Dijaspora

Danilo Kovač: O genocidu nad Srbima u nastavnom programu

MediaSfera

 

Piše: Danilo Kovač, profesor iz Banja Luke

 

 

Poruke  o  stradalim  sunarodnicima  možemo  interpretirati  i  prenositi  budućim generacijama  na  razne  načine.  Uloga  škole  i  nastave  naročito  je značajna  u ovom procesu. Pedagoški  je  izazovno  suočiti  učenike  sa  stresnim  sadržajima  ne  izazivajući  kod  njih traumu  ili  destruktivnu  mržnju.  Sa  druge  strane,  sadržaji  se  ne  smiju  pojednostaviti, budući  da  način  ubistva  nije  beznačajan  i  da  se  treba  obraditi. 




Drugim  riječima, nastavnik  je  pred  zadatkom  da  učenicima  prenese  ne  samo  činjenično  znanje  o  temi  već  i moralnu poruku. Za  nastavu  koja  podrazumijeva  proučavanje  nasilјa  jače  grupe  lјudi  nad  slabijom naučnici  koriste  termin  „teška  istorija“.  U  ovom  kontekstu  koristi  se  i  termin „osjetlјiva  prošlost“  ili  „prošlost  traumatskog  sadržaja“.  Sami  nazivi  impliciraju mentalnu  i  psihološku  težinu  nastavnog  sadržaja.

Nastava  genocida  nad  Srbima tokom  Drugog  svjetskog  rata  nesumnjivo  duboko  ulazi  u  domen  teške  prošlosti  i potrebno joj je pristupiti sa posebnom pažnjom. Nakon  kratkog  istraživanja  koje  sam  sproveo  u  gimnazijama  Republike  Srpske,  i londonskim  školama,  čini  se  da  naši  nastavnici,  nerado  poučavaju  o  teškim  temama. Naši  učenici  bi,  s  druge  strane,  želјeli  da  prodube  svoje  interesovanje  o  holokaustu, genocidu  nad  Srbima  u  Nezavisnoj  Državi  Hrvatskoj,  te  životu  u  koncentracionim logorima.

Ne  predstavlјa  dakle  problem  interesovanje  učenika,  već  teška  pozicija nastavnika  prilikom  predavanja  stresnih  sadržaja. 

Nastavnici  u  odabranim londonskim  školama,  koji  su  prošli  kroz  brojne  obuke  hrabrije  se  upuštaju  u  slične pedagoške poduhvate, čak i kod učenika u nižim razredima. Kada  su  u  pitanju  sami  nastavni  sadržaji,  detalјno  i  analitičko  poznavanje  prošlosti predstavlјa  prvi  i  najvažiji  korak.  Istorijsko  znanje  omogućava  razumijevanje  klјučnih procesa  nacionalne  istorije,  njegovanje  kulture  sjećanja  i  predstavlјa  preduslov  za ostvarenje  ostalih  nastavnih  cilјeva.  Iako  neophodno,  poznavanje  istorijskih  činjenica nije  dovolјno.  Kako  bi  se  razumio  značaj  teme  u  širem  kontekstu,  potrebno  je  obraditi  i neke  druge  aspekte,  poput  pitanja  dostižnosti  pravde,  pitanje  priznanja  krivice, memorijalizacije  i  održanja  vjere  u  teškim  životnim  situacijama.  Od  velikog  značaja  je pitanje  traume  koja  se  prenosi  generacijama,  te mogućnost povratka preživjelih žrtava u normalan život. Kako  bi  se  izbjegle  štetne  generalizacije,  odnosno  poistovjećivanje  cijelog  naroda  sa počiniocima  zločina  iz  njegovih  redova  i  političkim  liderima,  učenici  treba  da  znaju da  nisu  svi  Hrvati  odobravali  brutalnu  i  nasilničku  ustašku  politiku,  na  šta,  pored ostalog  ukazuju  italijanski  izvori.

Potrebno  je  takođe  analitički  obraditi  značenje pojma  „žrtva“,  kao  i  pojma  „počinilac  zločina“,  koje  mogu  biti  mnogo  kompleksnije  od   svakodnevne upotrebe ovih riječi. Neophodno  je  obraditi  i  pitanje  takozvanih  pasivnih  posmatrača.

Učenici  treba  da shvate  štetnost  pasivnog  posmatranja  negativnih  društvenih  fenomena,  kao  i  važnost blagovremene  građanske  reakcije  u  slučaju  bilo  kakve  vrste  nasilјa  nad  bezopasnim  i manjinskim grupama stanovništva.

Ove  obimne  sadržaje  potrebano  je  sagledati  iz  ugla  više  nastavnih  predmeta  ‒  istorije, pravoslavne  vjeronauke,  srpskog  jezika,  filosofije,  sociologije  i  likovnih  umjetnosti. Poželјno  je  da  se  obrada  sadržaja  proprati/dopuni  pedagoški  prilagođenim  stručnim vođenjem  i  obilaskom  stratišta  Srba.  Za  nastavu  genocida  nad  Srbima  na  pomenutim predmetima  potrebno  je  odvojiti  nekoliko  časova  kako  bi  učenici  stekli  cjelovitu sliku  o  temi,  i  to  ne  samo  kroz  istorijsko  znanje  već  i  kroz  usvajanje  moralnih  poruka. Pored  toga,  sagledavanjem  iste  teme  iz  ugla  više  nastavnih  predmeta  omogućio  bi  se uspješan transfer znanja.

U  nedostatku  značajnih  akademskih  doprinosa  o  nastavi  o  genocidu  nad  Srbima  i preporukama  za  njeno  izvođenje,  potrebno  je  analizirati  na  koje  načine  su  razrađeni evropski  obrazovni  sistemi  pristupili  pitanju  svojih  žrtava  u  periodu  Drugog svjetskog  rata.

U  koncipiranju  nastave  o  genocidu  nad  Srbima  čini  se  naročito korisnim  razmotriti  akademska  dostignuća  discipline  o  nastavi  holokausta.  Nastava holokausta  je  razrađena  disciplina,  koja  pored  gore  pomenutih  nastavnih  predmeta  daje preporuke  čak i za korištenje muzike u svrhu obrade ovog nastavnog sadržaja.

Kvalitetno  znanje  o  genocidu  nad  Srbima  nesumnjivo  može  doprinijeti  kvalitetu obrazovanja  naših  učenika,  razvoju  njihovih  moralnih  vrijednosti,  te  njegovanju  kulture sjećanja.  Budući  da  nastava  različitih  vidova  genocida  dobija  sve  veći  značaj,  čini  se  da naša  saznanja  o  specifičnostima  nastave  genocida  nad  Srbima  mogu  poprimiti  ne  samo lokalni,  već  i  međunarodni  karakter.  Drugim  riječima,  genocid  nad  Srbima,  odnosno način  njegove  obrade  u  nastavi  može  dati  značajan  doprinos  disciplinama  koje proučavaju i analiziraju nastavu genocida u svijetu.

Danilo Kovač

Danilo Kovač je profesor istorije u nacionalnom i međunarodnom programu Gimnazije Banjaluka i viši asistent Filozofskog fakulteta u Banjaluci na predmetu Metodika nastave istorije. Nјegov master rad iz oblasti Nezavisne Države Hrvatske dobio je godišnju nagradu za istrorijska istraživanja Fondacije „Slobodan S. Begović“, dodijelјene na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Druge master studije završio je na britanskom Institutu za obrazovanje, Univerzitetskog koledža u Londonu, gdje se specijalizovao za metodiku nastave holokausta. Trenutno je doktorant i stipendista Univerziteta „La Sapijenca“ u Rimu, gdje se bavi istorijom Nezavisne Države Hrvatske. Boravio je na studijskim putovanjima na univerzitetima u Versaju, Sorboni, Beču i Trstu.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .