MediaSfera
Ja ne mogu da trpim nepravdu, niti mogu da ćutim.
I često tati pričam šta me nervira.
Od toga da mi autobus sa kojim idem na fakultet ide na 45 minuta, do toga da mi smeta zagađen vazduh u Srbiji. Tata me uvek pusti da ja izbacim sve to iz sebe, da objasnim šta mi smeta, pa da predložim kako bih ja i šta bih ja uradila, pa se onda malo da derem i plačem, jer sam nemoćna, pa onda od besa hijerarhijski psujem odgovorne za to što me muči. Pa onda poželim da se borim, pa bih da nešto menjam i u trenutku kad tata shvati da sam se previše unela u nešto kaže: “Pa dobro bre Jovana moraš li baš ti da budeš borac za slobodu i za sve drugo?! Sedi tu, ćuti i smiri se!”
Ja onda postajem besna, jer ako svaki otac svakom detetu sprečava da se bori za slobodu kako će se ovde išta promeniti?! Onda tata kreće sa svojim monologom i postepeno me smiruje. “Ti, jedna, ne možeš ništa da uradiš. Ako krene i masa ljudi, to će iz borbe da se pretvori u tuču, pijančenje i od promena nema ništa. Ako čak i masa bude odlučna, onda će se umešati političari i to onda više neće biti borba građana, već ćete svi postati pristalice tih političara hteli to ili ne. I svi zajedno ćete postati ovce i buntovnici. Zato, mani se ti tih borbi! Stalno sam ti pričao da je život matimatika. I jeste, ali je malo i politika.”
Tata je u pravu. Jednim delom. Ja ne želim da izlažem svoje političko opredeljenje javno. Mislim da to ni ne treba raditi. To je lična stvar. Ako nešto treba da se menja postoje organi države koji su za to zaduženi. Ako smatramo da oni nešto neće, ili ne mogu da promene. Tu su izbori. Zaokruži onog za kog misliš da će nešto da promeni.
I da se razumemo, ja vam ovim ne upućujem da treba da glasate za opoziciju na predstojećim izborima. Niti vam govorim da bi trebalo da glasate za vlast. Svako ima pravo na svoj glas i stav. I taj stav svako treba sam da donese. Mi ne možemo niti imamo pravo da prisiljavamo druge za koga će da glasaju. Ja ovim tekstom ne govorim za koga sam. Ja ovde ne govorim da je vlast loša. Naprotiv, postoje stvari koje je ova vlast uradila i meni se sviđaju. To je na primer Beograd na vodi, ali postoje i stvari koje mi se ne sviđaju. Na primer Trg republike. I to je normalno, ne može sve svima da se dopadne. Ono što je takođe normalno jeste da postoje stvari koje tek treba da se urade. I postoje stvari koje treba da se promene, da se poboljšaju. I za sve je to potrebno vreme.
Jovana Ješić
Dodaj komentar