Fenomeni

FOTO Manastir Dragović izronio iz Peruće

MediaSfera

 

 

Smanjenje vodostaja u jezeru Peruća, smeštenom između Vrlike i Sinja, otkrio je ostatke pre više od 60 godina potopljenog manastira Dragović. Zbog potrebe izgradnje akumulacionog jezera stari manastir je, zajedno s nekoliko sela, potopljen, a više hiljada srpskog pravoslavnog naroda iz plodne cetinske doline je raseljeno.

Nakon potapanja, izgrađen je novi manastir, na uzvišenju iznad jezera, koji je 1995. opustošen i do renoviranja početkom dvehilјaditih, njegove prostorije su navodno služile kao štala.

Svakih desetak godina vodostaj se toliko smanji da iz vode izroni apsida potopljenog Dragovića koji, uz Krupu i Krku, spada među najvažnija manastire u Dalmaciji.

Ispod jezera, osim manastirskih zidina, ostalo je i groblje s grobovima koje manastirsko bratstvo i srodnici nisu uspeli da ekshumuniciraju i i ponovo sahrane.

Dragović je sazidan 1395.godine, neposredno posle kosovske bitke kada Srbi, bežeći pred Turcima naseljavaju ove krajeve Dalmacije. Kroz istoriju je više puta stradao, bio rušen, spaljivan i opljačkan. Bio je premešten i u 19. veku zbog vlažnog terena na kojem je izgrađen.

manastir-dragovic-pre-potapanja-1958-godine.jpg

Na osnovu ”Povijesti o Svetoroždestvenskom manastiru Dragoviću u Pravoslavnoj eparhiji dalmatinskoj” iz 1859, manastir je poneo ime po Dragu koji je sa braćom prešao iz Bosne u Cetinsku krajinu, a po narodnom predanju po rečici koja je izvirala u blizini. Manastir je do 1995. godine čuvao u svojoj biblioteci pravo blago – oktoih iz 14. veka, minej za mesec maj iz 1531. godine, pisan u Studenici, kratke zapise Dositeja Obradovića, koji je na svojim putovanjima tu svraćao, kao i Laza Kostić, Simo Matavulј… U riznici se čuvao se antimins patrijarha Arsenija Čarnojevića iz 1692. (prvi barokni antimis u Srba) i mnoge druge dragocenosti.

„Mada je imao izrazitu nenaklonjenost istorijske sudbine, Dragović je do 1995. godine čuvao u svojoj biblioteci i riznici velike dragocjenosti. Tu se mogao vidjeti oktoih iz 14. vijeka, minej za mjesec maj iz 1531. godine, pisan u Studenici, jedna knjiga štampana u Ostrogu 1594., krmčija štampana u Moskvi 1653. itd. Radoznalci će se obradovati i kratkim zapisima Dositeja Obradovića, koji je na svojim putovanjima svraćao i u manastir Dragović. Isto je činio kasnije i njegov sabrat po peru veliki srpski pjesnik Laza Kostić, kao i njegov prijatelj srpski pisac Simo Matavulj. U manastirskoj riznici čuvao se antimins patrijarha Arsenija Čarnojevića iz 1692. i dva jerusalimskog patrijarha Dositeja od 1701. godine. Tu se čuvao, među ostalim, i ručni krst igumana Vasilija iz Kosjereva od 1739. godine“, piše na sajtu Eparhije dalmatinske.

Fotografije je snimio Pixsellov fotograf Duško Jaramaz.

Izvor: Portal Novosti

 

NAŠA IZDANJA

59. Oktobarski salon

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .