Na kraju gotovo svakog dana veliki broj nas se zapita da li je moguće da je oko nas svakim danom sve više ljudi koji nas gledaju u oči i lažu, onih koji nas ubeđuju da je crno u stvari belo i da mi to nismo dobro videli, koji nikada ne preispitaju sebe i svoje postupke ali zato su savršeni u prebacivanju krivice na druge… To su samo neke od karakteristika manipulatora i ljudi koji imaju narcisoidno-manipulativni poremećaj ličnosti.
Naša sagovornica na ovu temu je Biljana Oljača koja je jedan od najvećih stručnjaka za odnose sa javnošću u Srbiji i regionu, jedan od retkih stručnjaka za PR koji se za ovu profesiju školovao na akedemskom nivou (specijalizirala je odnose sa javnošću na poslediplomskim specijalističkim studijama), neko ko je vodio PR službe najuticajnijih medija i kompanija u Srbiji i radio PR za utucajne ličnosti, ko je napisao knjigu iz ove oblasti ( ’’Istine i zablude o PR-u’’) …
Pošto Vam je najuža specijalnost odnosi sa medijima kako kao stručnjak za komunikaciju ocenjujete način komunikacije u današnjim medijima?
B.O: Reći ću vam samo da se prijatano iznenedim kada pročitam neki kvalitetan, pismen i normalan tekst u štampanim medijima, ili kada pogledam i poslušam neki kvalitetan razgovor na televiziji, ili putem novih medija. Zašto to kažem? Pa zato što je kič u najširem smislu te reči tako zavladao našim medijima da je ponekad sramno da se ljudi koji nemaju osnovnu kulturu, osnovnu pismenost a o kreativnosti da i ne govorimo danas nazivaju novinarima. I takvi sebe doživljavaju novinarčinama, dok se pristojan svet krsti i čudi i pita se ’’Kud’ plovi ovaj brod?’’. Kada vidim i čujem voditelje na televiziji koji prekidaju sagovornike u pola rečenice, koji se ogledaju u studijsko ogledalo dok sagovornik priča o nekim teškim i tužnim stvarima zaista se zgrozim. I baš sam pre par dana razgovarala sa novinarkom Dafinom Dostanić koja je jedna od retkih visoko kvalitetnih novinara koji nisu poklekli pred primitivizmom, i rekla joj da se svaki put obradujem kada vidim i pročitam njen intervju jer znam da zasigurno nije pričao o rijaliti šou programu nego intervju sa nekom kvalitetnom ličnošću koja ima šta da kaže, i od koje se ponešto može i naučiti. Naravno, za one koji su spremni da uče, i koji ne misle da su savršeni!
Mislite li da se u poslednje vreme susrećemo sa dosta manipulacije u svakodnevnoj komunikaciji?
B.O: Apsolutno, da! Pošto je sistem vrednosti izopačen, danas manipulatori smatraju da su oni u stvari samo snalažljivi ljudi koji lažima, obmanama i izvrtanjem istine pokušavaju da dođu do cilja. I veoma često dođu, pa im to onda da vetar u leđa da i sledeći put pribegnu ponovo manipulaciji i tako u nedogled. A u stvari ne znaju da je manipulacija odraz nemoći, jer nikada nećete sresti čoveka koji je siguran u sebe, obrazovan, ispunjen a manipulator. Ne, manipulatori su uvek nesigurni, nesrećni, i nezadovoljni ljudi koji svojim stavom, znanjem i obrazovanjem ne mogu da dođu do željenog cilja (a obično zbog osećaja inferiornosti imaju veliku glad za uspehom) pa onda pribegavaju tako prljavim i primitivnim načinima komunikacije kao što je manipulacija. Psiholozi kažu da deca koja nisu dobila dovoljno ljubavi i pažnje u matičnoj porodici veoma često postaju manipulatori, pokušavajući da na taj način u odraslom dobu privuku pažnju koju nisu u detinjstvu dobili. Ali, na krajnje pogrešan način.
Uz manipulaciju je uvek usko povezana laž?
B.O: Tako je. Laž je samo jedan od alata kojima se manipulatori koriste da bi došli do željenog cilja, tako da laž i manipulacija uvek idu zajedno. Kao što rekoh manipulatori su svesni svoje lične nesigurnosti i neadekvatnosti, ali i pored toga svim silama i sebi i drugima žele da dokažu da mogu da dođu do željnog cilja i pri tom ne biraju sredstva. Ima mnogo tipova manipulacije a jedan o najčešćih je projekcija – kada manipulator sve svoje loše osobine i loše postupke pripisuje svom sagovorniku, i na taj način pokušava da ga zbuni i da sroza njegovo samopouzdanje kako bi i dalje mogao da manipuliše njime. Nabijanje osećaja krivice, gaslajting, ’’mlaćenje prazne slame’’ i mnoge druge tehnike manipulacije imaju za cilj zbuniti sagovornika i tako doći do lične koristi koja je uvek glavni cilj svakog manipulaora. Manipulacija je u stvari emocionalno i psihičko zlostavljanje, i nije nimalo naivna stvar. Naprotiv! Zato je jako važno edukovati se iz ove oblasti kako bi blagovremeno prepoznali manipulatore u našem okruženju, i sprečili ih da nama manipulišu.
Kada je narcisoidnost u pitanju kako komentarišete tu pojavu?
B.O: Kada govorimo o narcisoidnosti tu postoji velika zabluda. Kada kažemo da je neko narcis obično većina ljudi pomisli na one persone koje su zaljubljene same u sebe, koje po ceo dan stoje ispred ogledala i lickaju se, i to nekako sa osmehom čak i sipatijom mnogi ljudi prihvataju. Međutim, istina je mnoooogo drugačija. Narcisoidnost je ozbiljan i opasan poremećaj ličnosti. To su izuzetno toksični ljudi, pre svega za svoju najbližu okolinu, dok se širokoj javnosti pokušavaju predstavaiti kao divni, požrtvovani, najbolji u svemu. Najveći problem žrtava ovih ljudi je da okolini objasne kroz šta prolaze pošto im niko ne veruje, jer su narcisi jedna osoba u kući a sasvim druga osoba za široku javnost.
Koliko tipova narcisoidno-manipulativnog poremećeja postoji?
B.O: Postoji mnogo vrsta narcisoidno-manipulativnog poremećaja ličnosti ali osnovna podela je na grandiozne narcise (koji su lako prepoznatljivi jer jako brinu o svom fizičkom izgledu i time privlače pažnju) i tihi ili skriveni narcisi kojih ima najviše na Balkanu (za njih čovek u životu ne bi rekao da imaju veze sa narcisoidnošću jer su tihi, povučeni, vrlo cesto neprimetni, i uglavnom svojim žalopojkama koje su najčešće bez osnova i ulogom žrtve u kojoj uživaju nastoje privući pažnju okoline). Tihi ili skriveni narcisi su mnogo toksičniji, i dugo nisu bili prepoznati čak ni od psihologa koji se ovom oblašću bave.
Šta treba svako od nas da uradi kako bi nas ovi toksični ljudi koji crpe energiju zaobilazili?
B.O: Svako od nas treba pre svega na napravi red unutar sebe, da izleči neke svoje rane i traume iz detinjstva (a svako ih ima samo je pitanje ko ih je svestan a ko nije) i da na taj način osnaži i ojača svoje samopouzdanje. To je najbolji ’’lek’’ protiv narcisa i manipulatora. Oni svoje ’’žrtve’’ napadaju uglavnom kada su emotivno ranjene, emotivno iscrpljenje jer oni to energecki osete. Čoveka koji energecki zrači sigurnošću i jačinom narcisi i manipulatori će uglavnom zaobići jer su oni u svojoj suštini velike kukavice koje se energecki kače samo na slabije i nastavljaju da im besumučno crpe energiju do iznemoglosti. Kada maksimalno iscrpe jednu ’’žrtvu’’ bez trunke empatije će tu ’’isceđenu krpu’’ šutnuti i potražiti novi, svež izvor energije. I tako u nedogled. To su ljudi koji uvek treže dramu, i koji ceo život sa svojim ’’žrtvama’’ igraju igru toplo-hladno, pa baš u mementima kada druga strana na svojoj koži oseti svu okutnost ovih predatora oni se pretvaraju u diiivnog čoveka/ženu da bi što duže zadržali ’’žrtvu’’u svojim kanžama i tako i nedogled, jer oni praktično bez tuđe energije ne mogu da funkcionišu i zato moraju uvek imati jedan siguran izvor iz koga će puniti svoje večito prazne energecke baterije. Zato ljudi iz njihovog najbližeg okruženja izledaju izmučeni, iscrpljeni, bez životne energije, i vrlo često ne znaju šta je uzrok tome.
Znanje je moć, i kada se edukujemo iz ove oblasti znaćemo kako ove toksične ljude prepoznati i samim tim uštedeti mnogo svojih živaca, svog vremena i svoje energije koje možemo potrošiti na neke kvalitetnije ljude i neke lepše stvari u našim životima.
Upotrebom kolačića osiguravamo vam bolje korisničko iskustvo na našoj web strani i prilagođavamo sadržaj vašim interesovanjima/potrebama. Nastavkom pretrage na našem web-sajtu pristajete na to da koristimo kolačiće.PrihvatamPravila korišćenja
Dodaj komentar