Kultura Vizuelna Umetnost

Izložba „Mihailo Milovanović u Mladenovcu“

MediaSfera

 

 

 

Izložba „Mihailo Milovanović u Mladenovcu“ biće otvorena 26. oktobra 2021. godine u 17 časova u galeriji FOAJE Centra za kulturu i turizam Mladenovac .




Izložba sse realizuje se u okviru projekta Gradske opštine Mladenovac „Sakralna arhitektura i ikonopis u XIX i XX veku na teritoriji gradske opštine Mladenovac“.

Polazeći od kulturnog nasleđa koje je Mihailo Milovanović ostavio Mladenovčanima, a povodom 80 godina od njegove tragične smrti, Mladenovac na ovaj način želi da mu iskaže poštovanje i zahvalnost. Spomenik palim ratnicima 1912-1918 u Mladenovcu, proglašen za kulturno dobro („Sl. list grada Beograda“ br. 16/87), skoro čitav vek je simbol Mladenovca, a ikonostas u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Mladenovcu predstavlјa jedinstven primer majstorskog umeća.

Prikuplјena istorijska građa i vredni artefakti, od kojih su neki prvi put dostupni javnosti, rezultat su višegodišnjeg rada autora Dejana Mandelca – ikonopisca, koji je najzaslužniji za realizaciju ove izložbe. Rukovodilac projekta Zoran Jocić.

Mihailo Milovanović

Slikar i vajar Mihailo Milovanović je rođen 24. februara 1879. godine u selu Gostinici. Jedan je od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralјa Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića.

Posle kamenorezačkog zanata od koga je odustao i godinu dana provedenih na usavršavanju u školi Antona Ažbea u Minhenu, 1905. godine Milovanović je u Minhenu postao student Akademije lepih (likovnih) umetnosti, prvo kod profesora Ludviga Herteriha, a potom u klasi njegovog naslednika Huga fon Habermana. Milovanović je diplomirao na likovnoj Akademiji u Minhenu, a u zemlјu se vratio na početku Balkanskih ratova 1912. godine kao dobrovolјac.

Početak Prvog svetskog rata dočekao je na usavršavanju u Pragu, gde je bio uhapšen. Posle bekstva iz praškog zatvora, preko Nemačke, Polјske, Ukrajine, Crnog mora i Rumunije, stigao je da se priklјuči na ratištu svojoj Drinskoj diviziji i sa srpskom vojskom preživeo je njenu golgotu. Izradio je spomenike arhimandritu račanskog manastira i knezu Sokolske nahije Hadži Melentiju u manastiru Rača, komandantu Zlatiborskog komitskog odreda majoru Kosti Todoroviću u Srebrnici, srpskim ratnicima u Mladenovcu, spomenik na Krfu poginulim vojnicima Drinske divizije, mermerni ikonostas u crkvi u Mladenovcu.

Izložbe njegovih slika u periodu imeđu dva svetska rata bile su prvorazredan kulturni događaj, a hroničari su zabeležili da je izložba 1938. godine u pavilјonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu bila najposećenija postavka u dotadašnjoj istoriji te kuće.

Nјegovo slikarstvo karakteriše preplitanje realizma, simbolizma i impresionizma, u dinamičkom procesu stalnih preobražaja i potrage za prepoznatlјivim izrazom, lakoća prilagođavanja različitim formama, uz postojano uve renje da je narodna tradicija izvor i ishodište umetničkog poduhvata. Napisao je roman „Lendina vodenica“, štampan više od pola veka posle njegove nasilne smrti.

Nosilac je Albanske spomenice, Ordena svetog Save IV i V i Ordena Jugoslovenske krune III i IV reda. Komunisti su ga strelјali u Užicu 28. novembra 1941. godine, pod optužbom da je engleski špijun. Posle Drugog svetskog rata i socijalističke revolucije decenijama je bio pod velom ćutanja – i kad su mu slike izlagane, ime autora nije pominjano.

Izložba će biti otvorena do 5. novembra 2021. godine

 

 

 

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .