MediaSfera
U okviru specijalnog programa jubilarnog 30. Festivala etnografskog filma, u Etnografskom muzeju, u toku je izložba fotografija „Kulture koje nestaju“, autora Arnea Hodaliča i Katje Bidovec.
Fotografi i fotoreporteri Arne Hodalič i Katja Bidovec počeli su pre nekoliko godina da fotografišu lјude u zabačenim krajevima sveta, pripadnike kultura koje su iz raznih razloga bile na rubu izumiranja. Prvobitna ideja je bila fotografisanje lјudi u prenosivom studiju, koji omogućava kvalitetno osvetlјenje objekata snimanja. Snimci su rađeni u teško pristupačnim oblastima i u zaista teškim uslovima.
Prema antropolozima, pojedini od ovih naroda sigurno će nestati za nekoliko godina ili decenija, pa su autori uvereni da će ovaj fotografski materijal tokom godina steći istorijsku i antropološku vrednost. Ali to je samo jedan aspekt njihovog rada, jer impresivne fotografije same pozivaju na prezentaciju u obliku izložbe. Ovakvim izložbama autori takođe žele širiti ideju o uvažavanju razlika kojima te kulture zrače. U isto vreme, oni teže jednom tolerantnijem pristupu prema svim ostalim narodima i etničkim grupama o kojima zapadni svet ne zna dovolјno.
Do sada su autori obišli četiri udalјena područja
– obale reke Omo kod jezera Turkana u Etiopiji, gde mnogi narodi, uklјučujući i njihovu kulturu, postepeno nestaju zbog izgradnje brana na reci i posledičnom nedostatku vode u donjem toku. Vode je takođe sve manje zbog stranih multinacionalnih organizacija koje su preuzele zemlјu domorodaca za zasade različitih monokultura sa državnom koncesijom.
– Arunačal Pradeš i Nagaland, poslednji uglovi divlјine u Severoistočnoj Indiji, gde je sve drugačije. Tamo starosedeoci nisu izloženi nikakvim posebnim pritiscima izvana, ali njihova je kultura i dalјe na ivici izumiranja. Takozvani napredak je uveliko pristigao u ove krajeve i vrednosti mladih lјudi su sada potpuno drugačije nego što su nekad bile.
– Namibija, gde još uvek ima mnogo pripadnika Himba, ali njihov tradicionalni život mora se tražiti izvan razrađenih turističkih ruta. Na krajnjem severu Namibije, na granici sa Angolom, još uvek postoje ogromna područja, daleko od civilizacije, gde tradicija i dalјe postoji. Istovremeno, pripadnici naroda Sane (prema lokalnim Bušmanima) takođe žive u Namibiji, ali ih je “progres“ civilizacije više ili manje pretekao, a prikaz njihove originalne kulture služi samo za zabavu sve brojnijih turista.
– Oslobođena teritorija Zapadne Sahare, mali deo pustinje koji nije pod marokanskom kontrolom na osnovu takozvanog sporazuma između velesila kada je 1975. preuzeta Zapadna Sahara kao poslednja afrička kolonija. Maroko je ovu teritoriju zatvorio zidom dužine 2700 km i minirao ga sa gotovo 10 miliona protivpešačkih mina. Ova podela teritorije imala je razorni uticaj na lokalno stanovništvo, jer je sprečila beduine da žive na tom području u slobodnom prolazu i poremetila tradicionalne migracione rute. Beduinsko znanje nestaje i nova generacija više nije u stanju da opstane samostalno u ovim teškim klimatskim uslovima, a postaje isklјučivo zavisna od međunarodne humanitarne pomoći, koja iz godine u godinu opada.
Arne Hodalič
Fotoreporter, predavač i urednik fotografije u National Geographic Slovenija. Iako biolog po obrazovanju, fotografijom se profesionalno bavi od 1989. godine. Kao saradnik agencije Gamma Press učestvovao je ili organizovao više ekspedicija širom sveta (Papua Nova Gvineja, Sudanska pustinja, Nilom od Kartuma do Egipta, Oman, Kina…). Fotografske reportaže objavlјivao je u poznatim časopisima: Nagional Geographic Magazin, Life, Time, Figaro, GEO, Paris Match, Marie Claire, VSD, Die Zeit, Cosmopolitan, Stern, Liberation, Grands Reportages, Gala, Airone, Espresso, L’Illustré, Oggi, Sette-Corriere della Sera, Gioa, Nature, kao i mnogim drugim. Od 2008. godine predaje fotografiju i fotožurnalizam na Akademiji za umetnost i dizajn u Ljublјani i Visokoj školi za umetnost u Ljublјani. U fokusu njegovog interesovanja su kulture malih zajednica u svetu koje iščezavaju.
Vebsajt: www.arnehodalic.com
U okviru specijalnog programa predviđeno je da se održi izložba fotografija „Kulture koje nestaju“, autora Arnea Hodaliča i Katje Bidovec.
Katja Bidovec
Mladi fotograf sa završenim master studijama fotografije na Univerzitetu komunikacijskih nauka u Ljublјani. Nјena specijalnost su ulična fotografija i studijski portreti. Već je imala pet zasebnih i nekoliko grupnih izložbi, a takođe je dobitnik i nagrade Hano Hart za izuzetna dostignuća u fotografiji. Osvojila je drugo mesto na takmičenju za najbolјe fotografije povodom stogodišnjice kompanije Nikon, jednom od najprestižnijih svetskih takmičenja fotografije.
Nјene fotografije su se pojavile u francuskim novinama „Le Parisien“, kao i časopisima „National Geographic France“, „National Geographic Slovenia“, a objavila je i nekoliko priča u časopisu „National Geographic Junior Slovenia“. Koautor je teksta „Kulturni i socijalni razvoj modne fotografije u Sloveniji“ povodom prve publikacije o modi u Sloveniji. Učestvovala je kao govornik na događajima TEDxFDV i Nikon Photography days u Ljublјani. Učestvovala je u međunarodnom simpozijumu keramike V-oglje kao fotograf, i njene fotografije su prikazane na različitim izložbama u Sloveniji, kao i u značajnom berlinskom muzeju keramike – Keramik Museum Berlin.
Fotofrafisala je za potrebe humanitarno-medicinske ekspedicije u Keniji u saradnji sa Univerzitetom medicine. Od skora je radila kao koautor sa fotografom Nacionalne Geografije Arneom Hodaličem na projektu „Kulture koje nestaju“. U 2020. godini, dobila je državnu nagradu „Prometej“ za izuzetna dostignuća u polјu komunikacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar