Poligraf: koristan alat ili predstava za publiku?

MediaSfera

Piše: Srbijanka Stanković

Javne ličnosti često navode svoj pristanak na testiranje poligrafom kao dokaz nevinosti. Bez obzira da li se radi o preljubi koja se povlači po žutoj štampi ili ozbiljnim krivičnim delima, pristanak na poligraf se u široj javnosti vodi kao ultimativni dokaz nevinosti.

Aparat kao da je magičan, više nema skrivanja. Pred njim smo svi kao Pinokio i ne možemo sakriti svoje laži. Međutim, da li je zaista tako? Ima li poligraf supermoći i kako se rezultat testiranja poligrafom tretira u krivičnim postupcima?

Šta je poligraf i kako se primenjuje?

Poligraf nije magična mašina, nego svojevrstan psihološki test koji detektuje fiziološke reakcije u i na telu, prilikom odgovora na ustanovljena pitanja. Dakle, poligraf zaista može otkriti da li neko govori istinu, ali samo ako ta osoba prilikom laganja prolazi kroz određene fiziološke promene: promene u disanju, pulsu, visini krvnog pritiska, intenzitetu znojenja.

Zapravo se radi o emocijama koje “preplave” ispitanika, bilo da je reč o strahu ili kajanju. Postoje osobe koje mogu da “pobede” poligraf – uglavnom su u pitanju osobe koje nisu u stanju da razluče dobro od lošeg ili jednostavno nisu tipične (poput psihopata). Većina ljudi neće moći da “prevari” mašinu, ali bi se moglo reći da poligraf pre otkriva intezivne emocije registrovanjem fizioloških promena, nego što zaista detektuje laži.

Ono što uređaj detektuje, zapisuje se na traku koja se naziva poligram. Rezultate ispitivanja tumači poligrafista. Ispitivanje uključuje i informativne razgovore sa ispitanikom pre, tokom i posle ispitivanja poligrafom. Poligrafista mora biti upućen u prava i kriminalistiku, izabrati adekvatno metodu ispitivanja i, na kraju, mora pravilno tumačiti poligram. Ako stručnjak zakaže u bilo kom od navedenih koraka, rezultati ispitivanja mogu biti gotovo neupotrebljivi.

Ispitivanje poligrafom se mora izvoditi u mirnoj prostoriji, bez ometajućih faktora. U najboljem slučaju bi to trebalo da bude prostorija namenjena isključivo za ispitivanje poligrafom, izolovana od buke, bez bilo kakvih stresora u okruženju. Prostorija za poligrafsko testiranje ne bi smela da bude ista prostorija u kojoj se vrše ispitivanja osumnjičenih, jer osoba neće moći da se opusti. Bilo kakvi spoljašnji faktori mogu uticati na koncentraciju, kako poligrafiste, tako i ispitanika, što može uticati na rezultate poligrafskog testiranja. Na prethodno sročena pitanja ispitanik odgovara sa “da” ili “ne” i u svakom trenutku ima pravo da odustane od testiranja.

Koliko je moćan poligraf u krivičnom postupku?

Koliko god nam bilo zanimljivo da maštamo o tome da nekog bliskog odvedemo na testiranje poligrafom i otkrijemo sve potencijalne laži koje je o nama širio, ključna uloga poligrafa je u dokazivanju ili osporavanju krivice tokom krivičnih postupaka. Bar se tako priča u javnosti i takve scene vidimo na filmovima. Da li poligraf u krivičnom postupku zapravo ima toliku moć kao što se percipira u javnosti i da li predstavlja neoboriv i nepogrešiv dokaz u krivičnom postupku?

Odgovor je, nažalost, odričan. Koliko god fenomenalno zvučalo da postoji “čitač laži” koji će nas neminovno dovesti do istine i razrešenja, rezultati poligrafa nisu prihvatljivi na sudu i ne mogu se koristiti kao dokaz. Čemu onda poligraf zapravo služi? Poligraf se pre svega koristi za eliminaciju nevinih osoba prilikom istrage. Naime, ako se postavljaju adekvatna i pravilna kontrolna pitanja, nevine osobe će se eliminisati iz kruga osumnjičenih na samom početku istražnog postupka. Na taj način se štedi vreme i drugi resursi i istraga napreduje u pravom smeru.

Jedan od razloga zbog kojeg se rezultati testiranja poligrafom i dalje ne mogu koristiti kao dokaz na sudu, jeste variranje rezultata u zavisnosti od toga ko radi tumačenje. Na ovaj način je moguća zloupotreba, što poligraf automatski čini nepouzdanim instrumentom. Iz tog razloga se poligraf danas koristi samo kao jedna od policijskih mera i to najčešće prilikom provere navoda iz krivične prijave.

Ko može biti podvrgnut poligrafskom testiranju?

Zakon o policiji jasno ističe ko ne sme biti podvrgnut testiranju:

• lice koje je pod uticajem alkohola, opojnih droga ili drugih psihoaktivnih supstanci
• lice koje ima ozbiljna srčana oboljenja ili druge respiratorne smetnje
• lice u izrazito stresnom stanju
• lice koje je pod dejstvom lekova za smirenje
• lice koje pokazuje vidljive znake duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti ili je u drugom bolesnom stanju koje onemogućava ispitivanje
• lice koje oseća intenzivan fizički bol
• trudnica ili porodilja
• lice koje nije navršilo četrnaest godina života

Ako je od vas traženo da se podvrgnete poligrafskom testiranju, najbolje je da se prethodno posavetujete s advokatom. Advokat će vas informisati o svemu što je važno, o vašim pravima i o samom toku testiranja poligrafom. Takođe će vam pomoći da odlučite da li bi uopšte trebalo da se testirate, uzimajući u obzir sve okolnosti. Jasno je da je cilj policije da dođe do istine, a advokat će se samo potruditi da u celom procesu vaša dobrobit bude na prvom mestu.

Ipak nije reč o magičnoj spravi koja detektuje laži. Međutim, poligraf je koristan instrument i s pravom ga se plaše oni koji imaju šta da kriju pred očima zakona.