Vruće teme

Proboj Solunskog fronta i Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

MediaSfera

 

 

 

Srbija i Republika Srpska 15. septembra, na dan 103. godišnjice proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu, po drugi put će obeležiti Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.




Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave biće obeležen širom Srbije i Republike Srpske, a građani su pozvani da na svojim domovima istaknu zastavu.

Širom Srbije, Republike Srpske, srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, ulice su okićene zastavama. U Beogradu će istaknute građevine biti osvetlјene bojama zastave – Most na Adi, Brankov most, palata Albanija.

Kod spomenika Stefanu Nemanji centralna manifestacija 

Centralna manifestacija biće održana na Savkom trgu u Beogradu, kod spomenika Stefanu Nemanji. Srž manifestacije u Beogradu je, kako je najavlјeno, podsećanje na velike vojskovođe našeg naroda.

Zvaničan početak svečanosti biće obeležen počasnom artilјerijskom palјbom sa Kalemegdana u 17.30.

Plan je da ulicama Beograda prođe više kolona. Jedna će krenuti iz parka Vojvode Vuka, a druga od spomenika Nјegošu na Platou ispred Filozofskog fakulteta. Te dve kolone objediniće se kod spomenika Knezu Mihailu na Trgu republike, a zatim nastaviti ka Slaviji.

Na trgu Slavija kolona iz centra grada susrešće se sa još jednom, trećom kolonom, koja kreće od spomenika Karađorđu u parku ispred Hrama Svetog Save.

Odatle, sa trga Slavija, zajedno će se uputiti ka spomeniku Stefanu Nemanji na Savskom trgu.

Na ceremoniji na Savskom trgu će se, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, obratiti patrijarh Porfirije i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

RTS će od 17.25 prenositi manifestaciju sa Savskog trga.

Potpuna obustava saobraćaja

Danas tokom održavanja centralnog događaja Beograđane očekuje potpuna obustava saobraćaja prema istom rasporedu kao i 12. septembra, a u skladu sa procenama bezbednosti i nalozima MUP-a.

Naime, od 17 do 20.30 se zatvaraju Slavija, Nemanjina, Savski trg, Mihaila Bogićevića, delovi Ulice Aleksandra Glišića, Dr Aleksandra Kostića, Železničke, Vojvode Milenka, Savske i Karađorđeve, navodi RTS.

Od 17 do 18.20 zatvara se još tridesetak ulica od Dorćola, preko Terazija, Ulice kralja Milana do auto-puta, sa druge strane do Ulice Svetozara Markovića.

Oko 50 linija gradskog prevoza koje prolaze tim saobraćajnicama biće skraćeno, preusmereno, privremeno ukinuto ili će čekati na trasama.

Prikaz naoružanja na Ušću 

U sklopu obeležavanja Dana nacionalnog jedinstva, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije će na Ušću organizovati prikaz naoružanja i vojne opreme.

Posetioci će moći da vide više od 130 borbenih i neborbenih sistema, kao i brojno naoružanje i vojnu opremu.

Takođe, biće prikazana i tematska postavka Vojnog muzeja povodom proboja Solunskog fronta, kao i naoružanje i uniforme iz balkanskih i Prvog svetskog rata.

Srpska usvaja Zakon o zaštiti ćiriličnog pisma 

Parlament Srpske danas će na posebnoj sednici usvojiti i Zakon o zaštiti ćiriličnog pisma. Tekst zakona gotovo je identičan onom Skupštine Srbije.

Odluka o proslavi zajedničkog praznika doneta je u avgustu prošle godine na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa srpskim članom Predsedništva BiH Miloradom Dodikom i predstavnicima Srpske.

Proboj Solunskog fronta je označio početak kraja Velikog rata

Solunski front je probijen 15. septembra 1918. godine što se ispostavilo kao odlučujuće za slom Centralnih sila u Prvom svetskom ratu i početak kraja do tada najvećeg svetskog sukoba. Na Solunski front, čija je dužina bila nekoliko stotina kilometara i koji se, preko Albanije na zapadu prostirao sve do Jadranskog mora, srpska vojska je prebačena već na proleće 1916. godine, odmah posle oporavka na Krfu.

Sa jedne strane fronta bili su francuski, britanski i srpski vojnici, kojima se kasnije priključio i jedan broj Grka i Italijana, dok su ih sa druge linije, dobro ukopani u rovove, gledali nemački i bugarski vojnici.

Za komandanta Solunskog fronta izabran je francuski general Franše d’Epere. On je juna 1918. održao savetovanje sa srpskim generalima i regentom Aleksandrom na kome je doneta odluka da se konačno krene u – proboj. Odlučeno je da ofanziva počne na sektoru Dobro polje – Veternik – Kozjak na kojem se nalazila srpska vojska, kao i da borbe počnu sredinom septembra.

Srpska vojska bila je podeljena u dve armije – prvu kojom je komandovao Petar Bojović i drugu na čijem je čelu bio Stepa Stepanović, dok je komandant štaba bio vojvoda Živojin Mišić. To je ukupno činilo šest divizija sa 140.0000 vojnika, među kojima je bilo i oko 25.000 dobrovoljaca.

Borbe su počele 14. septembra artiljerijskom paljbom iz svih savezničkih topova da bi, u zoru 15. septembra, u 5,30 časova, druga srpska armija krenula u juriš i to na potezu Soko–Veternik–Dobro polje. Vodila se borba prsa u prsa, bajonetima na bajonete.

Posle takvih borbi i napora glavni deo fronta je probijen. Osvojen je važan položaj Soko, a 16. septembra Jugoslovenska divizija, sastavljena od dobrovoljaca, i vrh Kozjak, čime je otvoren put za Tikvešku dolinu. Počeo je prodor koji je odlučio ishod rata.

Slomljen je svaki otpor neprijatelja, a onda su srpski vojnici krenuli u juriš koji nijedna sila nije mogla da zaustavi. Vukla ih je neizmerna želja da što pre stignu u rodni kraj.

Skoplje oslobođeno 25. septembra, posle čega je srpska vojska krenula prema bugarskoj granici. Samo četiri dana kasnije, u štabu Franša d’Eperea Bugari su potpisali kapitulaciju.

Beograd je oslobođen 1. novembra 1918. godine

Srpska vojska je nastavila prodor i kada su Britanci i Grci kod Dorjana doživeli neuspeh čime je i ishod cele operacije bio doveden u pitanje, a sprečili su i Nemce da se utvrde na liniji Peć–Kosovska Mitrovica–Kuršumlija–Niš. Jedinice prve armije su u Niškoj operaciji za samo nekoliko dana pobedile protivnike, tako da je srpska vojska već 11. oktobra ušla u Niš. Time je prvoj armiji bio otvoren put u moravsku dolinu tako da je Petar Bojović, na čelu Dunavske divizije 1. novembra pobedonosno umarširao u Beograd. Za to vreme jedinice druge armije su oslobodile zapadnu Srbiju. Već 3. novembra kapitulirala je Austro-Ugarska, čime su se stekli uslovi da srpska vojska pređe Dunav, Savu i Drinu.

Porazom Bugarske, nemačko-austrougarske snage na Balkanu našle su se u teškom položaju, a potom je usledio slom imperija. Otomanska imperija kapitulirala je 30. oktobra 1918 . Austrougarska je kapitulirala 31. oktobra 1918, a Nemačka 11. decembra 1918.

Posle vojnog poraza u Prvom svetskom ratu, 1918, Austrougarska je rasformirana, a na njenoj teritoriji je formirano nekoliko država naslednica: Austrija, Mađarska, Čehoslovačka, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Poljska, a delovi su pripojeni Italiji i Rumuniji.

Pravi završetak prvog svetskog rata bio je 28. juna 1919. godine kada je potpisan Versajski mirovni ugovor.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .