MediaSfera
Piše: Jovana Ješić
Nedavno je prošao Sveti Luka, ali i “Noć veštica”.
Na društvenim mrežama se povela polemika šta ko slavi i praznuje – Svetog Luku ili Noć veštica.
Isto to se dešava i svakog četranestog februara. Postavlja se pitanje šta praznujemo – Dan zaljubljenih ili Svetog Trifuna.
Sa prijateljima sam diskutovala o ovome.
Neki su stava da nismo mi amerikanci pa da slavimo Noć veštica. Ljubav treba pokazivati svakog dana, a ne samo 14. februara. Žene treba poštovati svakog dana, a ne samo osmog marta.
Drugi zauzimaju suprotan stav i kažu: “ma samo nek’ se slavi!”
Ja lično mislim da ne treba da slavimo Noć veštica, već Svetog Luku. Ako ti ne slaviš tog svetitelja ili niko iz tvog okruženja to ne slavi dobro, sedi gde si i to je to, samo nemoj da se prerušavaš u zombije i da takav hodaš gradom.
Ne znam, možda je problem u meni. Ja sam jedna tanana duša koja ne voli da gleda horor filmove, kojoj ti kostimi nisu zanimljivi. Maske zombija, veštački očnjaci koji vire iz usta, veštačka krv, makaze i nož koji kao vire iz glave, a zapravo je samo deo noža zalepljen za rajf i onda taj deo kao viri iz glave i to bi trebalo da nas uplaši, fascinira ili šta već? Rezbarenje bundeve, pravljenje kolača sa motivima paukova, duhova i paučine nisu stvari koje mene interesuju. Kao ni kuće strave.
Ali ako je vama to u redu, onda se slobodno maskirajte i to slavite, ali nemojte slepo prihvatati sve što dolazi sa zapada. A mi, Srbi, smo po tome veoma poznati. Uvek se odričemo svojih stvari i vrlo rado prihvatamo tuđe. Odričemo se molitve, prihvatamo meditaciju. Odričemo se proslavljanja svetitelja, prihvatamo Noć veštica. Odričemo se pričešća, ali smo spremni da idemo svako prepodne na jogu.
Noć veštica je poput tematske zabave. Svi se preruše, vesele se i uživaju. Jedino što mora da se ispoštuje, jeste da maske budu u tom mračnom stilu – veštice, duhovi i zombiji. Kada bismo organizovali tematsku zabavu na koju bi svi morali da dođu sa knjigom i da umesto igranja predstave knjigu koju su doneli drugima niko ne bi došao na tu tematsku zabavu. To bi retko kome bilo zanimljivo, ali zato prerušavanje u veštice je veoma zanimljivo.
Ali dobro, mi, narod sa brdovitog Balkana, smo čudni. Svoje odbacujemo, tuđe prihvatamo.
Isto je tako i sa svim drugim praznicima – partnerima pokazujemo ljubav samo 14. februara, a majkama, sestrama i ženama zahvalnost pokazujemo samo kada je 8. mart.
Možda će se to promeniti.
Možda ćemo naučiti da slavimo svoje, a tuđe da poštujemo.
Možda ćemo naučiti da volimo, razumemo i poštujemo partnere svakog dana, a ne samo 14. februara.
Možda ćemo naučiti da ženama, sestrama i majkama pomažemo svakog dana, a ne samo 8. marta.
Možda, ali samo možda.
Jovana Ješić
Dodaj komentar