Istorija

Šest stvari o masakru nad civilima u Kragujevcu – 80 godina od zločina

MediaSfera

 

 

Srbija obeležava Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu i 80. godišnjicu masovnog streljanja civila, među njima i đaka i profesora, u kragujevačkim Šumaricama.

Staniša Brkić, kustos muzeja, je u knjizi „Ime i broj“ iz 2007. objavio imena i lične podatke 2.796 žrtve strelјanja u Kragujevcu. On u knjizi pokušava da odgovori na pitanje zašto su Nemci strelјali više nego što su planirali. Za 10 ubijenih i 26 ranjenih trebalo je da bude strelјani 2300, a ubijeno je 500 više. U razgovoru za dnevni list Politika rekao  je:

-U nemačkim izveštajima kaže se da je bilo i pokušaja bekstva zaroblјenih, da su neke grupe uspele da se izvuku i da je u tom metežu došlo i do pogibije vojnika. U jednom izveštaju stoji da je poginulo nekoliko nemačkih vojnika, a u drugom da je život izgubilo dvoje. To je, prema podacima do kojih sam došao, moglo izazvati bes kod kapetana Frica Fidlera, koji je rukovodio strelјanjem u selima Maršić i Ilićevo. Ne mogu da tvrdim da je zbog toga ubijeno više lјudi nego što je predviđeno, ali ovo je logična pretpostavka

Streljanje  u Kragujevcu 21. oktobra postalo je simbol stradanja svih njih. Tog dana je streljano 300 đaka gimnazije i na desetine dece. Najmlađi među njima je bio 11-godišnji Rom, čistač cipela.

Tragove neopisivog zločina ostavile su i žrtve i njihovi hladnokrvni dželati.

Povod

Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika posle sukoba na putu između Kragujeva i Gornjeg Milanovca. Izdata je naredba da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za ranjenog 50.

Neselektivno streljanje

Masakr je izvršen 19, 20. i 21. oktobra. Streljanja su prvo počela u selima koja su Nemci zvali „legla bandita“. Posle toga je doneta odluka da se ubistva nastave i u Kragujevcu. Hapšenja i racije su vršena neselektivno i stanovništvo je na streljanja izvođeno u grupama.

Hiljade streljanih

Postoje različiti podaci o broju ubijenih u zločinu. Kustos Staniša Brkić je u knjizi „Ime i broj“ iz 2007. objavio imena i lične podatke 2.796 žrtvi streljanja u Kragujevcu.

Streljanje đaka

Nemci su upali u Gimnaziju i ostale škole, odakle su u toku nastave izveli profesore i đake. Među streljanima bilo je oko 300 mladića i đaka srednjih škola, kao i četrdesetoro dece od 12 do 15 godina starosti.

Spomen-park Kragujevački oktobar

Prostor na kome je izvršeno streljanje 1953. pretvoren je u memorijalni park. Na ulazu je podingut monumentalni muzej „21. oktobar“. Do sada je spomenicima umetnički oblikovano 10 humki, a među njima je i „Spomenik streljanim đacima i profesorima“, koji je postao simbol kragujevačke tragedije.

Predstavnicima Nemačke je neposredno posle rata dolazak u Šumarice bio zabranjen. Posete su počele krajem pedesetih, prvo iz DDR-a, a dve decenije kasnije i iz Zapadne Nemačke.

Parlamentarna delegacija Nemačke bila je u poseti 2002, a od 2003. Ingolštat i Kragujevac su gradovi partneri. Mladi iz Hanovera i Hamburga uspostavili su razmenu đaka. Nemačko društvo za međunarodnu saradnju, donacijom od 15 miliona evra pomaže renoviranje monumentalnog muzeja.

Suđenja

Streljanjem u Kragujevcu rukovodio je više nego revnosno major Paul Kenig, iz 717. divizije. On je preživeo rat, a šezdesetih godina je istraga protiv njega obustavljena. I onda mu se gubi trag.

Paul Hofman koji je komandovao tom zloglasnom 717. divizijom, bio je tri godine u zarobljeništvu i umro je 1979. u dubokoj starosti. Valter Hingofer, koji je takođe te jeseni komandovao dvema divizijama u Srbiji, umro je 1951. u Beču.

Johan Fortner, komandant 718 divizije je uhapšen i isporučen Jugoslaviji. U Beogradu je osuđen na smrt i obešen 26. februara 1947. Harald Turner je takođe isporučen Jugoslaviji i iste godine obešen.

Komandant Franc Beme suočio se sa optužnicom za zločin u Kragujevcu. Nakon što je zarobljen u Norveškoj, izveden je na sud u sklopu Naknadnih nirnberških suđenja. Kada je postalo izvesno da će biti isporučen Jugoslaviji, maja 1947 izvršava samoubistvo, bacajući se sa četvrtog sprata u istražnom zatvoru.

Komandant 724. puka 704. pešadijske divizije, general Adalbert Lončar, osuđen je 1947. na smrt pred Vojnim sudom u Beogradu.

Izvor: RTS, DW

 



NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .