Istorija

Kristalna noć: Uvertira za najveći zločin u istoriji čovečanstva

MediaSfera

 

 

Povodom 9. novembra 1938, kada je počeo je veliki pogrom jevrejskih građana širom Nemačke, poznat kao „Kristalna noć“, danas se u celom svetu obeležava Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma.




„Kristalnaht“ je noć kada je u Hitlerove koncentarcione logore odvedeno prvih 30 hiljada Jevreja. Opljačkani su jevrejski domovi, razbijene prodavnice i zanatske radnje. Jurišnici SA i „revnosni“ građani ostavili su iza sebe polomljena stakla prozora i izloga svojih jevrejskih komšija. Zbog te staklene srče u upotrebi je naziv Kristalna noć.

Kristalna noć smatra se simboličnim početkom sistemskog iskorenjivanja jevrejskog naroda koji je počeo diskriminacijom i isključivanjem nemačkih Jevreja još 1933. godine.

Priča o „Kristalnoj noći“ počela je u oktobru 1938. godine, kada je 15.000 Jevreja poljskog porekla proterano iz Nemačke i iskrcano na poljskoj granici. Desničarska antisemitska poljska vlada, koja je govorila o sopstvenom „jevrejskom pitanju“, odbila je da ih primi, pa je njih oko 5.000 ostalo na ničijoj zemlji.

Neposredni incijator bio je Heršel Grinspan, nemački Jevrej koji je pobegao u Francusku. U danima nakon progona Jevreja, Grinspan je primio pismo od svoje porodice u kome su opisane užasne stvari koje su iskusili tokom deportacije. On je u znak osvete izvršio atentat na Ernsta fon Rata, sekretara nemačke ambasade u Parizu.

U Kristalnoj noći oštećene su ili uništene, gotovo sve sinagoge koje su postojale u Nemačkoj. Oskrnavljena su jevrejska groblja više od 7000 jevrejskih radnji je uništeno ili zapaljeno.

Vatrogasci koji su stizali na mesta požara dobili su naredbe da ih ne smeju gasiti.

Više od 30.000 Jevreja, mahom mladih ljudi, je uhapšeno i deportovano u koncentracione logore poznate po brutalnom tretmanu prema zatvorenicima.

Broj ubijenih u „Kristalnoj noći“ nikada nije tačno utvrđen. Najčešće se pominje broj 91, ali se procenjuje da je tokom ta dva dana nemira život izgubilo oko 200 Jevreja računajući i veći broj samoubistava koja su usledila posle svih ovih događaja. Kada se tome doda i broj nastradalih u koncentracionim logorima, dolazi se do broja od oko 2000 do 2500 direktnih i indirektnih žrtava „Kristalne noći“. Prirodu zločina oslikava i činjenica da su čak i neki Nemci koji nisu bili Jevreji ubijeni samo zato što je neko smatrao da „izgledaju kao Jevreji“.

I to nije bilo sve. Nacistička vlast je Jevrejima, kao kaznu za atentat, odredila da plate milijardu maraka, a izdata je i naredba da se sve jevrejske prodavnice i firme, koje su još uvek postojale, predaju u ruke „arijevaca“. Na taj način su preostali Jevreji ostali bez većine svog kapitala i isključeni su iz javnog života Nemačke.

To je bio primer kolektivnog kažnjavanja, koje je Ženevskim konvencijama kasnije zabranjeno. Jedan od najviših nacističkih zvaničnika Herman Gering, koji je bio poznat po svom zalaganju za antijevrejske mere, slučajno je razotkrio pravu pozadinu događaja i opisao teške uslove kojima su bili izloženi Jevreji.

On je, prilikom najavljivanja nasilne naplate kazne nakon Kristalne noći, između ostalog izjavio: „Kao doprinos za njihove gnusne zločine oni će morati da milijardu maraka. Svinja neće počiniti novo ubistvo. Uzgred, moram da primetim da ne bih voleo biti Jevrejin u Nemačkoj“.

Austrijska „Kristalna noć“

Događaji u anektiranoj Austriji bili su takođe surovi. Od svih pogroma provedenih tokom „Kristalne noći“, jedino je pogrom u Beču predstavljao potpuni uspeh. Najveći broj od 94 bečkih sinagoga i bogomolja je bio teško oštećen ili potpuno uništen. Jevreji su bili izloženi ponižavanju na sve moguće načine, uključujući i besmisleno ribanje trotoara, uz podsmevanje sugrađana Austrijanaca, ponekad čak i prijatelja i komšija. U zvaničnom izveštaju o događaju u Austriji navodi se da da je 191 sinagoga bila oštećena, od čega je 76 kompletno uništeno, 100.000 Jevreja je bilo uhapšeno a  815 jevrejskih radnji i firmi je uništeno.

„Kristalna noć“ je bila samo početak užasa koji su usledili. U oktobru 1941. godine nacisti su počeli deportacije u koncentracione logore.

U Nemačkoj pre Drugog svetskog rata živelo oko 600.000 Jevreja, a nakon 1945. ostalo ih je samo 12.000. Danas u Nemačkoj živi više od 110.000 Jevreja ili osoba jevrejskog porekla, pa je tako Nemačka opet postala jedna od evropskih zemalja s velikim jevrejskim zajednicama.

Uprkos oživljavanju jevrejske kulture, prema podacima nemačko-izraelskog društva, u Nemačkoj je još uvek izražen jak antisemitizam.

Zašto se pogrom naziva „Kristalna noć“?

Postoji nekoliko tumečenja termina „Kristalna noć“,  najverovatnije je poreklo utemeljeno ne u nemačkoj propagandi  već u razgovorima običnih ljudi, pogotovo u Berlinu. Svesni činjenice da su počinjeni mnogo ozbiljniji zločini nego što je razbijanje izloga, ljudi su skovali ovaj eufemističan naziv jer su se bojali represije nacističkog državnog aparata ako bi nazvali stvari pravim imenom. Mnogim ljudima je bilo jasno da novembarski pogromi nisu bili izlivi „spontanog gneva nemačkog naroda“ kao što je nacistička propaganda pokušavala da predstavi, već državno-organizovan i izvršen čin terora. Danas se izraz „kristalna noć“ često koristi kao opis sličnih događaja tokom etničkih ili verskih nereda.

 

 



 

 

 

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .