Vruće teme

Zašto je među srpskim akademicima malo žena

MediaSfera

 

 

 

Među 1.481 naučnikom i umetnikom koji su za prethodnih 180 godina u Srbiji poneli zvanje akademika našlo se svega 47 žena. Dakle, tek tri odsto. Njihovoj znatno manjoj zastupljenosti doprinelo je to što su u najvišu nacionalnu naučnu i umetničku instituciju primane znatno ređe i sporije od muških kolega, u razmacima koji su se u pojedinim epohama merili godinama, čak i decenijama.




Uvid u ove činjenice pruža edicija „Život i stvaralaštvo žena članova Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti”. Iz štampe je ove godine u izdanju SANU izašao prvi od predviđena četiri toma ovog kapitalnog poduhvata, osmišljenog sa zadatkom da predstavi biografije svih članica akademije od 1841. godine, kada je osnovano Društvo srpske slovesnosti kao preteča današnje SANU. Među njima je bila i istoričarka književnosti Nada Milošević Đorđević (1934–2021), koja je rukovodila uređivačkim odborom ovog izdanja, a napisala je i predgovor.

U tom uvodnom tekstu navodi se da je prva žena koja je u Srbiji postala akademik bila slikarka Katarina Ivanović (1811–1882). Ona je 1876. izabrana u počasno članstvo Srpskog učenog društva, koje je u međuvremenu nastavilo tradiciju Društva srpske slovesnosti. Tek devet godina kasnije, 1885, primljena je još jedna žena, i to iz inostranstva. Bila je to velika dobrotvorka srpskog naroda, književnica i prosvetiteljka Britanka Adelajn Polina Irbi (1833–1911), koja je najpre postala dopisni član, a osam godina kasnije i počasna članica Srpske kraljevske akademije.

Na sledeći prijem neke žene u najvišu nacionalnu naučnu i umetničku instituciju čekalo se više od pola veka, sve do 1939, kada je Isidora Sekulić postala dopisna članica Srpske kraljevske akademije. Ova književnica će, inače, 1950. postati i redovna članica Srpske akademije nauka.

Zatim je 1959. u Srpsku akademiju nauka izabrana pesnikinja Desanka Maksimović (1898–1993), koja će 1965. takođe steći zvanje redovne članice.

„Od 1959. do 1979. u akademiju je primljeno deset žena, od 1979. do 2000. godine osam, a od 2000. njih dvadeset i pet, što jeste značajno povećanje, ali je u odnosu na ukupan broj akademika od nastanka Društva srpske slovesnosti do danas – neznatno”, zapisala je Nada Milošević Đorđević.

U predgovoru je predstavljen i popis svih žena koje su dosad postale akademici. Iz njega je vidljivo da su sve četiri članice primljene od 1841. do 1959. poznate pretežno po svom umetničkom radu. Tek od 1959. počeće i osetan prijem naučnica. Do danas je u članstvo akademije primljeno 35 žena koje su se prevashodno bavile naučnim radom. Preostalih 12 je poznato najširoj javnosti po svojim umetničkim delima, a među njima su, između ostalih, slikarke Zora Petrović i Ljubica Cuca Sokić, kompozitorke Ljubica Marić i Isidora Žebeljan, vajarka Olga Jevrić, književnica Svetlana Velmar Janković

Ukoliko ne računamo članove iz inostranstva, SANU danas ima 15 dopisnih, redovnih i članica van radnog sastava. To su Desanka Kovačević Kojić, Jovanka Kalić, Mirjana Živojinović, Mira Radojević i Jelena Milojković Đurić (Odeljenje istorijskih nauka), Milena Stevanović, Radmila Petanović i Tanja Ćirković Veličković (Odeljenje hemijskih i bioloških nauka), Dušica Lečić Toševski, Tatjana Simić i Stojanka Aleksić (Odeljenje medicinskih nauka), Jasmina Grković Mejdžor i Zlata Bojović (Odeljenje jezika i književnosti) i, sa Odeljenja umetnosti, Milica Stevanović i Jelena Jovanović.

Inostrane članice na četiri odeljenja

Među 92 inostrana člana, koliko broji SANU, nalazi se osam žena. One su članice četiri odeljenja akademije. To su Gordana Vunjak Novaković (Odeljenje hemijskih i bioloških nauka), Zoja Popović (Odeljenje tehničkih nauka), Svetlana Tolstoj, Zuzana Topolinjska, Aksinija Džurova i Gabrijela Šubert (sve četiri sa Odeljenja jezika i književnosti), kao i Elena Guskova i Engelina Sergejevna Smirnova (obe sa Odeljenja istorijskih nauka).

Nazivi SANU kroz istoriju

Društvo srpske slovesnosti (1841–1864)

Srpsko učeno društvo (1864–1892)

Srpska kraljevska akademija (1892–1947)

Srpska akademija nauka (1947–1960)

Srpska akademija nauka i umetnosti (od 1960)

Izvor: Politika

 

 

 



NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .