MediaSfera
Foto: Petar Lubarda, Buđenje Afrike; 1952, Muzej Jugoslavije
Našem velikanu Petru Lubardi i njegovom rezonantnom stvaralaštvu biće posvećeni naredni meseci u Galeriji Doma Vojske Srbije. I to ne kroz dela koja su nam najpoznatija i možda, stoga, i najprijemčivija već posredstvom izbora retko viđanih radova iz čak tri referentne institucije. Sve to od danas u 13 sati pa do 5. februara na izložbi „Lubarda – Jedna priča”.
Pred poklonicima umetnosti biće 29 radova, a postavku čine reprezentativna dela koja nisu deo stalne postavke u njegovoj Kući legatu, niti su izlagana u ovom obimu kad je reč o Umetničkoj zbirci Doma Vojske Srbije, uz radove iz fonda Muzeja Jugoslavije, koji su kao poklon dati predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu. Pored slika i crteža naći će se tu i arhivska foto-građa, deo iz Kuće legata, i drugi, do sada nepoznat javnosti, iz foto-arhiva Doma JNA, sada Medija centra „Odbrana”.
Autorski tim izložbe čine Jelena Knežević iz Medija centra „Odbrana”, Dina Pavić iz „Kuće legata” i Ana Panić, ispred Muzeja Jugoslavije.
Lubardina dela iz Umetničke zbirke Galerije Doma Vojske Srbije, a na postavci ih je izloženo osam, svrstana u dve celine, međuratnu i posleratnu, od figuralnog, intimističkog do prepoznatljivog, njemu svojstvenog slikarstva, predstavljaju mali ali važan segment za proučavanje i razumevanje umetnikovog opusa, vrlo često prevazilazeći kontekst prostora i vremena u kome su nastala, anticipirajući nadolazeće vrednosti, kao i pojave koje će zasigurno imati dubok i ukorenjen trag u njegovom likarstvu, piše u katalogu koji prati postavku Jelena Knežević. Ona podseća i na reči samog umetninika koje je on posvetio svojevremeno slikama velikih majstora, a danas se mogu pomenuti u kontekstu njegovog slikarstva: „Ako je umetnost, onda su one (slike) uvek žive, bez obzira na njihov istorijski okvir kada su napravljene, one probijaju istorijske granice, jer ljudska misao nema granice, badava ćemo ih mi uokviravati.”
Iz opusa umetničke kolekcije Legata Petra Lubarde na izložbi će biti izloženo dvanaest radova koji su nastali u najrazličitijim tehnikama, objašnjava u svom kataloškom tekstu Dina Pavić, i dodatno podseća na Lubardin pristup koji karakteriše njegove slike, studije i crteže:
„Inspirisan aktuelnim tokovima u zapadnoevropskoj umetnosti i samostalnim istraživanjima na ideji kontinuiteta sa lokalnom tradicijom međuratnog modernizma, osavremenjenoj umereno apstraktnim jezikom pariske provenijencije, postaje deo umereno modernističke apstrakcije, tzv. socijalističkog estetizma. Kolorit, pikturalnost i asocijativnost materije u delima Petra Lubarde, ali i naglasak na gestu i funkciji tela kao medijuma u kreativnom procesu, otvorio je mogućnost promene statusa umetničkog dela, njegove transformacije iz konkretnog predmeta u akciju”.
Iz heterogenog likovnog fonda nastalog putem poklona darivanih Titu na ovoj postavci može se videti devet Lubardinih radova, a zanimljivo je i to reći, nijedno koje muzej poseduje nije se nalazilo u Titovoj rezidenciji u Užičkoj ulici broj 15 u Beogradu, gde su po pravilu bili raspoređeni najvredniji predmeti, dostupni samo odabranim gostima predsednika, jasno reprezentujući identitet i snagu zajednice već su bila izložena u Muzeju „25. maj” ili su ostajala u depou, ističe u svom kataloškom prilogu Ana Panić i dodaje da se kroz Lubardina dela iz fonda Muzeja Jugoslavije može pratiti njegovo posleratno stvaralaštvo i promene u njegovoj umetnosti.
„Nijednu sliku Lubarda nije lično poklonio Titu već su poklonjene od različitih državno-partijskih tela i organizacija iz Srbije i Crne Gore. Izbor tema je takođe znakovit i vidljivo je da su se darodavci u izboru dela rukovodili nacionalnim ključem, da poklone ono što je njihovo i čime žele da se predstave Titu, ono čime se ponose i što simbolizuje njihov kraj, da mu prezentuju ono što je najreprezentativnije i najvrednije što imaju”, napominje ona.
Tokom trajanja izložbe biće upriličena i autorska vođenja i to 18. decembra, 15. januara i 5. februara u 13 časova.
Izvor: Politika
Dodaj komentar