MediaSfera
Piše: Srbijanka Stanković
Ujedinjene nacije, osnovane 1945. godine, odmah nakon Drugog svetskog rata, danas predstavljaju najveću međunarodnu organizaciju čiji je glavni cilj da svet učuni boljim mestom za život.
Očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, negovanje prijateljskih odnosa među narodima, postizanje međunarodne saradnje u rešavanju problema i promovisanje poštovanja ljudskih prava neki su od osnovnih postulata ove krovne svetske organizacije.
S obzirom na dešavanja u svetu i sve veće izazove sa kojima se susreću savremena društva i svetska civilizacija, čini se da UN nikada nisu bile potrebnije svetu nego danas!
Ovo su neke interesantne činjenice o Ujedinjenim nacijama za koje možda niste čuli, a predstavićemo vam i glavne razloge zašto je ova organizacija toliko potrebna svetu. Pročitajte!
Zastava Ujedinjenih nacija
Nešto više od godinu dana nakon osnivanja Ujedinjenih nacija, tačnije 7. decembra 1946. godine zvanično je usvojena i zastava organizacije. Od tada, svuda gde su postavljene zastave svetskih država članica UN, vijori se i zastava organizacije.
Otisak planete zemlje i njenih kontinenata (izuzev Antarktika), iz perspektive pogleda na svet sa Severnog pola, kao i maslinove grančice su simboli koji se nalaze na svetlo plavoj pozadini ove zastave.
Naravno, svi elementi koji se nalaze na zastavi imaju posebnu simboliku. Plava pozadina simbolizuje mirno okruženje i predstavlja suprotnost crvenoj boji koja tradicionalno predstavlja borbu i krv. Venac od maslinovih grančica takođe predstavlja mir, što je jedan od primarnih ciljeva Ujedinjenih nacija.
Zanimljivo je da je prvobitna namera bila da se napravi amblem koji bi članovi skupštine UN mogli da koriste kao značku za rever, da bi se lakše identifikovalo njihovo članstvo u organizaciji.
Ujedinjene nacije imaju 36 specijalizovanih agencija, programa i partnerstava
“Porodica UN”, kako često nazivaju organizaciju, ima 36 svojih agencija i programa koji se bave poštovanjem ljudskih prava, iskorenjavanjem gladi i siromaštva, sprečavanjem negativnih uticaja na životnu okolinu i drugim sličnim poslovima. Ovi programi se finansiraju iz dobrovoljnih priloga i imaju status posebnih organizacija u okviru UN-a.
Tako na primer, UNICEF je Međunarodni dečiji fond koji se fokusira na obezbeđivanje pravilnog tretmana dece širom sveta i na zaštitu njihovih prava. Ovaj fond radi u 190 zemalja kako bi spasio živote dece, odbranio njihova prava i pomogao im da ostvare svoj potencijal od ranog detinjstva do adolescencije.
Drugi primer je UNESCO, sa sedištem u Parizu. Ova organizacija bavi se obrazovanjem, naukom i kulturom. Fokusirana je na različite oblasti, od obuke nastavnika do pomaganja u poboljšanju obrazovnog sistema širom sveta i zaštite važnih istorijskih mesta i spomenika kao i kulturne raznolikosti među narodima.
Poznata institucija unutar UN-a je i Svetska zdravstvena organizacija sa sedištem u Ženevi, organ koji usmerava i koordinira međunarodni zdravstveni sistem. Glavni cilj je postizanje najvišeg mogućeg stepena zaštite zdravlja svih naroda na svetu.
Preko 70 mirovnih operacija UN-a!
Angažovanje Ujedinjenih nacija u održavanju svetskog mira počelo je 1948. godine kada je Savet bezbednosti odobrio raspoređivanje vojnih posmatrača UN na Bliskom istoku. Uloga misije je bila da nadgleda kako se primenjuje sporazum o primirju između Izraela i njegovih arapskih suseda.
Od tada pripadnici Ujedinjenih nacija učestvovali su u preko 70 mirovnih operacija, a stotine hiljada vojnika pod zastavom UN i desetine hiljada policajaca i drugih civilnih lica iz više od 120 zemalja angažovano je u mirovnim misijama. Više od 3.000 ljudi pod UN amblemom poginulo je izvršavajući svoje zadatke.
Prva operacija većih razmera bila je ONUC. Pokrenuta 1960. godine u Kongu, sa oko 20.000 vojnika i drugog osoblja sa ciljem uspostavljanja mira u ratom razorenom regionu. Čak 250 pripadnika UN-a je na ovom zadatku izgubilo život.
Nama svakako najpoznatija misija je ona koju je sprovodio UNPROFOR, na prostoru bivše Jugoslavije, kada je na početku devedesetih besneo građanski rat. Danas se pripadnici UN-a nalaze u mirovnim misijama na Kosovu i Metohiji, na Kipru, u Libanu, Južnom Sudanu, Kašmiru, Demokratskoj Republici Kongo i drugim zemljama i oblastima.
Međunarodni sud pravde
Ujedinjene nacije su sedište Međunarodnog suda pravde. Ovaj najviši pravosudni organ sastoji se od 15 sudija koje imaju devetogodišnji mandat, a biraju ih Generalna skupština i Savet bezbednosti UN .
Ovaj sud definiše i reguliše zakonske akte koji su zajedničko dobro čitavog sveta. Očuvanje životne sredine, zaštita međunarodnih voda, svemir, globalna trgovina, osiguranje da se za kršenje ljudskih prava krivično goni, samo su neki od zakonskih regulativa kojima se bavi Međunarodni sud pravde.
Prva definicija ljudskih prava
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1948. godine izradila i usvojila prvu univerzalnu definiciju ljudskih prava. Sastavili su je predstavnici različitih pravnih i kulturnih institucija i sredina, kako bi bila sveobuhvatna. Ona utvrđuje osnovna ljudska prava koja treba zaštititi; osuđuje ropstvo, mučenje, zatvaranje bez suđenja. Prevedena je na više od 500 svetskih jezika.
Službeni jezici u UN
Za potrebe normalnog funkcionisanja, Ujedinjene nacije su 1946. godine usvojile šest službenih jezika na kojima se dostavljaju dokumentacija za sastanke i odluke sa zasedanja. To su arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski jezik.
Tokom sastanaka delegati i predstavnici zemalja koje učestvuju u zasedanju moraju da koriste jedan od ovih jezika ili da ostalim učesnicima daju pismeni prevod svog izlaganja na jedan od ovih šest jezika.
Svaki od jezika ima svoj dan u godini, kada se organizuje svečanost kako bi se ukazalo na raznolikost i višejezičnost u svetu i kako bi se negovalo kulturno nasleđe svih naroda.
Ogranci i programi ujedinjenih nacija su 11 puta dobili Noblelovu nagradu
Ujedinjene nacije i projekti koji su preko njih ostvareni dobili su do sada ukupno 11 Nobelovih nagrada za mir. Nagrade su dodeljene raznim agencijama, specijalnim programima i inicijativama.
Često “zveckanje” oružjem, COVID pandemija, globalno zagrevanje i zaštita životne sredine, siromaštvo i glad, samo su neki od problema sa kojima se danas Ujedinjene nacije moraju baviti. Jedinstvo članica i pravilan odnos prema dešavanjima u svetu su više nego ikada potrebne svetu koji se ponovo našao na ivici.
Dodaj komentar