MediaSfera
Piše: Saša Srećković
Bilo šta zamisliti, a kamoli napisati povodom “okruglih“ godišnjica nekih programa, a koji se dugi niz godina ukrštaju s nečijim ličnim profesionalnim putem – već bi to samo po sebi vodilo u patetiku. A ukoliko biste mi ipak oprostili neminovu dozu pristrasnosti, rekao bih: “lepa brojka“.
Pa hajde da malo zajedno razmislimo kako bi ovaj festival mogao i nadalјe da opstane i da se razvija. Ako bi.
Kada krenemo od ranih radova, Međunarodni festival etnološkog filma je, imajući u vidu svoje početke s nacionalnom TV produkcijom, postepeno menjao svoj identitet, a spontano su ga oblikovali pojedini međunarodni trendovi u oblasti etnografskog filma i njegovih festivala, ukršteni sa senzibilitetima pregalaca u oblasti etnografskog i dokumentarnog filma iz Srbije.
Imali smo svoju, relativno brojnu “nišu“ publike, godinama. Kvalitetni domaći etnografski filmski sadržaji dolazili su ne samo iz beogradskih produkcija, već tada u znatnoj meri i iz dopisništava RTS i lokalnih privatnih produkcija, a to su bile prave male stvaralačke laboratorije. Bilo je dosta i posvećenih filmskih znalaca, i bilo je sadržaja još živih lokalnih kultura koje je vredelo zabeležiti kamerom.
A onda su ti resursi počeli polako da se “tanje“. Publike nam je sve manje, verovatno kao posledica opšteg urušavanja obrazovanja u Srbiji. Lokalne tradicije su ubrzano nestajale. A “preduzetnički duh“ današnjih vlasnika TV rijalitija dominantno diktira medijsku spoznaju ovog sveta kod stanovništva. Ono što bi nekada bilo označavano kao društvena devijacija danas je normalno, štaviše prihvatlјivo i poželјno. Sve je manje mesta za takve suptilnosti tipa produkcije etnografskih filmova. To što se ovi problemi često mogu iščitavati na globalnoj ravni ne može da abolira nesrećnu srpsku “preduzetničko-divelopersku“ misao danas. Šta da očekujemo od neukog, konzumerskog društva ? A šta tek može očekivati jedan ubogi festival etnofilma ?
S obzirom da se kulturne potrebe u Srbiji drastično smanjuju iz godine u godinu ne vidim opstanak ovog festivala, te etnografskog filma i vizuelne antropologije u Srbiji bez integracije svih igrača u ovoj oblasti, i velikih, i srednjih, i malih. Programi animacije kroz fimske radionice liče mi na putokaz za formiranje ili barem razvijanje postojećih potreba. Posebno sada kada tehnološka i digitalna pomagala nude demokratski prostor vizuelnim inicijativama, i samoj lјudskoj kreativnosti. Barem dok se sasvim ne pretvorimo u robote, a ista pomagala koja su danonoćno u našim rukama nas tome upravo vode ukoliko ih budemo uglavnom pasivno koristili.
Autentično vizuelno i filmsko stvaralaštvo je danas dostupnije masama, što je velika, do nedavno nezamisliva stvar. Međutim, problem je sad što mase danas više ne prepoznaju dubinske vrednosti kulturnih tradicija, a sve manje i autentične filmske estetike. Nјihove vizuelne potrebe završavaju se pretežno na površnoj komunikaciji, recimo putem društvenih mreža (instagram, na pr.), uz neminovni “selfi“ pristup i slične efemernosti.
Lično mi je ostao veliki žal da se ovaj festival nikada nije dovolјno programski integrisao u Etnografski muzej u Beogradu, gde sigurno postoji i deo moje odgovornosti. Iako su mnogi umni lјudi to godinama unazad zagovarali u muzeju nikada nije formiran neki Centar za vizuelnu antropologiju ili slična radna jedinica. Pre desetak-petnaest godina postojao je dobar momentum za to, u Srbiji i u regionu je rastao interes za etnofilm kod studenata etnologije, pa i nekih drugih srodnih disciplina. Očigledno da nismo bili dovolјno istrajni u želјi da digitalizujemo zbirku – video fond Etnografskog muzeja, koji se svake nove festivalske godine uvećava najmanje za stotinak novih filmskih naslova. Doći će i to valјda jednom na red.
Sve u svemu, još neke nade polažem u to da će ovaj festival i slične manifestacije preuzeti, oplemeniti i razviti kvalitetni mladi lјudi. Uopšteno govoreći, nisam stekao utisak da se celo ovo društvo i nacija kreću u tom smeru. Ako toga ne bude evo da barem izgradimo spomenik jednoj kulturi koja je nekad znala za veoma visoke domete.
Autor je menadžer Međunarodnog festivala etnografskog filma
Dodaj komentar