MediaSfera
Foto: Pixabay, Aleksandar Jočić
Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Svetog Kirjaka Otšelnika, ali je i u srpskom narodu ovaj dan poznat nevezano za ovog sveca – kao Miholjdan.
Miholjdan kao praznik vekovima unazad obeležavaju na isti dan (12. oktobra po Gregorijanskom i novojulijanskom kalendaru a 29. septembra po starojulijanskom), katolici, pravoslavni i protestanti širom Evrope. Po tome je ovaj datum jedinstven među hrišćanima raznih kongregacija.
Neko indirektno „opravdanje“ za ime u pravoslavnom kalendaru je spominjanje osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, ali je verovatnije (osporavano) tumačenje koje je dao Vuk Stefanović Karadžić u svom „Riječniku“. Vuk, naime, piše da je Miholjdan u narodu primljen pod uticajem katoličke crkve, koja je naročito imala snažno delovanje na Srbe koji su od Turaka izbegli u Austro-Ugarsku, te da je prećutno i Srpska pravoslavna crkva prihvatila ovaj praznik.
Slavi se u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije. Uz Miholjdan su vezane i velike Miholjske zadušnice koje uvek padaju u subotu uoči praznika Miholjdana.
O Svetom Kirijaku
Sveti Kirijak Otšelnik rođen je u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.
Čitajući Sveto pismo, vrlo rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja lјudskog roda, a želјa za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu. Boravio je u više manastira, posvećen hrišćanskoj veri i boreći se protiv jeresi.
Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek iako je cio život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj porodici Svetog Haritona gde su monasi jeli jedanput dnevno i to po zalasku sunca. Kirijaka su monasi poštovali kao iscjelitelјa i utešitelјa bolesnih i nevolјnih. Poživio je 109 godina i upokojio se 557. godine u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine.
Miholjsko leto
Posle Miholјdana, prema narodnom verovanju, nastupa prava jesen, a ako se topli dani nastave taj period zove se „miholјsko leto“.
Miholjsko leto je nešto čemu se svi radujemo, izuzetno prijatan metereološki fenomen. Odnosi se na povratak leta, kada mu vreme nije, na toplo i prijatno vreme, krajem septembra i početkom oktobra. Temperature su više od proseka, dani su sunčani, mirni i tihi, bez vetra, često praćeni mističnom izmaglicom u jutarnjim satima. Svemu tome treba dodati i ekspoziju toplih, jesenjih boja.
U engleskom govornom području, ovam pojam je najpoznatiji kao indijansko leto. To je period godine, kada su Indijanci skupljali svoju letinu i kada su, obično, prestajala sa napadima na doseljenike.
Narodna verovanja
Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika, kada se „zabranjuje ovo ili ono“, narod kaže da na današnji dan baš treba raditi – ali ne u kući. Taj običaj potiče iz vremena kada su se početkom oktobra obavljali poslednji poljoprivredni radovi pred početak zime, tako da su sve snage bile uprte u te poslove, a oni kućanski mogu da sačekaju i zimsko vreme.
Postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu. Današnji dan se naziva i mišji dan. Veruje se da će miševi i druge poljske životinjice uginuti na današnji dan ako dotle u svoja skloništa nisu dopremili hranu za preko zime. Shodno tome Miholjdan se smatra i danom posle kojeg treba polako početi sa pripremom zimnice.
U Boki Kotorskoj, Miholjdan zovu još i gospodski praznik, jer su ga slavile čuvene pomorske porodice tog kraja, a mornari na ovaj dan nikada nisu isplovljavali na more kako ne bi uvredili sveca.
Srpski narod veruje i da su rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu.
Dodaj komentar