Književnost

Zarobljenici – novo izdanje popularnog romana

MediaSfera

 

 

Budući da pune tri decenije nije bilo reizdanja romana Zarobljenici mađarskog autora Lajoša Zilahija, koji je nekada bio veoma popularan i rado čitan na ovim prostorima, Dokaz izdavaštvo je odlučilo da ga objavi u ediciji Dokaz klasici i čitaoce podsetimo na ovu potresnu priču o ljubavi i izgubljenim nadama u vreme Prvog svetskog rata.




Radnja romana počinje u jesen 1913. godine, kada mladi pravnik Peter, na večeri kod zajedničkih prijatelja u Budimpešti, upoznaje Miet, devojku čijim je duhom i pojavom opčinjen od prvog trenutka. Sledeće godine, samo nekoliko meseci nakon venčanja, njihov zajednički život naglo prekida početak Prvog svetskog rata, jer Peter odlazi na front, a nedugo potom pada u rusko zarobljeništvo i završava u sibirskom gradu Toboljsku. Tokom godina koje provode razdvojeni, oboje se trude da ostanu verni jedno drugom, ali okolnosti na koje niko od njih nije mogao da utiče nepovratno će im izmeniti živote i odvesti ih u pravcu koji nisu mogli ni da zamisle.

Lajoš Zilahi u središte ovog romana smešta temu društvene i moralne krize prouzrokovane Prvim svetskim ratom, a jedan od najvećih kvaliteta ovog dela jeste ubedljivo i vešto psihološko portretisanje glavnih junaka i agonije kroz koju oboje prolaze. Zbog setnog tona, znalački izgrađene radnje, kao i neočekivanog raspleta, ljubavna priča Petera i Miet kod generacija čitalaca s razlogom je stekla epitet – nezaboravne.

O autoru

Lajoš Zilahi (1891–1974) bio je jedan od vodećih mađarskih književnika 20. veka. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Budimpešti; učestvovao je u Prvom svetskom ratu, a ratno iskustvo na Istočnom frontu inspirisalo ga je da napiše jedan od svojih književno najuspelijih romana, Zarobljenici (1926).

Njegov stvaralački opus, pored romana, obuhvata i poeziju, eseje, kratke priče i dramske tekstove. Bavio se i novinarstvom, kao i filmom – 1938. godine osnovao je filmski studio Pegazus, u okviru kojeg je producirao i režirao brojne filmove.

Dok je živeo u Mađarskoj, aktivno je učestvovao u javnom životu. Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, suprotstavljao se Hortijevom režimu i fašizmu. Zbog svojih liberalnih stavova, nije bio po volji ni komunistima koji su došli na vlast po okončanju rata, te je 1947. godine zauvek napustio Mađarsku i proveo ostatak života u Sjedinjenim Američkim Državama.

Najpoznatija dela: Samrtno proleće (1922), Zarobljenici (1926), Voda nešto nosi (1928), Begunac (1932), Grad izbeglica (1939), Ararat (1947), Razbesneli anđeo (1953), Purpurni vek (1965)


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .