MediaSfera
Piše: Srbijanka Stanković
Foto: Pixabay
Knjige su besplatna karta za putovanje kroz prostor i vreme. Kao svojevrsne ulaznice u magičan svet književnosti, gde čitaoce čekaju poučna saznanja o životu i ljudima, one iskustveno obogaćuju i decu i odrasle.
Ukoliko ste roditelj deteta koje voli da čita, onda sasvim sigurno znate da zdrava navika čitanja i te kako oplemenjuje njegovo odrastanje. Na izvestan način, knjige su saveznik svakog roditelja jer pomažu deci da o svetu saznaju iz različitih perspektiva, razvijaju emocionalnu inteligenciju, empatiju i kritičko mišljenje.
Sa druge strane, ako vaše dete nije steklo naviku čitanja do tinejdžerskog doba, dobra vest je da za to nikad nije kasno. U književnom svetu postoji čitav jedan žanr posvećen upravo “mladim odraslima” (young adult, YA) sa vrhunski razvijenim narativima. Uživanje u čitanju ovih dela je zagarantovano, pogotovo ako je prevodilac suptilan i sa veštinom umetnika prenese izvanredne misli i poruke romana. Dobar prevod poštuje u isto vreme duh srpskog jezika i originalan tekst, ne izneverava pisca ni čitaoca i ključ je do sjajnog čitalačkog doživljaja.
Predstavljamo vam maestralna književna dela zbog kojih će tinejdžeri zavoleti čitanje i postati jedan od strastvenih ljubitelja književnosti.
Igre gladi, Suzan Kolins
Roman “Igre gladi” je neobična i uzbudljiva priča proistekla iz pera američke književnice Suzan Kolins. U pitanju je roman-distopija u kom je predstavljen surov život u postapokaliptičnom svetu Panemu. Glavna junakinja i naratorka je šesnaestogodišnjakinja Ketnis Everdin.
Panem je podeljen na 12 distrikta, u kojima narod živi pod teškim uslovima i primoran je da jednom godišnje učestvuje u “Igrama gladi”. Ovaj “spektakl” se organizuje tako što se na lutriji izvlači po jedan dečak i jedna devojčica u uzrastu od 12 do 18 godina iz svakog distrikta s ciljem da se takmiče u borbi za život. Osmišljene kao “događaj godine” za stanovnike moderne prestonice, “Igre gladi” imaju televizijski prenos i samo jednog pobednika.
Ketnisina priča nije samo priča o preživljavanju i odrastanju u nestvarno teškim uslovima. U njemu otkrivamo pustolovinu, iskušenja prve zaljubljenosti i prijateljstva, priču o sestrinskoj ljubavi i snazi.
Suzan Kolins je napisala i dva nastavka romana “Lov na vatru” i “Sjaj slobode”, koji su dobili svoju filmsku adaptaciju 2012. godine sa Dženifer Lorens u glavnoj ulozi.
Ubiti pticu rugalicu, Harper Li
Jedan od prvih koraka ka kreiranju dobrog čitalačkog ukusa tinedjžeri mogu napraviti čitanjem klasika. Radnja romana događa se tridesetih godina 20. veka u Americi i predstavlja pravo klupko ozbiljnih tema. Pokrenuto pitanje rasne nejednakosti i nepravde, te odrastanja u jednoj takvoj sredini prave su životne lekcije o toleranciji, hrabrosti, saosećanju i rušenju predrasuda.
U središtu priče je događaj iz detinjstva autorke Harper Li – suđenje Afroamerikancu za navodno silovanje belkinje. Sudski proces budno prate deca advokata odbrane – devojčica Džin Luiz Finč i dečak Džem, kao i njihov drug Dil.
Kratak ali izvanredan roman “Ubiti pticu rugalicu” je sasvim izvesno remek-delo svetske književnosti, što dokazuje i Pulicerova nagrada kojom je ovenčan godinu nakon što je objavljen. Zbog tematskog bogatstva i socijalnih pitanja kojima se bavi, „Ubiti pticu rugalicu“ pokazuje koliko su knjige istinski važne.
Kradljivica knjiga, Markus Zusak
Zusakova “Kradljivica knjiga” je izuzetna priča o odrastanju u nacističkoj Nemačkoj i ljubavi prema čitanju. Nad detinjstvom devojčice Lizel nadvio se mračan oblak – Drugi svetski rat. Ona je neobična junakinja, “spasiteljka knjiga”, a u isto vreme dete koje sanja kao i svako drugo. Njen naivan dečji način nošenja sa teškim životnim okolnostima je dirljiv i u isto vreme nadahnjuje.
Specifičnost Zusakove knjige ogleda se i u pripovedaču. Naime, priča je ispripovedana iz perspektive Smrti. Roman je dobio i svoju ekranizaciju i postao jedan od gledanijih filmova za decu i mlade 2013. godine.
Kopao sam dubok zdenac, Gradimir Stojković
“Kopao sam dubok zdenac” je roman o odrastanju, prvoj ljubavi i izazovima koje s njom dolaze. Poznat kao pisac serije fantastičnih romana o Hajduku, Gradimir Stojković je još jednom uspeo da ispripoveda o tinejdžerskim “mukama” svojih junaka na jedinstven, humorističan i zanimljiv način.
Glavni junak je Gara, više mladić nego dečak, talentovan i osetljiv, koji počinje da doživljava svet oko sebe kao “odrastao”. Zaljubljuje se u stariju devojku Lujzu i prvi put suočava sa osećajem ljubavi, ljubomore, nesigurnosti. Stojković plete priču dosledan svom duhovito-ozbiljnom maniru, pa tako istovremeno u čitaocu pojačava želju da što pre otkrije junakove doživljaje i da se čitanje nikad ne završi.
Zvezde su krive, Džon Grin
Džon Grin je jedan od popularnijih savremenih autora koji piše za mlade odrasle, a roman „Zvezde su krive“ nesumnjivo spada u omiljeno štivo tinejdžera širom sveta. U pitanju je topla i potresna priča o zaljubljivanju, gubitku i sazrevanju – knjiga koja leči, otkriva drugačije perspektive.
Glavna junakinja romana Hejzel umire od raka i poslednja stvar koju želi jeste da se zaljubi. Čak i kad se u grupi za podršku mladima poveže sa Avgustusom Vatersom, odlučna je u nameri da ne započne romansu s njim.
„Ja sam granata i u jednom trenutku ću samo eksplodirati. Htela bih da smanjim broj žrtava, u redu?“
Međutim, vreme koje provedu zajedno, a onda i uzbudljiv put u Amsterdam, gde odlaze da Hejzel upozna pisca samotnjaka kog mnogo voli – potvrđuju neizbežno. Gus voli Hejzel i ona voli njega. Čak i kada sazna da Gus ima bolnu tajnu, Hejzel otkriva da je ljubav vredna patnje. Dve godine pošto je objavljena, knjiga „Krive su zvezde“ dobila je i svoju filmsku adaptaciju 2014. godine.
Ukoliko vam se dopadnu knjiga i film, od istog autora pročitajte i romane „U potrazi za Aljaskom“ i „Gradovi na papiru“.
Mi deca sa stanice Zoo, Kristijana F
Kultna i kontroverzna knjiga “Mi deca sa stanice Zoo” prema mišljenju mnogih odraslih i nije najbolje štivo za tinejdžere, upravo zbog toga što otvoreno govori o narkomaniji. Međutim, uprkos teškim i bolnim opisima mladih narkomanskih zavisnika i njihovih borbi i problema, ova romansirana ispovest je korisna za mlade. Kroz priču o Kristijani F, devojčici koja je počela da puši hašiš sa 12, herion probala kao četrnaestogodišnjakinja i bavila se prostitucijom, tinejdžeri mogu da se upoznaju sa strašnim svetom droge i tako izbegnu mračnu “stanicu Zoo”.
Potresna i na momente zastrašujuća priča o Kristijani F, odnosno Kristijani Felšerinov dobila je svoj nastavak 2013. godine u romanu “Moj drugi život”.
Da li je i vaš tinejdžer prepoznao sve prednosti koje donosi čitanje? Ukoliko još nemate potvrdan odgovor na ovo pitanje, otvorite korice neke od knjiga sa ove liste i tako otkrijte svom detetu koliko život može biti čudesan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar