Događaji

Počeo Međunarodni naučni skup o sv. Kralјu Milutinu u Skoplјu

MediaSfera

 

 

Naučni skup  „Kralј Milutin i doba Paleologa: Istorija, književnost, kulturno nasleđe“ sa blagoslovom Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC a povodom 700 godina od upokojenja Svetog srpskog kralјa Stefana Uroša II Milutina (1282˗1321), počeo je danas u Skoplјu i biće održan uživo putem interneta.




Ovaj međunarodni interdisciplinarni naučni skup traje do 26. oktobra 2021. godine, a organizuju ga Univerzitet u Kragujevcu u okviru projekta „EuroWeb COST Action (19131)“, Institut za liturgiku i crkvenu umetnost Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, „Koč“ Univerzitet u Carigradu (Istanbulu), Institut za strategijska istraživanja Republike Srbije i Srpski kulturno-informativni centar SPONA iz Skoplјa.

Veliki međunarodni interdisciplinarni skup „Kralј Milutin i doba Paleologa: istorija, književnost, kulturno nasleđe” online vezom danas je u Skoplјu počeo s blagoslovom i obraćanjima patrijarha srpskog Porfirija, arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog Jovana, zatim direktora Uprave za obrazovanje zajednica u Vladi Severne Makedonije Milutina Stančića, dekana Pravoslavnog bogosslovskog fakulteta u Beogradu Zorana Rankovića i Jasmine S. Ćirić.

Dr Jasmina S. Ćirić, docent Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i spolјni saradnik Instituta za istoriju umetnosti u Beogradu, idejni tvorac ovog naučnog skupa, u intervjuu za naš potral upoznala je čitaoce sa programom skupa koji  ima za „cilj temeljito ispitivanje epohe kralja Milutina, njegovog odnosa kao ktitora prema zemaljskom, materijalnom i duhovnom. Da bi se takva pitanja detaljno proučila, da bismo razvili dijalog među učesnicima razumljivo je da će epoha biti ispitana kroz prizmu istorije, umetnosti, arhitekture, skulptorskog rafinmana kao organskog dela arhitekture, književnosti, odevanja, studija roda, crkvenog pojanja i generalno bogoslovskog konteksta“.

Na naučnom skupu u Skoplјu posredstvom video veze predstavlјa se 78 naučnih radova istraživača iz više država širom sveta iz Srbije, Rusije, Ujedinjenog Kralјevstva, Australije, Italije, BiH, S. Makedonije, Kipra, Grčke, Kanade, SAD, Francuske, Španije, Turske, Rumunije i Nemačke.

Trojezičnu knjigu rezimea ovog Skupa možete preuzeti OVDE

Patrijarh Porfirije blagoslovio Naučni skup o Kralјu Milutinu

Nјegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije uputio je posebnu video-poruku koja je emitovana 24. oktobra 2021. godine na otvaranju Naučnog skupa pod nazivom „Kralј Milutin i doba Paleologa: Istorija, književnost, kulturno nasleđe“.

Uputivši pozdrav Nјegovom Blaženstvu Arhiepiskopu ohridskom i Mitropolitu skopskom g. Jovanu, naučnim i drugim Institucijama koje su organizovale ovaj skup, kao i učesnicima i gledaocima skupa, Svjatjejši Patrijarh Porfirije je izneo nekoliko važnih istorijskih činjenica o sv. Kralјu Milutinu, grandioznoj ali i nedovolјno istraženoj ličnosti.

„Uprkos tome što je bio strog, pravičan i neretko oštar na polјu delatnosti, kao svetovni vladar, ali niada zlobiv, svagda je bio, kako nam svedoči njegov životopisac Danilo, u velikim i bogougodnim podvizima koje mnogi drugi neznađahu. A što je podrazumevalo noćna bdenja, tople suze pokajanja, i njegove neizrecive milostinje, znanima i neznanima. Blagodareći pre svega darovima vere, i lјubavi Hristove, koji su mu štedro darovani, i koje je istrajno umnožavao tokom svog života, ostao je upamćen kao najplodotvorniji ktitor i priloženik brojnih poznatih i verovatno manje poznatih hrišćanskih crkava i manastira, ne samo u istočnoj, nego i u zapadnoj crkvi. Podižući, između ostalog, crkvu Bogrodice Ljeviške u Prizrenu, crkvu svetog Georgija Nagoričanskog u Starom Nagoričanu, manastire Treskavac kod Prilepa, Gračanicu i Banjsku, crkvu Bogorodice Trojeručice i još dve crkve u Skoplјu, Sabornu crkvu katalikon manastira Hilandara, malu crkvu svetih bogoroditelјa Joakima i Ane u manastiru Studenici, potom crkvu svetog Jovana preteče sa bolnicom i stranoprimnicom u Carigradu, dve crkve u Solunu i mesto za boravak hodočasnika u svetoj zemlјi, ovaj sveti kralј ostaviće blagočestivom i hristolјubivom rodu srpskom ali i vascelom hrišćanskom rodu u nasleđe najlepše i unikatne bisere hrišćanskee umetnosti i kulture, rekao je patrijar Porfirije.

„Doba Paleologa koje je znatno i podrobnije istraživano i proučavano u naučnom smislu, pa i okarakterisano kao renesansa paleologa, ne može biti sagledano niti vrednovano u celosti bez renesanse Milutina i procvata Milutinovog na polјu istorije, arhitekture, slikarstva, književne iluminacije, odevanja, bogoslužbenog tekstila, arhivistike, književnog nasleđa, liturgijskog života i crkvenog pojanja, umetničkog veza i razvoja bogoslovlјa kod Srba“, rekao je Nјegova Svetost i zaklјučio da će „rezultati ove međunarodne konferencije upravo pokazati i dokazati prethodno rečeno“.

Arhiepiskop ohridski Jovan na Naučnom skupu o sv. Kralјu Milutinu

Nјegovo Blaženstvo Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski g. Jovan obratio se video-zapisom 24. oktobra 2021. godine na otvaranju Naučnog skupa posvećenog sv. Kralјu Milutinu u Skoplјu, izrazivši svoje zadovolјstvom ovom značajnom međunarodnom naučnom manifestacijom, koja se održava sa blagoslovima Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC i Svetog Arhijerejskog Sinoda Pravoslavne Ohridske Arhiepiskopije. Arhiepiskop Jovan je posebno naglasio veliku zaslugu, trud i znanje dr Jasmine Ćirić i svih onih koji su doprineli da se na jednom mestu saberu naučni delatnici iz velikog broja zemalјa, što će u naredna dva dana moći da vide i čuju svi zainteresovani gledaoci, ali i da pročitaju svi u Zborniku radova koji će biti blagovremeno objavlјen.

Arhiepiskop Jovan je naglasio da je tema naučnog skupa veoma važna i interesantna, ali ne samo za srpsku istoriju, već i za istoriju svih koji žive na Balkanskom poluostrvu. Nјegovo Blaženstvo je istakavši veliki broj naučnih discipina i tema na ovom skupu, kao i veliki broj radova koji je pristigao iz svih krajeva sveta, podvukao veoma širok kontekst skupa i rekao da to pokazuje veliki interes naučnih radnika za život i delo sv. Kralјa Milutina. I danas svi mogu mnogo naučiti od sv. Kralјa Milutina, rekao je između ostalog Nјegovo Blaženstvo.

Dekan PBF u Beogradu: Sv. Kralј Milutin je vodio svoj narod jevanđelјskim putem

Protojerej prof. dr Zoran Ranković, Dekan Pravoslavnog Bogoslovskog Fakulteta Univerziteta u Beogradu je 24. oktobra 2021. godine, na otvaranju Naučnog skupa u Skoplјu o sv. kralјu Milutinu, putem video-poruke iskazao veliku radost povodom obeležavanja 700 godina od upokojenja sv. Kralјa i održavanja ovog važnog Naučnog skupa. O. Zoran je u ime PBF i Instituta za liturgiku i crkvenu umetnost, kao suorganizatora ovog događaja, poželeo dobrodošlicu i uspešan rad svima koji na bilo koji način, kao izlagači ili pratioci, učestvuju u radu Skupa. „Svaki novi pogled u određenom trenutku donosi i nova saznanja o određenoj ličnosti i određenim događajima“, rekao je Dekan PBF i dodao da izlaganja impozantnog broja naučnika i saradnika, „lјudi od nauke i pera“ na ovom skupu, „mogu rasvetliti ne samo ličnost sv. Kralјa Milutina, već i njegovu delatnost“.

Sveti Kralј Milutin je ne samo od Crkve, već i od naroda prepoznat kao sveti, „kao onaj koji se čitavog svog života trudio da Jevanđelјem hodi zemlјom u kojoj je živeo i istovremeno da kao vladar svoj narod vodi jevanđelјskim putem“ ukazao je o. Zoran Ranković, dodavši da je sveti Kralј radio „ne samo na dobro svog naroda, već i naroda koji su bili u susedstvu“. Sam naslov ovog skupa koji ukazuje na brojne naučne discipline, daje nadu da će na osnovu novih činjenica i novih sagledavanja, biti rasvetlјeni pojedini događaji i samim se dobiti jedna potpunija slika vremena, događaja i ličnosti Kralјa Milutina, kaže Dekan PBF.

Podsećajući samo na neke od svetinja koje je sv. Kralј Milutin podigao, Dekan PBF je ukazao da samo Bogorodica Ljeviška, Banjska, Kralјeva crkva u Studenici i Hilandar već govore o njegovom graditelјskom poduhvatu. „Kada se govori o književnosti, o bogosluženju, govori se o procvatu književnih dela, prožetih dostignućima umetnosti poteklih sa prostora tadašnjeg vizantijskog cartsva, tačnije istočno-romejskog carstva“, rekao je Dekan PBF i podsetio da je u Milutinovo vreme „počela jedna reforma bogosluženja o čijim dometima imamo samo fragmentarna saznanja“. Dekan je izrazio nadu da će upravo tim fragmentarnim saznanjima iz određenih oblasti, moći da se sagleda u svojoj celokupnosti period vladavine sv. Kralјa Milutina, pa će stoga Zbornik radova biti značajan poduhvat i doprinos kako srpskoj medijavistici, tako i medijavistici Evrope.

Na kraju je protojerej prof. dr Zoran Ranković izrazio žalјenje što se Skup održava na ovaj način, putem internneta, jer se neke nedoumice ili nedorečenosti mogu razrešiti ili produbiti saznanja u ličnom susretu i razgovoru. Dekan PBF je zablagodario svima koji su omogućili da se skup održi na ovaj način, učesnicima koji su se odazvali sa svojim naučnim istraživanjima, kao i svima onima koji skup i prate. Otac Zoran je posebno se zahvalio i dr Jasmini ćirić, „koja je sve i organizovala i nesebično se potrudila da sve ovo izgleda onako kako bi trebalo da izgleda, i da se jedan ovakav Naučni skup ovim povodom i održi“.

Jasmina S. Ćirić: Zaokružen odgovor na doba kralјa Milutina i romejskih Paleologa

Dr Jasmina S. Ćirić u ime Organizacionog i naučnog odbora skupa istakla je da se u naučnim najkvalitetnijim prilozima eminentnih učesnika govori – o istoriji, arhitekturi, slikarstvu ili astronomiji, na dvoru kralјa Milutina. Govori se o odnosu kralјa Milutina sa Carogradskim dvorom, Paleolozima kao i brojnim drugim temama koje su od izuzetnog značaja za definisanje epohe. Na kraju biće i reči i o samom kultu i netruležnim moštima kralјa Milutina.

Ona je uoči konferencije potvrdila da su povodom 700 godina od upokojenja Svetog srpskog kralјa Stefana Uroša II Milutina (1282 ˗ 1321), Univerzitet u Kragujevcu u okviru projekta EuroWeb COST Action (19131), Institut za liturgiku i crkvenu umetnost Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Koč Univerzitet u Istanbulu, Institut za strategijska istraživanja Republike Srbije, Srpski kulturno-informativni centar SPONA iz Skoplјa, uz blagoslov Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve, organizivali skup u Skoplјu.

Početkom XIV veka na jugu srpske srednjovekovne države razvila se obimna delatnost na polјu graditelјstva, monumentalnog slikarstva, književnosti. Na području srpske države, kako navodi, okuplјaju se značajni majstori, najbolјi u svome vremenu, koji po svim prilikama dolaze iz vodećih umetničkih centara. Uporedo sa vojnim intervencijama, kralј Milutin i njegovo okruženje vezuju se za umetničku, kulturnu i duhovnu snagu romejskog Carstva dinastije Paleologa. Epoha kralјa Milutina, obimom umetničkih dometa, koji su danas vidlјivi u srazmerno manjem broju sačuvanih spomenika, predstavlјa vrhunac stvaranja u srpskom i romejskom kulturnom kontekstu.

Naučni skup „Kralј Milutin i doba Paleologa: Istorija, književnost, kulturno nasleđe”, objašnjava dr Ćirić,  „ima za cilј temelјitije ispitivanje epohe kralјa Milutina, odnosa ktitora prema zemalјskom, nebeskom, materijalnom i duhovnom, iskazan zadužbinarskim delima, religioznim smislom, duhovnom pozadinom, kao i društveno-političkim uslovima. Karakter epohe posebno je prepoznatlјiv u predstavama u kojima se kroz reč i sliku manifestuju slojevi srpske društvene hijerarhije u srednjem veku“.

Tematski krug otuda je najneposrednije vezan za istoriju, arhitekturu, slikarstvo, knjižne iluminacije, odevanje i identitet između Carigrada, Istoka i Zapada, bogoslužbeni tekstil, pitanje vladarskog groba, svetosti i ikonografije, arhivistiku, književno nasleđe, crkveno pojanje, umetnički vez, bogoslovski kontekst krajem XIII i u prvim decenijama XIV veka, kao i za percepciju kulta kralјa Milutina u vreme turske vlasti sve do savremenog doba.

Višedisciplinarnim istraživačkim pristupom pruža zaokružen odgovor na doba kralјa Milutina i romejskih Paleologa, čije su sudbinske spone neraskidivo vezane kroz kralјicu Simonidu Paleologinu Nemanjić i njen brak sa  „Svetim kralјem” u prestonom Skoplјu.

Izvor: Radio „Slovo lјubve“, Spona

MediaSfera je medijski pokrovitelј ovog značajnog skupa, koji možete pratiti putem YouTube kanala SPONE: SKIC Spona https://www.youtube.com/watch?v=7FK9MvRcDiY

 

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .