Nenad Borojević: Fotografisanje poredim sa viteškom veštinom

MediaSfera

Piše: Ana Janković

Foto: Nenad Borojević, privatna arhiva

U Narodnom muzeju Smederevska palanka u toku je druga samostalna izložba fotografija Nenada Borojevića „Pričam vam priču“.

Na Festivalu fotografije Srbije – Aleksinac 2021. održanom krajem septembra Nenad Borojević je proglašen za prvog izlagača u 2020. godini među 10 najuspešnijih autora na domaćim i međunarodnim izložbama, na kojima je osvojio 198 nagrada od kojih su 140 pohvala, 12 bronzanih medalja, 16 srebrnih medalja, 13 zlatnih medalja.

U njegovoj bogatoj biografiji čitamo da je od 2014, kada počinje da izlaže, do danas, učestvovao na 787 domaćih i međunarodnih salona, gde je osvojio 457 nagrada, od kojih 313 pohvala, 35 bronzanih medalja, 45 srebrnih i 64 zlatne medalje.

Ostvario je neverovatan uspeh 2019. godine  kada je osvojio 132 nagrade od kojih su: 21 zlatna medalja, 20 srebrnih medalja, 9 bronzanih medalja i 82 pohvale. Od 2020. je nosilac  fotografskog umetničkog zvanja AFIAP od svetske fotografske asocijacije FIAP i fotografskog izlagačkog zvanja F1 od Foto saveza Srbije, kao i fotografsko zvanje Ekselencije Fiapa  (Excellence FIAP), EFIAP. O njegovim rezultatima u 2020. godini pisao je i Američki fotografski magazin “Who is who in photography ” .

Kako se stiže do zvanja najuspešnijeg izlagača u Srbiji?

N.B: Ne bih mogao precizno da vam kažem, jer ne postoji formula za uspeh.Želja je ta koja me vuče da radim i prevazilazim sve prepreke.

Takmičarski duh je značajan pokretač ali nije dovoljan sam po sebi.

Potrebno je negovati zdravo rivalstvo.

Fotografisanje volim da poredim sa viteškom veštinom jer treba poštovati svoje rivale i njihov trud i rad.

Da nema mojih rivala nikada ne bih ostvario ovaj uspeh.

Rivalstvo mi pomaže da prevazilazim svoje granice.

Još nešto bih naglasio,  potrebno  je biti u umetnosti radi umetnosti, a ne radi nagrada.

Nagrade i priznanja su neizostavni deo rada i dolaze kao  kruna svih dostignuća.

Ne treba zaprljati dušu radi  nagrade, jer je čista duša potrebna radi daljeg stvaranja.

Kako merite snagu uspeha? Šta za Vas znače nagrade?

 N.B: Snagu uspeha izjednačavam  sa pozitivnim reakcijama ljubitelja fotografije, samo su mi dotaknuta srca merodavan uspeh.

Nagrade i priznanja su veoma značajna,  mada ponekad autori dobiju priznanje tek nakon smrti.

Ako nam se nečiji rad dopada, treba da ga podržimo  bez obzira na to šta kritičari imaju da kažu.

Šta je za vas fotografija?

 N.B: Fotografija je neizostavan deo mog života bez koga bi dalji moj život bio nezamisliv.

Prelomni trenutak je bio 2014. godine kada sam završio školu video novinara u Udruženju novinara Srbije i učlanio u Foto klubu Beograd i Foto savez Srbije. Sastanci u Foto klubu Beograd su mi pomogli da razumem umetničku fotografiju i da razvijam svoj dar,  da naučim i da napredujem u umetničkoj fotografiji.

Sećate li se trenutka kada ste prvi put uzeli foto aparat u ruke?

N.B: Ne bi mogao tačno da vam kažem kada  sam uzeo aparat u svoje ruke ali znam da je to bilo u u razdoblju osnovne škole. Prve snimke sam napravio sa fotoaparatom “polaroid“  koji nije davao neke dobre rezultate ali svi smo voleli taj aparat jer je ubrzo davao „magične trenutke“. Sećam se trenutka kada sam dobio prvi aparat za fotografisanje: moj prvi komšija koji je došao iz Nemačke  poklonio mi je aparat koji  je bio poznat kao „idiot“. Verujem da sam već tada učio da kadriram dok fotografišem i da mi je to dosta pomoglo kasnije. Prvi ozbiljan fotoaparat koji sam i sam kupio i učio o tajnama fotografisanja je bio „Zenit“. Mislim da je to bio važan trenutak kada sam počeo da učim o podešavanju fotoaparata kako bi što bolje napravio fotografiju.

Kakvu fotografiju najviše volite? Zašto?

 N.B: Najviše volim dokumentarnu i uličnu fotografiju, a razlog je jednostavan.

Najuzbudljivije mi je da fotografiju stvaram u „hodu“, da priču na koju naiđem uokvirim fotografijom i dokumentujem životne priče, pozorišne drame i akcione filmove pored kojih često prolazimo na ulici a ne primećujemo ih.

Kako se kretalo Vaše putavanje kroz svet fotografije?

 N.B: Moje putovnje kroz  umetničku fotografiju  počelo je fotografisanjem duge ekspozicije gde sam vrlo brzo počeo da shvatam i da učim o umetničkoj fotografiji. Najveća inspiracija su mi bile noćne fotografije na dugoj ekspoziciji, koje su me podstakle da počnem ozbiljnije da se bavim fotografijom. Nastavio put sa fotografijama prirode, pejzažom, fotografija sa putovanja, arhitekturom, portretom i na kraju dolazimo do ulične i dokumentarne fotografije. Danas do dobre fotografije dolazim intuitivno, strpljivo, čekajući momenat, koji lovim pre nego što se sam prikaže. Težim da emociju koju fotografišem prenesem na gledaoca i dočaram specifičan momenat.

U čemu se ogleda vrednost fotografije kao zasebnog medija?

N.B: Vrednost fotogafije kao zasebnog medija je neizostavan.

Otkrićem „pokretnih slika“ tj. filmom se verovatno pomislilo da će fotografija izgubiti  snagu i moć, čak šta više fotografija  je jednostavan medij koji je svakom pristupačan  i čitljiv.

S druge strane, novinska fotografija ima veliku moć jer   može da prikaže razne dramatične scene koje mogu biti veoma potresne a takođe ova vrsta fotografije mora svima ispričati vest objektivno i nepristrasno.

Šta Vaše oko “lovi”, detalj ili savršenu celinu?

 N.B: Dok fotografišem najviše volim da „lovim“ savršenu celinu ali nekada se usmerim da fotografišem i neki detalj.

Šta Vam je profesija fotografa? Otkrivajući druge, šta ste otkrili o sebi?

N.B: Fotografska profesija je vremenom brusila dar koji sam imao kao nebrušeni dijamant koji je kasnije postao sjajni dijamant sa glatkim i nesalomivim stranama. Otkrivajući druge kroz „tražilo„ foto aparata , shvatio sam neku novu dimenziju kreativnosti, a takođe i to da i sam postajem kreativan.

Da li  ste često i „estetski hirurg” i “režiser stvarnosti”?

N.B: Da Učestvovanjem na mnogobrojnim domaćim i međunarodnim izložbama naučio sam kako da uklonim mrlje na fotografijama, podešavam kontrast, svetlinu i tamne delove fotografije i  korekciju boja. „Režiser stvarnosti„ sam bio u veoma malim slučajevima a najviše volim da uhvatim realan trenutak stvarnosti.

Šta je za Vas najveći izazov?

 N.B: Najveći izazov za mene je predstaviti fotografiju ili fotografije da ih svi razumeju i da se svima  sviđaju što je verovatno nemoguće ali sam zadovoljan što se  većini sviđa moj umetnički rad.

Kada bi trebalo jednom fotografijom da predstavite trenutak, vreme u kome živimo – šta bi to bilo, kako bi izgledalo?

N.B:  Značajna serija fotografija koja je obeležila moj umetnički rad i ostavila dubok trag u srcima ljubitelja fotografije je “Usamljena”. Mislim da sam baš tom serijom fotografija predstavio  trenutak i  vreme u kome živimo.