Istorija

Objavlјeno treće izdanje studije ,,Identiteti žrtava strelјanih u Kralјevu u oktobru 1941.’

MediaSfera

 

 

Muzej žrtava genocida saopštava da je danas iz štampe izašlo treće, izmenjeno i dopunjeno, izdanje kapitalne naučne studije istoričarke Silvije Krejaković pod naslovom ,,Identiteti žrtava strelјanih u Kralјevu oktobra 1941ʼʼ.




Ova dragocena i jedinstvena naučna studija objavlјena je kao doprinos Muzeja žrtava genocida obeležavanju nastupajuće tužne 80. godišnjice kralјevačkog masakra nad civilima koji su sredinom oktobra 1941 godine u tom gradu počinile nemačke nacističke okupacione vlasti i oružane snage.

Naučna studija gospođe Krejaković sadrži do sada nacelovitiju i najutemelјeniju analizu jednog od najvećih ratnih zločina počinjenih nad nedužnim civilima na području Republike Srbije tokom sveukupnog trajanja Drugog svetskog rata.

Ona je, istovremeno, istinska riznica informacija i znanja, ali i poziv savremenim generacijama da se odgovorno, objektivno i trajno sećaju nevinih kralјevačkih stradalnika.

Recenzent ove naučne studije je akademik prof. dr Ljubodrag Dimić, šef Katedre za istoriju Jugoslavije u okviru Odelјenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je u analizi naučnog istraživanja gospođe Krejaković pretočenog u ovu kapitalnu studiju posebno naglasio i:

Umesto političke upotrebe i ,,licitiranja” brojem ubijenih i imenima žrtava, pred nama je istraživački rezultat koji odlikuje preciznost u utvrđivanju činjenica, okolnosti, konteksta..

Ovo prvorazredno dragoceno naučno delo objavlјeno je kao prvo u novouspostavlјenoj ediciji Muzeja žrtava genocida pod nazivom Sine ira et studio (lat. – bez gneva i pristrasnosti) u okviru koje će biti
objavlјivana najznačajnija naučna dela izvorno nastala na srpskom jeziku.

Izvršni urednik izdavačke delatnosti Muzeja žrtava genocida je istoričarka Aleksandra Mišić, autor idejnog rešenje korica knjige je naš istaknuti grafičar dr um Nikola Radosavlјević.

Izvod iz recenzije akademika prof. dr Ljubodraga Dimića:

Počev od 1945, grad Kralјevo obeležava svoj tragični „oktobar 1941“. I ma kako izgledalo da je problematika tog događaja odavno postala istorija, prošlost ispunjena sećanjima i bolom, pokušaj njegovog istraživanja i racionalizacije broja žrtava pokazuje u kojoj je meri to i danas događaj koji nije oslobođen političnosti.

U „konstrukciji sećanja“ na žrtve zločina u Kralјevu 1941, važno mesto su svih prethodnih decenija imali političari i propagandisti, a tek delom i istoričari. Na taj način, istraživanje koje je obavila koleginica Krejaković neminovno je otvorilo i važno pitanje odnosa prema prošlosti koju istražuju (taj odnos mora biti racionalan i kritički) i odnosa političara prema događajima koji obeležavaju (taj odnos mora biti ispunjen pijetetom prema žrtvama). „Isticanje“ proizvolјnog broja pogublјenih u Kralјevu 1941, bez insistiranja na njegovom povezivanju sa imenima svirepo pobijenih lјudi, samo je još jedan od vidova dehumanizacije žrtava „kralјevačkog oktobra“ i njihova dalјa uvreda. Toj lošoj i rasprostranjenoj navici, istraživanje koleginice Krejaković „staje na put“.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 

 

 



 

 

 

NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .