Kultura Vizuelna Umetnost

Izložba „Mihailo Milovanović u Mladenovcu“

MediaSfera

 

 

 

Izložba „Mihailo Milovanović u Mladenovcu“ biće otvorena 26. oktobra 2021. godine u 17 časova u galeriji FOAJE Centra za kulturu i turizam Mladenovac .




Izložba sse realizuje se u okviru projekta Gradske opštine Mladenovac „Sakralna arhitektura i ikonopis u XIX i XX veku na teritoriji gradske opštine Mladenovac“.

Polazeći od kulturnog nasleđa koje je Mihailo Milovanović ostavio Mladenovčanima, a povodom 80 godina od njegove tragične smrti, Mladenovac na ovaj način želi da mu iskaže poštovanje i zahvalnost. Spomenik palim ratnicima 1912-1918 u Mladenovcu, proglašen za kulturno dobro („Sl. list grada Beograda“ br. 16/87), skoro čitav vek je simbol Mladenovca, a ikonostas u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu predstavlјa jedinstven primer majstorskog umeća.

Prikuplјena istorijska građa i vredni artefakti, od kojih su neki prvi put dostupni javnosti, rezultat su višegodišnjeg rada autora Dejana Mandelca – ikonopisca, koji je najzaslužniji za realizaciju ove izložbe. Rukovodilac projekta Zoran Jocić.

Mihailo Milovanović

Slikar i vajar Mihailo Milovanović je rođen 24. februara 1879. godine u selu Gostinici. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralјa Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića.

Posle kamenorezačkog zanata od koga je odustao i godinu dana provedenih na usavršavanju u školi Antona Ažbea u Minhenu, 1905. godine Milovanović je u Minhenu postao student Akademije lepih (likovnih) umetnosti, prvo kod profesora Ludviga Herteriha, a potom u klasi njegovog naslednika Huga fon Habermana. Milovanović je diplomirao na likovnoj Akademiji u Minhenu, a u zemlјu se vratio na početku Balkanskih ratova 1912. godine kao dobrovolјac.

Početak Prvog svetskog rata dočekao je na usavršavanju u Pragu, gde je bio uhapšen. Posle bekstva iz praškog zatvora, preko Nemačke, Polјske, Ukrajine, Crnog mora i Rumunije, stigao je da se priklјuči na ratištu svojoj Drinskoj diviziji i sa srpskom vojskom preživeo je njenu golgotu. Izradio je spomenike arhimandritu račanskog manastira i knezu Sokolske nahije Hadži Melentiju u manastiru Rača, komandantu Zlatiborskog komitskog odreda majoru Kosti Todoroviću u Srebrnici, srpskim ratnicima u Mladenovcu, spomenik na Krfu poginulim vojnicima Drinske divizije, mermerni ikonostas u crkvi u Mladenovcu.

Izložbe njegovih slika u periodu imeđu dva svetska rata bile su prvorazredan kulturni događaj, a hroničari su zabeležili da je izložba 1938. godine u pavilјonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu bila najposećenija postavka u dotadašnjoj istoriji te kuće.

Nјegovo slikarstvo karakteriše preplitanje realizma, simbolizma i impresionizma, u dinamičkom procesu stalnih preobražaja i potrage za prepoznatlјivim izrazom, lakoća prilagođavanja različitim formama, uz postojano uve renje da je narodna tradicija izvor i ishodište umetničkog poduhvata. Napisao je roman „Lendina vodenica“, štampan više od pola veka posle njegove nasilne smrti.

Nosilac je Albanske spomenice, Ordena svetog Save IV i V i Ordena Jugoslovenske krune III i IV reda. Komunisti su ga strelјali u Užicu 28. novembra 1941. godine, pod optužbom da je engleski špijun. Posle Drugog svetskog rata i socijalističke revolucije decenijama je bio pod velom ćutanja – i kad su mu slike izlagane, ime autora nije pominjano.

Izložba će biti otvorena do 5. novembra 2021. godine

 

 

 

 




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .