Lifestyle

Disleksija: Kako savladati poteškoće u učenju?

BG

MediaSfera

 

Piše: Jovana Ješić

Foto: Nemanja Obradović

 

 

 

Čini se da učenje nikada nije bilo teže. Zahtevi osnovne škole su ogromni i roditelji se žale da deca propuštaju detinjstvo radeći domaće zadatke. Ali, ako je toliko teško deci bez ikakvih razvojnih problema da savladaju školsko gradivo, zapitala sam se kako je deci koja imaju disgrafiju, disleksiju i druge poteškoće u učenju.




Istražujući na tu temu, uočila sam da se o njima malo piše, malo govori, što dovodi do neizbežnog zaključka, da, nažalost, izostaje i preko potrebna podrška.

U šturim informacijama na internetu, koji se mogu naći na našem jeziku, nabasala sam na društvenim mrežama na Disleksiju Balkan. Iza profila Disleksija Balkan stoji Tamara Ugrenović Damljanović, koja je prva u Srbiji počela da štampa sveske namenjene osobama sa disleksijom i disgrafijom.

 

Tamara, recite nam kako ste se odlučili na taj korak?

Kako sam odlučila ovo da radim? Pa, iskreno rečeno, korona me je naterala. Moja ćerka pohađa šesti razred osnovne škole, ima disleksiju i redovno ide kod logopeda. Tri tretmana nedeljno i rad kod kuće su nešto što je obeležilo poslednje tri godine njenog života. Sve je to prilično naporno, uzimajući u obzir da pored toga ona mora da uči i redovno školsko gradivo. Baš zato sam se trudila da joj nabavljam stvari koje će joj bar malo olakšati učenje. Pošto ni kod nas, ni u okruženju nisam ništa mogla da pronađem, sve materijale sam nabavljala iz Engleske i Nemačke. Prijatelji koji su putovali, što poslom, što privatno, su mi se javljali i pitali šta da mi donesu. Isprobali smo svašta, na kraju smo videli šta valja a šta ne, i prestali da bacamo novac na ono što joj nije pomagalo.

U moru materijala, izdvojile su se sveske u boji, filteri i trakice za čitanje. Tamara je nabavljala preko prijatelja meterijale koje su njenoj ćerki olakšavali čitanje i pisanje, a onda je došla korona.

-Da, odjednom više niko nije putovao, nisu dostavljali za Srbiju, sve je postalo nedostupno. Tada sam rešila da počnem sa štampom svezaka i trakica za čitanje. Nije bilo nimalo lako, trebalo je naći štampariju koja bi štampala male tiraže, sa specifičnim papirima, a da uz to i cena bude prihvatljiva. Posle više meseci pronašla sam divne ljude koji su imali razumevanja i strpljenja. I rezultat toga su tri nijanse sveski i trakice za čitanje.

 

Po čemu se razlikuju te sveske od ostalih, i šta su uopšte trakice za čitanje?

Razlika između ovih svezaka i standardnih je u kontrastu, u nijansi linija, u debljini papira. Najbolje je probati pa videti. Ali ukratko, imamo sveske kojima su listovi svetlo sive boje sa belim linijama, zatim zelene boje sa sivim linijama i plave boje za sivim linijama. Kada pišete u njima, oči se ne zamaraju, ne smeta vam belina papira i kontrast crnih linija. Možete duže da pišete i čitate, nema onog neprijatnog treperenja i bežanja linija, kako to moja ćerka kaže. Njoj najviše prijaju sive sveske, kaže da su blage i da može u njima da piše ceo dan. Trakice za čitanje povećavaju koncentraciju i omogućavaju čitanje samo jednog reda teksta. Zaista korisna spravica.

 

Da li ste se zapitali otkud Vašoj ćerki disleksija?

Disleksija je nasledna. Zvuči čudno, zar ne? Ali, verujte mi, svi roditelji dece sa disleksijom, sa kojima sam imala prilike da razgovaram, su mi rekli, da kada su saznali dijagnozu i porazgovarali sa logopedom, svi su se setili da su imali nekoga u porodici ko nije mogao lepo da čita. Često roditelj tek tada prepozna sebe. Tako sam i ja sebe prepoznala. Setila sam se kako nisam mogla da čitam više od jednog pasusa, kako mi ništa nije bilo jasno, kako su slova šetala, i kako nisam mogla da izgovorim reč pepeljara pravilno. Morala sam da učim duže od vršnjaka, i nikada nisam mogla da zapamtim celu pesmicu. Dok su svi dobijali petice na recitacijama i govorili da je to najlakše zarađena ocena, ja sam se mučila nedeljama. Kada sam videla da je i mojoj Ružici teško sve ono šta je bilo i meni, i još više od toga, prvo sam se rastužila. Nisam želela da prolazi kroz sve što sam i ja. Onda sam shvatila da postoje načini da joj olakšam, i krenuli smo kod logopeda. Imamo i odličnu saradnju sa školom, tako da, idemo sitnim koracima napred.

 

Za kraj me zanima da li možete da date neki savet roditeljima koji se prvi put susreću sa ovim i sličnim problemima?

-Strpljenje, ljubav, razumevanje i puno, puno rada. Kada roditelji primete da dete ima poteškoće u čitanju, pisanju, kada mu je teško da zadrži pažnju iako nema ničega da mu pažnju odvrati, neka ne pretpostave da je lenjo, već neka obrate pažnju kako se dete oseća zbog toga. Osećaj stida je nešto što prati ovu decu, i to je strašno. Stide se jer ne mogu da čitaju kao vršnjaci, jer ne razumeju lekciju u knjizi, jer ne povezuju pojmove na matematici, brkaju levo i desno. A sve su to karakteristike istog problema. Uložen rad se vraća.

 

A sveske u boji i trakice?

Naravno i to! Sve što će im olakšati dan u školi i učenje je dobrodošlo. Trakice će im pomoći a lakše i tačnije čitaju tekst, a sveske da učenje bude prijatnije i zabavnije.

 

Link ka Facebook-u:

https://www.facebook.com/Disleksijabalkan

Link ka Instagram-u:

https://www.instagram.com/disleksija_balkan/

 

 

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .