Istorija

Predstavlјanje knjiga o masovnim zločinima u Kralјevu i Kragujevcu tokom oktobra 1941. godine

MediaSfera

 

 

 

U Atrijumu Narodnog muzeja održana je promocija knjiga ,,Ime i broj“ Staniše Brkića i  ,,Identiteti žrtava strelјanih u Kralјevu oktobra 1941“ Silvije Krejaković.




Izmenjena i dopunjena izdanja ovih naučnih studija objavlјena su povodom obeležavanja tužnih 80. godišnjica masovnih likvidacija civila u Kralјevu i  Kragujevcu.

O knjigama su govorili: Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu, Dejan Ristić, v.d. direktora Muzeja žrtava genocida, dr Dragan Cvetković, muzejski savetnik u Muzeju žrtava genocida i Silvija Krejaković, autorka.

Ime i broj

Dragocena i jedinstvena naučna studija Staniše Brkića pod naslovom ,,Ime i brojʼʼ objavlјena je kao doprinos Muzeja žrtava genocida obeležavanju nastupajuće tužne 80. godišnjice kragujevačkog masakra nad civilima koji su sredinom oktobra 1941 godine u tom gradu počinile nemačke nacističke okupacione vlasti i oružane snage uz saučestvovanje srpskih kvislinga Ljotićevaca.

Naučna studija Staniše Brkića sadrži do sada najcelovitiju i najutemelјeniju analizu jednog od najvećih ratnih zločina počinjenih nad nedužnim civilima na području Republike Srbije tokom sveukupnog trajanja Drugog svetskog rata.

Ona je, istovremeno, istinska riznica informacija i znanja, ali i poziv savremenim generacijama da se odgovorno, objektivno i trajno sećaju nevinih kralјevačkih stradalnika.

U završnim redovima svog uistinu životnog naučnog dela Staniša Brkić je zapisao:

Posle osamnaest godina rada na poslovima istraživanja strelјanja mogu da zaklјučim da je dilema o broju strelјanih nametnuta, ali da je totalno besmislena. Zar može da postoji neko ko će reći da je mali zločin ubiti na pravdi Boga, na primer, 2800 lјudi? Nisu u pitanju brojevi, pa je onda jedan broj veći ili manji od drugog. U pitanju su lјudi, a njih je neko rodio, odgajao, nekoga su oni rodili, nekome su se oni radovali i neko se njima radovao. Pa zar još nekome može biti važan broj, osim da bismo tačno znali imenom i prezimenom, za svakog od njih. Da nikog ne zaboravimo. A moglo se i može nam se i to desiti.

Dugo je u Kragujevcu bio važan broj, ne da bismo znali, već iz nekog drugog razloga, a guranjem ovih nesrećnih lјudi u taj veliki broj gubio se njihov identitet. Dugo je pominjanje imena i prezimena bilo i nepoželјno jer se pomoću imena nije moglo stići do tog broja. Zbog toga, više od trideset godina posle Državne komisije, niko se u Kragujevcu nije ozbilјno bavio istraživanjem i prikuplјanjem podataka o strelјanjima. Bili smo na pragu da te lјude još jednom, i definitivno, ubijemo oduzimajući im ime i ličnost i pretvarajući ih u broj. Na sreću, to se u Kragujevcu nije dogodilo.

Ovo prvorazredno dragoceno naučno delo objavlјeno je kao drugi naslov u novouspostavlјenoj ediciji Muzeja žrtava genocida pod nazivom Sine ira et studio (lat. – Bez gneva i pristrasnosti) u okviru koje će biti objavlјivana najznačajnija naučna dela izvorno nastala na srpskom jeziku.

Identiteti žrtava strelјanih u Kralјevu oktobra 1941

Treće, izmenjeno i dopunjeno, izdanje kapitalne naučne studije istoričarke Silvije Krejaković pod naslovom ,,Identiteti žrtava strelјanih u Kralјevu oktobra 1941ʼʼ objavlјena je kao doprinos Muzeja žrtava genocida obeležavanju nastupajuće tužne 80. godišnjice kralјevačkog masakra nad civilima koji su sredinom oktobra 1941 godine u tom gradu počinile nemačke nacističke okupacione vlasti i oružane snage.

Naučna studija gospođe Krejaković sadrži do sada najcelovitiju i najutemelјeniju analizu jednog od najvećih ratnih zločina počinjenih nad nedužnim civilima na području Republike Srbije tokom sveukupnog trajanja Drugog svetskog rata.

Ona je, istovremeno, istinska riznica informacija i znanja, ali i poziv savremenim generacijama da se odgovorno, objektivno i trajno sećaju nevinih kralјevačkih stradalnika.

Recenzent ove naučne studije je akademik prof. dr Ljubodrag Dimić, šef Katedre za istoriju Jugoslavije u okviru Odelјenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je u analizi naučnog istraživanja gospođe Krejaković pretočenog u ovu kapitalnu studiju posebno naglasio i:

Umesto političke upotrebe i ,,licitiranja” brojem ubijenih i imenima žrtava, pred nama je istraživački rezultat koji odlikuje preciznost u utvrđivanju činjenica, okolnosti, konteksta..

Ovo prvorazredno dragoceno naučno delo objavlјeno je kao prvo u novouspostavlјenoj ediciji Muzeja žrtava genocida pod nazivom Sine ira et studio (lat. – bez gneva i pristrasnosti) u okviru koje će biti objavlјivana najznačajnija naučna dela izvorno nastala na srpskom jeziku.

Izvršni urednik izdavačke delatnosti Muzeja žrtava genocida je istoričarka Aleksandra Mišić.

Autor idejnog rešenje korica knjige je grafičar dr um Nikola Radosavlјević.

 




 

 

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .