Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: Borba za zdravlje i za budućnost

MediaSfera

 

Piše: Jovana Ješić

 

Ovih dana se priča samo o protestima protiv Rio Tinta. O tome pričaju svi i svuda. O tome se priča u medijima. Kod jednih možemo videti pravu sliku stvarnosti – reku ljudi na mostovima, more ljudi na trgovima u svim većim gradovima Srbije. Kod drugih možemo videti i čuti laž koju pokušavaju da nam ubace u glavu – 20 ljudi je blokiralo grad i to je šačica lažnih ekologa.




Na nama je da odlučimo kome ćemo verovati.

Zapravo, to nije ni važno. Nije važno ni koji ćete kanal pustiti, ni kome ćete verovati, važno je samo da znate za šta se ta reka ljudi ili pak šaka lažnih ekologa bori.

Bori se za sve nas i za sve vas. Za sve buduće generacije, za svu našu decu.

Reka ljudi pokušava i nastoji ka tome da spreči kopanje litijuma u Srbiji. Izgradnju rudnika i kopanje u Mačvi bi trebalo da sprovodi kompanija Rio Tinto čiji su prethodni radovi u drugim zemljama doveli do uništvanja biljnog i životinjskog sveta, do uništavanja flore i faune. Reka ljudi se bori za promenu Zakona o eksproprijaciji.

Reka ljudi se bori za zdrav i čist vazduh, za zdravu vodu i za zdravu zemlju.

Toj borbi su se pridružili i glumci, sportisti, akademci. Oni su saborci običnih građana na ulici i borci na društvenim mrežama gde se njihova reč daleko čuje.

Neki kažu da ovo nije politička borba.

Neki kažu da ovo jeste politička borba.

Reka ljudi kaže da je ovo borba za zdravlje i budućnost.

O protestima u Srbiji su pisali i strani mediji, a slike i snimci koji su obišli svet ostavljaju nas bez reči.

Kako smo došli do toga da treba da se borimo za najosnovnije ljudske potrebe?

Ne znam, ali znam da je zdravlje u zdravom okruženju. Zdravlje je u prirodi i mi ne možemo da dozvolimo da ostanemo bez prirode, da ostanemo bez zdravlja.

Janko Veselinović je u romanu “Hajduk Stanko” opisao Mačvu. Čitajući taj opis Mačve i gledajući slike sa protesta, reku ljudi u celoj Srbiji, u isto vreme se smejem i plačem. Plačem zbog toga šta bi se desilo sa Mačvom da ta reka ljudi nije krenula u borbu, a smejem se od sreće, jer znam da će Mačva ostati netaknuta zahvaljujući toj reci ljudi.

Borba nije završena, ona će trajati sve dok Mačva ne bude bezbedna. Sve dok ne počnemo ponovo da udišemo zdrav vazduh, pijemo zdravu vodu i hodamo po zdravoj zemlji u zelenoj prirodi!

Odlomak iz romana “Hajduk Stanko” Janka Veselinovića:

“Nema veće ravnice u Srbiji od Mačve. Ona se proteže od Mišara do Drine i od najvišeg vrha Crne planine, Vidojevice do Save… To je prostor od dvanaest sati hoda.

Možeš u dugu danu hoditi po Mačvi, a nećeš videti nijednog brežuljka – sve je ravno kao tepsija. Zamori se pogled putnikov gledajući jedno isto: njivu, pašnjak, njivu, pašnjak i ništa više. Ili pak uđe u selo. Tu vidi kućicu do kućice; uz kuću staju, iza staje bunar, iza bunara voćke… Iznajpre ga to oveseli; ali malo pomalo ta mu jednolikost dodija, on saginje glavu i postaje zlovoljan…

Takva je Mačva danas. Pa i pored svega toga, ona je lepa, divna, ona je bogata cura!

Sve što se u nju baci, donosi bogata ploda. Lepa su njena polja kad ozelene, a još lepša kad se pozlate zlaćanim vlaćem… Ona vam je kao tuđinka; ne da se svakom poznati… Ko hoće da zna njene draži i njene lepote, taj mora živeti u njoj. Tome ona otvara svoja nedra i daje svoju miloštu. A ko proživi u njoj, taj je lako ne ostavlja, ili, ako je baš mora ostaviti, on je nikad ne zaboravlja.”

 


Jovana Ješić


Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/



NAŠA IZDANJA

59. Oktobarski salon

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .