Medijske inicijative

U Srbiji se više veruje onlajn medijima

MediaSfera

 

 

Dok Evropljani u proseku više veruju tradicionalnim medijima nego internetu i društvenim mrežama, a posebno visoko poverenje imaju u javne servise, u Srbiji je situacija upravo suprotna, pokazuje  istraživanje javnog mnjenja „Poverenje u medije 2021“ koje je objavila Evropska radiodifuzna unija. Razlog zašto se građani Srbije okreću onlajn medijima jeste dugogodišnje urušavanje kredibiliteta tradicionalnih medija.




Prema istraživanju javnog mnjenja koje svake godine od 2014. sprovodi Evropska radiodifuzna unija (EBU), većina Evropljana veruje tradicionalnim medijima (radio, televizija i štampa). Nivo poverenja građana u te medije ostao je stabilan ili se čak povećao posljednjih godina.

Nasuprot tome, poverenje u društvene mreže stalno je opadalo, dostigavši najniži nivo otkako je prvi put izmereno. Izveštaj ukazuje i na trajni „jaz u poverenju“ između tradicionalnih i onlajn medija.

Za verodostojne informacije građani se prvenstveno oslanjaju na javne servise, pri čemu se vesti ovih medija smatraju najpouzdanijim izvorom na više od 60 odsto medijskog tržišta, a jaki i slobodni javni servisi ključna su komponenta verodostojnog medijskog prostora koji koristi i njihovim konkurentima, piše Cenzolovka.

Evropljani ne veruju internetu

Prema istraživanju EBU, većina Evropljana veruje tradicionalnim medijima, a nivo poverenja ostao je stabilan ili se čak povećao poslednjih godina. Kao najpouzdaniji izvor informacija ispitanici navode javne servise na 60 odsto medijskog tržišta Evrope.

Najviše se veruje radiju, i to u 24 od 37 evropskih zemalja koje je pokrilo istraživanje, dok se televiziji veruje u sedam zemlja (BiH, Bugarska, Island, Italija, Severna Makedonija, Rumunija i Turska).

Vestima na internetu se najviše veruje u Grčkoj, Srbiji, Mađarskoj i Poljskoj, a štampi u Holandiji i Albaniji.

Nasuprot tome, Evropljani ne veruju internetu, a još manje društvenim mrežama. Ova dva medija su od 2015. godine stalno imala negativne vrednosti neto poverenja, a sada je ono najniže otkako je prvi put mereno 2014. godine.

Društvenim mrežama se najmanje veruje u 32 od 37 zemalja (86%), dok se štampi najmanje veruje u četiri zemlje (11%), i to u Bugarskoj, Poljskoj, Srbiji i na Kipru. Televiziji se najmanje veruje u Grčkoj.

Nigde na kontinentu radio nije prepoznat kao medij kome se najmanje veruje. To važi i za onlajn medije.

Globalno gledano, poverenje u vesti je poraslo u proseku za šest procentnih poena od početka pandemije kovida 19. Iako je nivo poverenja u porastu, postoji jaz između vesti na internetu i društvenim mrežama s jedne strane, i vesti u opštem tradicionalnom smislu s druge strane, što bi se moglo posmatrati kao posledica zabrinutosti zbog široko rasprostranjenih dezinformacija na internetu, jedan je od zaključaka ovog istraživanja.

U Srbiji se generalno ne veruje medijima

U istraživanju se navodi da ukoliko je veliko poverenje građana u javne servise, iz toga sledi da je veliko i poverenje u tradicionalne medije.

Iako ovo istraživanje nije obuhvatilo Srbiju kada se radi o poverenju u javne servise, Demostat je nedavno objavio da 39 odsto građana uopšte ne veruje Radio-televiziji Srbije, 28 odsto nema ni pozitivno ni negativno mišljenje, dok 30 odsto ima potpuno poverenje u rad tog javnog medijskog servisa. Budući da građani nemaju poverenja u javne servise u Srbiji – isto važi i za tradicionalne medije.

EBU je Srbiju ocenila kao zemlju u kojoj se generalno ne veruje medijima. Građani Srbije imaju najmanje poverenja u štampu, zatim radio i televiziju, a najviše veruju onlajn medijima i društvenim mrežama, navodi se u istraživanju Evropske radiodifuzne unije.

Ipak, istraživanje koje je ove godine sproveo Ipsos kaže da građani Srbije najviše informacija dobijaju putem TV-a, a samim tim i najviše poverenja imaju u taj medij. Primetno je i da su istraživački mediji ocenjeni kao pouzdani, piše Cenzolovka.

Martinoli: Nezavisni onlajn mediji nalik na nezavisnu scenu devedesetih

Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i teoretičarka medija Ana Martinoli kaže za Cenzolovku da je važno napraviti razliku „da kada kažemo ’onlajn’, ne mislimo na društvene mreže“ i dodaje:

„Sve ono što nedostaje u tradicionalnim medijima našlo je svoj prostor u onlajn okruženju. I publika koja je zainteresovana da bude dobro informisana shvatila je da se taj sadržaj više ne nalazi u tradicionalnim medijima, već se sada nalazi onlajn. I meni se čini da su upravo ti istraživački medijski projekti i organizacije koje funkcionišu u onlajn okruženju nešto nalik na nezavisnu medijsku scenu devedesetih godina prošlog veka. Dakle, kada smo imali mreže malih lokalnih radio i televizijskih stanica koje su imale neki relativno mali domet, one su uspele da izgrade veoma snažan uticaj upravo zahvaljujući kredibilitetu, pravovremenosti i fokusu na one teme koje su važne za jedno društvo. Mislim da upravo na tome nezavisni onlajn medijski projekti grade svoj uticaj i poverenje.“

Oba pomenuta istraživanja štampane medije navode kao one u koje građani Srbije imaju najmanje poverenja. Prema Ipsosu, glavni razlozi zašto građani nemaju poverenja u određene medije povezani su sa širenjem dezinformacije (39%) i, još važnije, političkim uticajem pod kojim se nalaze (44%). Osim toga, trećina građana ne veruje određenim medijima zbog širenja propagande (36%).

Povratak poverenja građana u medije biće dugotrajan proces, zavisiće od volje političkih vlasti, a upitno je da li će ishod biti pozitivan, s obzirom na to da se mediji godinama sistemski uništavaju.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .