i velike kulturne otkrijemo događaje u celom svetu, a kasnije i predsednik Međunarodnog saveta Baleta i doživotni počasni predsednik, kao i predsednik Velike međunarodne nagrade „Videodanse“ pri UNESCO-u.

Nјegova ličnost nam dopušta da u toku njegove karijere višeslojne vidove stvaralaštva, uklјučujući tendencije i evolucije same baletske umetnosti 20. veka.

Ova izložba obuhvata samo mali deo obimne foto-građe jednog od najvećih fotografa Pariza i sveta – Serž Lidoa, koji od prvih dana prati karijeru Milorada Miškovića. Izuzetna serija fotografija koju je posvetio Miškoviću pod nazivom »Umetnost igrača«, realizovana je u samom početku njegove karijere u Parizu. Celokupna umetnička arhiva Milorada Miškovića dopremlјena je iz Francuske i nalazi se u Arhivu Beograda.

Milorad Mišković (1928-2013)

1928.   Rođen u Valјevu  26. marta.
1942.               Polaznik Baletskog studija Nine Kirsanove u Beogradu.
1944.               Postaje član i vrlo brzo solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu.
1946.       U maju sa velikom grupom jugoslovenskih umetnika odlazi na turneju po Francuskoj i Belgiji.  Odlučuje da ostane u Parizu i tu nastavi svoju dalјu karijeru. Usavršava se kod Olge Preobraženske i Borisa Knjazeva. Angažman u Ballets des Champs-Elysees u Parizu.
1947.     Prvak u International Ballet Mona Inglesby u Londonu. U Londonu angažovan kao solista u Ballets Russes du Colonel de Basil u Kovent Gardenu.
1948.    Angažovan kao prvi igrač u Grand Ballet de Monte Carlo Marquis de Cuevas gde sarađuje sa umetnicima: Bronislava Nižinska, Rozela Hajtauer, Serž Lifar, Eteri Pagava, Mardžori Tolčif.
1949.   Baletska zvezda u trupi Ballets de Paris. Saradnja sa: Rolan Peti, Frederik Ašton, Zizi Žanmer, Žanin Šara, Nina Virubova.
1950.   U  Nјujorku kritičari mu dodelјuju nagradu “Najbolјi mladi igrač godine” za glavnu ulogu u baletu Le Combat (kor. Vilijam Dolar). Partnerka mu je bila Kolet Maršan.
1951.   Anton Dolin predstavlјa Miškovića u Žizeli u okviru sezone Festival Baleta u Londonu. Igra klasicni repertoar sa Miom Slavenskom i Natalijom Krasovskom.
1952.   Sezona u Parizu sa trupom Balet Francuske Žanin Šara. Nastupa kao gost u London Festival Baletu. U Francuskoj nastupa sa Ivet Šovire i Kolet Maršan.
1953.    Koncerti i predstave sa zvezdom Baleta Pariske Opere Liset Darsonval. Odbija poziciju prvaka u Operi i zadržava status slobodnog umetnika.
1954.    Nastupa sa slavnom engleskom balerinom Alisjom Markovom u Rojal Albert holu u Londonu; Pariz, Dablin, SAD, Tokio, Nagoja, Osaka, Kjoto, Hong Kong, Singapur, Manila, Honolulu. U Japanu dobija priznanje – Najbolјi mladi igrač.
1955.    Nastupa u Italiji i Francuskoj sa Kolet Maršan i Alisjom Markovom. Nastupa u velikom klasičnom repertoaru kao i modernim kreacijama.

  1. Nastup u baletu Krcko Oraščić  sa Alisijom Markovom u London Paladijumu. Gostovanje u Dablinu sa Francuskim baletom Žanin Šara, u Olimpija teatru igra u Romeu i Juliji sa Ljudmilom Čerinom. Gostovanje u Lisabonu sa Ivet Šovire. Sa Veronikom Mlakar nastupa u Le Combat u Francuskoj i Monte Karlu. Sarađuje sa koreografom Džonom Tarasom i Morisom Bežarom. Sa Irene Lidovom formira sopstvenu kompaniju « Ballets 56 de Paris de Miskovitch »
  2. Bežar za njega kreira Prometeja. Balet je nagrađen kao: Najbolјe premijerno delo sezone, a Mišković dobija nagradu: Najbolјi igrač sezone u Francuskoj. Kompanija nastupa u Francuskoj, Engleskoj, Irskoj, Italiji, Nemačkoj, Holandiji, Španiji, Portugalu, Americi Severnoj i Južnoj, Severnoj Africi. Samostalno kao Zvezda nastupa U Ballet Rambert u Londonu i Engleskom nacionalnom baletu (ex Festival Ballet).
  3. Gost-zvezda u Operi u Čikagu gde igra sa Sonjom Arovom i Melisom Hajden. Turneja sa kompanijom u Španiji. Snima film Finale za nemačku televiziju za koji dobija brojne nagrade. Nastupa sa partnerkama: Lyane Daydé, Rosella Hightower, Yvette Chauviré. Opera u Marseju, Turneja po karipskim zemlјama.
    1962. Nastupi sa Ljudmilom Čerinom u Parizu i Francuskoj. U Italiji sa Karlom Frači.
    1963. Ostvaruje brojne filmske kreacije za televizije u Francuskoj, Belgiji, Engleskoj, Nemačkoj i Italiji.
    1964. Zapažen nastup na Drugom pariskom bijenalu u teatru Champs-Elysées. Igra u Pepelјugi u Parizu sa Grands Ballets de Marquis de Cuevas. Nastupa sa Duškom Sifnios u Romeu i Juliji Dimitrija Parlića. Sa Ninom Virubovom u Baletu Monte Karla.
    1965.  Nastupa sa Ivet Šovire u Romeu i Juliji u Parizu i Salcburgu. Sa Elzom Marian von Rozen nastupa u Skandinaviji.
    1966.  Nastupi u Evropi, Južnoj Americi, Maroku i poziv za nastup u beogradskoj Žizeli.
    1968.  Premijera u Beogradu Huana od Carise u koreografiji Dimitrija Parlića sa Jovankom Bjegojević.
    1969.  Sa Karlom Frači u Italiji igra Betovenova Prometejeva stvorenja.
    1971.  Postavlјa balet El Sid u Narodnom pozorištu u Beogradu sa Lidijom Pilipenko, Dušicom Tomić i Višnjom Đorđević. Više nastupa u Jugoslaviji: Beograd, Zagreb i Dubrovnik.
    1972.  U Beogradu snima dokumentarni film o svojoj karijeri. Direktor Baleta u Dalasu u Teksasu.
    1974.  U Areni u Veroni postavlјa Žizelu za Karlu Frači. ZA Festival u Atini kreira Oreste.
    1975.  Kao pomoćnik umetničkog direktora u Baletu 20. veka Morisa Bežara.
    1976.  Postavlјa Žizelu i Labudovo jezero u Firenci za Maksimovu i Vasilјeva. U Areni u Veroni postavlјa Krcka Oraščića. Kreira balet La Figlia di Iorio za Karlu Frači i Amadea Amodia.
    1980.  U Italiji postavlјa Vertera sa Loredanom Rufo, u Italiji proglašen za najbolјu predstavu sezone. U Beogradu povodom 21. konferencije UNESCO-a postavlјa Korak sa folklornim grupama u solistima Baleta. Postaje umetnički direktor UNESCO-a, od 1988. predsednik Saveta za igru i kasnije doživotni počasni predsednik.

 

 

 



NAŠA IZDANJA

28. Palić Film Festiva

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .