Kultura Vizuelna Umetnost

Galerija Singidunum: Izložba slika Anamarije Vartabedijan

MediaSfera

 

 

Izložba slika „Human Touch“ autorke Anamarije Vartabedijan održaće se od 2 – 10. novembra 2021. u Galeriji Singidunum, u ulici Kneza Mihaila 40 u Beogradu. Otvaranje izložbe je u utorak 2. novembra u 18 časova ispred Galerije Singidunum.




Na izložbi će se naći dvadeset slika, srednjeg i velikog formata u tehnici akril i ulje na platnu, kao i suvi pastel na papiru, koje su nastale u proteklih godinu dana, dok je jedan deo radova nastao 1999. godine.

Nenad Vještica Khan na utu će svirati svoju interpretaciju stare, tradicionalne jermenske pesme Dle Yaman (Avaj, avaj). Ova pesma koja prvenstveno govori o tragičnoj ljubavi, na najbolji način iskazuje patnju i tugu jermenske duše, i simbol je stradanja.

Izložba nosi naziv „Human Touch“ jer jedan dodir ljudske ruke, namera ili nemarnost, dovode do katastrofa, destrukcije, razaranja, uništenja (seča šuma i klimatske promene, plastika koja guši i prekriva svet, eksplozije, bombe, ratovi). Ipak jedan dodir ljudske ruke može ponekad to da zaustavi, promeni, pomogne ili popravi. Nazivi radova počinju sa #Prayfor.. i posebno su vezani za događaje koji su nas potresali u poslednjih godinu dana i njihove posledice (eksplozija u Bejrutu, australijski požari, rat na Nagorno Karabahu, ali je deo radova vezan i za minule događaje – destrukcija Palmire i pad Sirije, bombardovanje Srbije, požar u Notr Damu, 11. septembar…

Spektakularizovana stvarnost, uživo prenošenje (live streaming) stravičnih događaja, eksplozija, ratova, požara ─ širom društvenih mreža, TV-a, masovnih medija… postavljaju nas u poziciju aktivnih posmatrača koji bi nekom svojom akcijom #Prayfor… mogli da promene stvarnost. Fokus na te događaje, ometen digitalnom bukom i prikazivanjem stalno novih slika i novih događaja, kratko traje, a sa tim fokusom i naša zabrinutost zastareva i lako se prenosi, već sutradan, na nove društvene spektakle. Empatija i naša uključenost ostaju površne toliko koliko i sama medijska „reklama“ nekog u stvari stravičnog događaja.

Ipak naša je obaveza da ponovo kažemo da mir nema alternativu, da su svi životi sveti i vredni, da podsetimo da su i šume hramovi za svoje stanovnike, i isto tako vredne kao i hramovi ljudi koji bivaju srušeni, razneti ili spaljeni uglavnom čovekovom namerom.

To je ujedno i cilj ove izložbe da apeluje na savest i svest čoveka, kaže Anamarija Vartabedijan.

AnamarijaVartabedijan_#PrayforBeirut-BeirutExplosion_2020_60x80cm.jpg

O izložbi Srđan Vučinić, filmski i likovni kritičar ovako piše:

PROPOVED VATRE

What is the city over the mountains

Cracks and reforms and bursts in the violet air

Falling towers

Jerusalem, Athens, Alexandria,

Vienna, London

Unreal

S. Eliot, The Waste Land (1922)

Usred narkotizirajućeg XXI veka, Homo sapiens probudio se iz vekovnog sna o humanizmu, progresu i demokratiji. Otkriće probuđenog je porazno. Bez sumnje, nalazimo se u eri antropocena: u rušilačkom pohodu na prirodne resurse, floru i faunu, stratosferu i ozonski omotač, došli su do punog izražaja svi destruktivni potencijali ljudske vrste. Pravi uvod u ovaj aktuelni inferno u direktnom prenosu beše „kratki XX vek” – sa desetinama milona ubijenih u dva svetska rata, nacističkim logorima smrti, Staljinovim gulazima, Hirošimom i Nagasakijem, te masovnim pokoljima civila u zemljama trećeg sveta, od Kambodže i Gvatemale do Ruande i Bosne… Može li naša civilizacija sprečiti, ili makar odložiti, samouništenje na kojem tako predano radi već gotovo dva veka, od prve industrijske revolucije? Po svemu sudeći, rešenje ove zagonetke, kao i u antičkoj tragediji – leži u samom Čoveku. Hoće li sublimirani Eros, biofilni impulsi u ljudskoj prirodi ipak uspeti da se odupru nagonu smrti maskiranom u bezbroj obličja (sada preodevenom, po poslednjoj modi, u kostime Profita i Kapitala)? Kao u kakvoj nedopričanoj bajci, grozničavo iščekujemo konačni rasplet ovog sudara i agona, nažalost daleko više kao pasivni posmatrači, prikovani za ekrane svojih smartfona, tableta i računara…

Svi ovi gorući problemi današnjeg sveta i čovečanstva, slikama su dočarani na izložbi „Human Touch” Anamarije Vartabedijan.  Akrilom na platnu, kao i tehnikom pastela, ona beleži kataklizmične trenutke koji su obeležili zadnje dve decenije. Fosforne bombe u ratnom Arcahu (Nagorno-Karabahu), velika eksplozija u bejrutskoj luci, razorni šumski požari u Australiji, užareni oblak nad katedralom Notr-Dam; ali i rušenje jednog od drevnih hramova u sirijskoj Palmiri, i napad na kule Svetskog trgovinskog centra, kao i bombardovanje Pančeva i Srbije u proleće 1999. godine – sve su to prizori koji se na ovoj izložbi smenjuju čineći izrazito homogenu celinu. Oganj je njen osnovni element, element koji tvori negativnu, naglavačke izokrenutu mitologiju današnjeg desakralizovanog sveta. Nije to više onaj harmonični princip Heraklitove filozofije („Večno živi oganj koji se s merom pali i s merom gasi“). Namesto starozavetnog gorućeg grma iz kojeg se Bog javlja Mojsiju, ili tavorskog svetla Hristovog preobraženja iz Novog zaveta – vatra je ovde krik prirode, opustošene planete ispražnjene od smisla, kojom vladaju ljudsko bezumlje, fanatizam i pohlepa.

Najzanimljiviji radovi Vartabedijanove nastaju tamo gde ona izlazi iz figuracije i približava se apstrakciji (kao na slikama „Pray for Artsakh” ili „Pray for Australia”) – onda kada imamo osećaj da se samim umetničkim postupkom realnost dekomponuje i postepeno iščezava – lomi se, preobličava i rasprskava (baš kao i u Eliotovoj poemi). Razobručena, varljiva i nestalna, čini se da vatra započinje neku svoju, zaumnu priču i propoved. Možda je to pripovest nekog budućeg vremena, koje ne želimo da sagledamo ni saznamo; možda je to istina do koje ćemo jednom doći, tek gatajući po pepelu.

Anamarija-Vartabedijan_PrayforAustralia_Australia-bushfires-2020-2021_akrilik-na-platnu_2021.jpg

Anamarija Vartabedijan

Rođena je 13. 6. 1974. u Beogradu. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu januara 1998. godine. Novembra 2001. godine magistrirala je na slikarskom odseku – smer mozaik, kod prof. Branka Miljuša, FLU u Beogradu. Titulu master dizajner (grafički dizajn) stekla je na Fakultetu za umetnost i dizajn u Beogradu, septembra 2014. godine. Titulu doktor umetnosti (primenjene umetnosti i dizajn) stekla je 25. 2. 2020. na Fakultetu primenjenih umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu.

Član je ULUPUDS-a i ULUS-a. Profesor je na Akademiji tehničkih strukovnih studija Beograd – Odsek Beogradska politehnika na osnovnim i master studijskim progamima u oblasti Grafičkog dizajna i oblikovanja knjige.

Priredila je četrdeset i pet samostalnih izložbi slika, crteža, mozaika, fotografija, ilustracija, knjiga umetnika i animacija u zemlji i inostranstvu od 1995. godine do danas (Beograd, Jerevan, Barselona, Novi Sad, Požega, Čačak, Subotica, Banja Luka, Rijeka, Pula…). Osamnaest puta je izlagala sa porodicom Vartabedijan u zemlji i inostranstvu. Grupno izlaže od 1994. na preko sto izložbi.

Bavi se rok fotografijom od 2004. godine. Bila je urednik fotografije u nedeljnom rok i art internet magazinu david-subrok, i fotograf-saradnik za Hit strane Politikinog zabavnika. Pokretač je projekta Rok momenti –  izložbe koncertnih rok fotografija realizovane 19 puta od 2007. godine do danas.

Dobitnik je više stručnih priznanja od 1996. godine do danas.

Nenad Vještica Khan

Multiinstrumentalista, kompozitor i producent. Muzičko obrazovanje započeo je u Beogradu kod prof. Stanke Vrnjanin Hiršl, a studirao je indijsku klasičnu muziku na Al Hamra muzičkoj akademiji Pandžab Univerziteta u Lahoru, Pakistan. Glavni instrument, sitar, studirao je kod Ustada M. Alam Khana. Interesovanje za bogate muzičke tradicije Istoka dovelo ga je do neprekidnog proučavanja makamskih muzičkih sistema, njihove estetike i uticaja koji prevazilaze granice, kao i neraskidive povezanosti sa muzikom Balkana. Bavi se različitim žičanim instrumentima, istorijskim i modernim, sa posebnim fokusom na ut (al-‘oud).

 



NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .