MediaSfera
Pripadnici vladajuće stranke svoja televizijska gostovanja koriste da obesmisle svaku temu, degradirajuće sagovornike i zanemarujući smisao i svrhu dijaloga. U njihovim radionicama očito je takvo ponašanje iskalkulisano kao čist ćar
Najveća prepreka kulturi dijaloga u Sbiji su vladajuće političke strukture koje jako dugo, zarad svojih interesa, a i iz izostanka kapaciteta za teme koje se odnose na valjanu reformu društva, stimulišu atmosferu netrpeljivosti prema drugima i drugosti. Izuzev nekompetentnosti i očite namere da se skrene pažnja sa problema koje iznedri politička stvarnost postoji i težnja da i one koje napadaju neumesno skrenu sa misije kojoj su posvećani. Nažalost, živimo vrijeme bahatosti, nekulture, netolerancije, nepoštovanja različitosti i nedostatka kapaciteta za dijalog.
Dugotrajno i prilično temeljno se od javnog mnjenja stvara smetlište banalnosti i beznačajnosti. Rijalitizacija koja je prodrla i u politički život ili se vratila u utrobu u kojoj je nastala, ukinula je razlike između dobra i zla, lepog i ružnog, darovitosti i nedarovitosti, poštenja i pokvarnosti. Učesnici simuliranih tv duela iz redova vladajuče garniture dosegli su nesvesno nihilistički ideal. U njihovom poimanju sveta svi drugi su bezvredni i beznačajni. Površni posmatrači odriču postojanje jasne ideologije danas. Previđaju da je naprednjačka ideologija redukovala sve na svoje parole, potčinila je kulturu, umetnost , nauku, normirala ljudski život i stvaralaštvo ogromnog broja ljudi.
Opasno za društvo i njegove demokratske kapacitete je previđanje činjenice da je svako ko uopšte ima priliku (nekada i privilegiju) da javno govori i deluje u javnom prostoru suočen sa posebnom odgovornošću zbog posledica koje njegov ili njen govor može proizvesti. Odgovornost za javnu reč nije, dakle, samo pitanje naše zebnje ili promišljenog odnosa spram vlaste reputacije, odnosno za sliku koju će na osnovu naših izjava drugi imati o nama. Ona je, suštinski, pitanje naše brige za to kakvu ćemo reakciju kod javnosti izazvati i kakve posledice po druge pojedince, grupe, ali i cijelu zajednicu naš govor može proizvesti.
Treba, međutim, priznati da nekultura dijaloga, nažalost, ne samo što se predano neguje i generiše u skutima vlasti, već i da evidentno zadobija simpatije nemalog dela javnosti, čiji senzori reaguju prema matrici rijalitija i donosi svojevrstan, trenutni politički benefit. To samo pokazuje komunikacijsku, političku, pa i demokratsku nezrelost društva, koje je spremno da prihvati stanje u kojem silu argumenata zamjenjuje argument sile i sveopšta brutalizacija se preteće nadvija.
Naprednjačka nada nije spontano i nepripremljeno juče vređala. Nije bez navigacije glumila moralnog arbitra. Nije bez sufliranja izgovarala naučeni tekst. Ako se pažljiv analizira sva bedastoća njenog nastupa može se zaključiti na počiva na dve premise. Svako bogaćenje je sumnjivo ( mada živimo u eri blagostanja i nikad bolje) i vakcinacija nije opšteprihvaćena. Zato je problematizovala lična primanja, a umesto popularizacije vakcinacije dobili smo prozivku o vakcinisanim, Sledeći korak bio bi predlaganje segregacije i među vakcinisanima, umesto stvaranja masovnog fronta u borbi protiv covida. Opasne namere očituju se u neartikulisanomj, doduše, ali zato ne manje malignoj, potrebi da vladajuća stranka ne uređuje samo u sferama u kojima je zagospodarila, već i kroz davanje “ausvajsa” filtrira političku scenu.
Da li će ovo biti početak ili kraj karijere ambiciozne devojke, javnosti malo poznate ne zavisi od same stranke kojoj pripada već koliko smo spremni da tolerišemo verbalno nasilje u javnom prostoru i da iskazujemo neskriveno divljenje prema onima koji ga šire (po principu „al’je razvalila“), toliko smo bliže stvarnom nasilju, najšire shvaćenom, pa i onom nad istinom, kao u jučerašnjem nastupu Nevene Đurić kao mehanizmu „rešavanja problema“.
Buka i bes
U prvoj debati “Reč na reč“ u novom ciklusu sa temom – ima li dogovora oko izbornih uslova, učestvovali su Dragana Rakić iz DS, Vojin Biljić iz DJB, Đorđe Milićević iz SPS i mlada snaga SNS Nevena Đurić, koja poput starijih kolega iz stranke jedva da je dozvoljavala sagovornicima da progovore.
Đurić je svoju ulogu shvatila krajnje ozbiljno, nije birala reči kojima je napadala svoje kolege, a kada joj je voditelj sugerisao da određene izraze ne sme da koristi.
Svojim sagovornicima iz debate je rekla „da građani ne mogu očima da ih vide“ i „da se ponašaju kao derišta i diletanti”. Licitirala je ko jeste vakcinisan od političkih neistomišljenika i određivala kriterijum ko može a ko ne sme da se bavi kritikom društva.
- Tekstovi objavljeniu rubrici „Komentar” odražavaju stavove autora i ne mogu se smatrati stavom redakcije portala MediaSfera
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu
Dodaj komentar