Kultura Kulturna baština

Jasmina S. Ćirić: Beleška iz Skopske Crne Gore – LJUBOTEN

MediaSfera

 

 

 

Piše: dr Jasmina S. Ćirić

docent Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu

Foto: Jasmina S. Ćirić, Žarko Trajanovski, Milutin Stančić

 

 

 

U avgustu 2021. godine navršilo se dvadeset godina od kada se dogodio tzv. ,,začarani krug“ nasilja u Skopskoj Crnoj Gori. Reč je o sukobima koje su izazvale albanske paravojne jedinice u kojima su pored stanovništva, stradali i kulturno-istorijski spomenici od izuzetnog značaja.




Ljuboten je mesto gde je  sredinom avgusta 2001. kamion makedonske armije na putu Ljubanci – Ljuboten naleteo na minu . Stradalo je osam rezervista. Svi su bili iz Skoplja. Albanski teroristi su narednog dana počeli sa masovnim paljenjem kuća Makedonaca u selu Ljuboten, kao i u okolini Kumanova, Tetova, Čelopeka. Poginulo je i deset Albanaca, pripadnika terorističkih jedinica. Slučaj Ljuboten našao se i na listi slučajeva razmatranih i na Haškom tribunalu.

Ljuboten, foto Zarko Trajanovski

Zbog nemira u Ljubotenu i okolini, Ljube Boškoski, nekadašnji ministar unutrašnjih poslova ujedno član makedonske stranke VMRO-DPMNE, okrivljen je da je imao komandu nad policijskim snagama koje su počinile krivična dela za vreme napada na selo Ljuboten, tokom sukoba snaga sigurnosti i albanskih ekstremista 2001. Tokom tog napada zapaljeno je najmanje 14 stambenih objekata, a više od 100 Albanaca je pritvoreno.

Život je stao, dok je pravoslavni živalj bio u potpunoj blokadi, marginalizovan pravosudno. U okvirima Haškog tribunala stradanja pravoslavnog stanovništva, kao i kulturne baštine Skopske Crne Gore nisu ni rečju pomenuta. Slučaj je hteo da su konflikti u Ljubotenu obnovljeni i pre četiri godine  kada je u porti crkve Svetog Nikole oskrnavljeno groblje. Tom prilikom je uništeno više od 30 pravoslavnih grobova. Počinilac ovog zločina nikada nije pronađen, nije okrivljen. To je događaj koji je samo dodatno uticao na već osetljive međunacionalne i međuverske odnose žitelja Ljubotena i Skopske Crne Gore.

Autor teksta kod portala crkve, foto Milutin Stancic

Sa aspekta pravosuđa preskočena je okolnost da su  prilikom pomenutog obračuna  2001. počinjena krivična dela, među kojima su i oštećenja srednjovekovnog hrama koji je od strane Ministarstva kulture Republike Severne Makedonije upisan na listu kulturnih dobara. Zanimljivo je da danas u selu Ljuboten živi oko pedeset pravoslavaca (Makedonaca i Srba) koji se nedeljom i praznicima okupljaju u crkvi, u tišini, nenametljivo. Nakon događaja u avgustu 2001. godine, deca iz pravoslavnih porodica počela su pohađati školu u obližnjem selu Ljubanci, dok albanski žitelji pohađaju nastavu u školi u Ljubotenu. Odvojen je u potpunosti i zdravstveni sistem, a sasvim interesantno, žitelji koriste i različite puteve ne bi li došli iz centra sela do Skoplja. Dok Albanci putuju preko Ljubotenskog Puta koji vodi do naselja Butel prema Skoplju, pravoslavci koriste put preko sela Ljubanci pa odatle dolaze do Skoplja.

 Put za Ljubance i Ljuboten foto Jasmina S. Ciric

Autor ovih redova imala je prilike da koristi oba puta. Prvi put kao vodič stručne ekskurzije u oktobru 2012. godine kada je i sama osetila brojne stranputice putovanja Ljubotenskim putem,  kroz albanski deo sela. Drugi put 2020. godine sa saradnicima Srpskog kulturno-informativnog centra SPONA, krovne institucije za kulturu Srba u Republici Severnoj Makedoniji.

put prema crkvi Sv. Nikole u Ljubotenu, foto Jasmina S. Ciric

„Sa mesta na kome je crkva, puca široki horizont na sve strane“

 Da bi istoričar umetnosti posetio i fotografisao crkvu u Ljubotenu neophodno je posedovati sve dozvole za rad, izdate pre svega od Ministarstva za kulturu Republike Severne Makedonije, Nacionalne ustanove – Konzervatorski centar Skopje i Makedonske Pravoslavne Crkve.

Budući da je reč o baštini od izuzetnog značaja, baštini celog čovečanstva, dvadeset godina nakon nemilih dešavanja u ovom starom selu u Skopskoj Crnoj Gori, povod je da se podsetimo crkve Svetog Nikole, zadužbine vlastelinke Danice. Crkva koju pominjemo, vredno je delo srpske vlasteoske arhitekture prve polovine 14. veka.

crkva-Svetog-Nikole-u-Ljubotenu-foto-Jasmina-S.-Ciric.jpg

Crkva je iz vremena kralja Dušana. Zanimljivo je da je izgrađena čitavu deceniju pre crkve Bogorodice Crnogorske – Mateič – i da iako nemala dimenzijama, ne samo da je svedok burnih događaja među srpskom vlastelom, već predstavlja izuzetno važno mesto memorije vezane za početke vladavine kralja, potom cara Dušana.

Juzni-deo-natpisa-nad-portalom-crkva-Svetog-Nikole-u-Ljubotenu-foto-Jasmina-S.-Ciric.jpg

Budući da je na nadvratniku portala sačuvan natpis, pouzdano znamo da je crkva podignuta 1336/1337. godine. Tekst natpisa u prevodu na savremeni srpski jezik glasi: ”Sazida se ovaj božanstveni hram svetog velikog oca Nikole, podvigom i trudom gospođe Danice u dane Stefana kralja Dušana, a držaše sin stariji Bojko Matku, a drugi sin Zvečan sa Sitnicom u leto 6845“.  Po današnjem računanju vremena, to znači da je natpis na portalu izveden između 1. septembra 1336. i 31. avgusta 1337. U natpisu se uz pomen kralja Dušana, pominje ugledna gospođa Danica kao i njeni sinovi Bojko (gospodar Matke ) i Dmitar gospodar Zvečana i Sitnice.

Natpis nad portalom crkve Svetog Nikole u Ljubotenu, foto Jasmina S. Ciric

Na unutrašnjoj strani nadvratnika, u vertikalnoj osi sa segmentom ktitorskog natpisa gde se pominje grad ,,Zvečan“ nalazi se krstoliki monogram Dmitar. Brižljivo promišljanje položaja monograma moguće je uočiti tek kada se posmatrač udalji dovoljno od portala, ali tako da vizuelno uočava, ne samo da je monogram tendenciozno isklesan tako da se besprekorno poklapa sa početkom prvog slova grada Zvečana, već je upadljivo da se uočavanjem monograma istovremeno sa lakoćom vidi severni zid hrama na kojem je prikazan Stefan Uroš IV kao mladi kralj.

Monogram Dmitar na unutrašnjoj strani nadvratnika portala, foto Jasmina S. Ciric

Iako nema dovoljno sačuvanih podataka o hramu u periodu turske vladavine, jasno je da je crkva rano napuštena, što je uzrokovalo znatna oštećenja, posebno nedostatak krova i kupole, što su zabeležili i prvi istraživači srpskih starina. Tako je arhitekta Žarko Tatić među prvima objavio izuzetno brižljivo napisanu arhitektonsku studiju o crkvi u Ljubotenu u ,,Glasniku Skopskog naučnog društva“. Tada je objavio i jedan od možda najlepših opisa ljubotenskog hrama: „Stoji danas usamljena i oronula na jednome ćuviku, udaljena nekoliko minuta hodom od sela. Sa mesta na kome je crkva, puca široki horizont na sve strane: pod nogama je prostrana ravnica skopska, izbrazdana obrađenim imanjima, zaokružena visokim planinama, kojima dominira Šar –Planina sa svojim vrhom i grebenima u večitom snegu; pozadi pak, bliski vrhovi Skopske Crne Gore čine ovoj crkvi prijatno i sigurno zaleđe. Koliko je ovaj položaj biran sa puno smisla, prosudiće se tek kada se uoči, da zbilja u ovoj okolini i nema, ni blizu, mesta, koje bi imalo ma i sličnu širinu vidika. I Ljuboten nam je, na žalost, jedan od dragocenih spomenika stare srpske arhitekture, koji će nam, možda, u najskorijem vremenu, pasti u zaborav.“

Deo teksta Zarka M. Tatica iz casopisa Glasnik Skopskog naucnog drustva

 

Tatićev opis podseća nas istovremeno i na činjenicu da se u srednjovekovnoj Srbiji promišljeno birala lokacija hrama. O prvobitnom identitetu Ljubotena govori i činjenica da se južni atar sela koji se nekad nazivao Srbinci, početkom 19. veka opusteo.  Stare porodice su bile primorane na iseljavanje, dok su se u prazna domaćinstva naselili Arbanasi. Tada je postradala i crkva koja je bez krova dočekala početak 20. veka. Nestručna restauracija koja je sprovedena 1928. godine uistinu je bila takva da je kupola obnovljena neadekvatno. Tada su nepovratno izgubljeni i fragmenti fresaka naslikanih u kupoli, koje se pominju u jednoj belešci arhitekte Đurđa Boškovića.

Ugradjena spolija u severni zid crkve, foto Jasmina S. Ciric

Na dva ugla su ugrađeni krupni blokovi kamena. Od njihove gornje ivice počinje ritmičko slaganje slojeva od kamena i opeke. Zanimljivo je da za zidanje donje zone ljubotenske crkve na bočnim zidovima nije korišćen samo običan peščar već su neretko ugrađivane spolije. Isto je i na pragu pred portalom hrama, kao i odvojenoj konstrukciji zvonika jugozapadno od crkve. Na pomenutim antičkim rimskim spolijama još uvek je moguće videti obrise latiničnih slova urezivanih u stilu capitalis rustica. Jedna spolija je na osobitom mestu, u središnjem delu severnog zida, gde je u enterijeru hrama naslikan Kralj Dušan. Po svim prilikama reč je o promišljenom koncipovanju i usaglašavanju mesta slikanja kralja i postavljanja simvola antičke kulture kao nosioca memorije na tekovine rimskog, potom i pretenzije na upravljanje romejskim Carstvom.

Spolija ugradjena u prag ispred zapadnog portala, foto Jasmina S. Ciric

Uz kralja Dušana prikazana je kraljica Jelena, kao i njihov sin Uroš. Ovo je, uzgred, jedna od prvih predstava kralja Dušana koja je inkorporirana u kompoziciju Molenie (Deizis), budući da su do mladog Uroša naslikani Sveti Jovan Krstitelj i Hristos. Signirani su srpskoslovenskim kao i u ostatku hrama, dok su u centralnom delu oltara korišćeni grčki natpisi.

Kralj Dusan, kraljica Jelena i mladi Uros, severni zid, crkva Svetog Nikole u Ljubotenu, foto Jasmina S. Ciric

,,Nema lepšeg mesta od Ljubotena“

Da su natpisi upravo od prvorazrednog značaja u ljubotenskom hramu podseća nas pomenuti monogram na potrbušju arhitrava potrala „Dmitar“.  Kako je to uočio Ivan M. Đorđević, monogram Dmitar dugo je ostao neprotumačen, tako da je ime upravnika Zvečana ostalo nezapaženo. U Zvečanu je u jesen 1331. okončao život kralj Stefan Dečanski. Prvi sukob između Stefana Dečanskog i njegovog sina Dušana izbio je u januaru, dok je pomirenje usledilo u aprilu iste godine. Međutim, novi sukob između njih dogodio se već u avgustu da bi u sredu vrlo verovatno 28. avgusta Stefan Dečanski bio zarobljen, a 8. septembra Stefan Dušan bio krunisan za kralja. 11. novembra 1331.godine Stefan Dečanski se upokojio upravo u Zvečanu.

Kralj Dusan, severna strana crkve u Ljubotenu, foto Jasmina S. Ciric

Zanimljivo je da vizantijski hroničar Nićifor Grigora odgovornost za smrt Dečanskog prebacuje na srpsku vlastelu. Grigora kaže da je ,,Sina to nagonilo na strah i podozrenje koje su verovatno njegovi vršnjaci posejali u njegovu uzburkanu dušu, tako da se na kraju odmetnuo i ustao na oca“. Grigora je dakle potvrdio da su velikaši tajno posećivali Dušana i podsticali ga na rat protiv oca. On kaže ,,Malo po malo, svi su prešli na njegovu stranu, ceo izabrani deo vojske i bez muke uhvativši oca izručiše ga sinu u uzama. Zatim su ga stavili u tamnicu protiv volje i uz negodovanje sina, koji je ipak ćutao ne mogući se suprotstaviti sili mnoštva, jer se bojao da i njega samoga ne zadesi neko zlo. Nije prošlo mnogo dana, a staroga kralja su udavili u tamnici.“

Kraljica Jelena, crkva Svetog Nikole u Ljubotenu, foto Jasmina S. Ciric

Monogram Dmitar u Ljubotenu otelotvorenje je snažnog simvola i memorije na podelu srpske vlastele, na važne protagoniste unutrašnje podele društva, na one koji su stali uz kralja Stefana Dečanskog i one koji su stali uz mladog Dušana. Sâm Dmitar, sin gospođe Danice bio je upravnik grada Zvečana koji se pominje u natpisu na portalu. Gospođa Danica otuda podiže zadužbinu u zalog za spasenje duše njenog sina Dmitra, koji je po svim prilikama bio najdirektnije učesnik u gorepomenutim dešavanjima. Činjenica da je kralj Dušan prikazan na severnom zidu hrama tako da njegova figura deluje monumentalno, predimenzionirano u odnosu na ostale svetiteljske figure, kao i činjenica da je kralj prikazan upravo na mestu gde je postavljena antička spolija, ukazuje na podršku vlasteoske porodice dolasku na vlast mladog kralja.

Skriveni zapisi i natpisi, kao potvrde srpskog entiteta i identiteta, nastajali su i kasnije u Ljubotenu. Ovom prilikom valja pomenuti natpis koji je urezan tj. ugreban u fresku gde je prvobitno bilo slikano tamno plavom bojom. Reč je o natpisu koji pominje posetu izvesnog jeromonaha Arsenija Dečanca 1849. godine (sl.11).  Neka nas ne čudi činjenica da je jeromonah iz Dečana posetio Ljuboten, jer geografski ih deli oko pet sati hoda. Sa Ljubotena se prostire najlepši pogled na dolinu Drima, Dečane, Peć, Đakovicu, Prištinu. Isto je potvrdio i konzul Ivan Jastrebov u svojoj knjizi ,,Stara Srbija i Albanija“: ,,Nema lepšeg mesta od Ljubotena odakle se može videti cela Stara Srbija, u kojoj je Ljuboten središte ove zemlje“.

 Ugrebano ime jeromonaha Arsenija Decanca, foto Jasmina S. Ciric

Ove reči Ivana Jastrebova podsećaju istovremeno i na važnost njegovih podataka u navedenoj studiji. Govoreći o stanovništvu pokazao je da su na Šar planini Srbi prošli kroz proces nasilne albanizacije. Otuda, postaje jasno zašto se na početku pomenuti atar sela Ljubotena gde danas žive Albanci nekada nazivao Srbinci i zašto je danas nejasno kako je moguće da je najlepši i najnaseljeniji deo sela usmeren upravo prema hramu.  Ostalo stanovništvo koje živi sa druge, severne strane, obeležava krsnu slavu (Prenos moštiju Svetog Nikole, Sabor Svetog Arhanđela Mihaila, Prenos moštiju Svetog Đorđa – Đurđic).

U Ljubotenu je kamenom, opekom, freskama, natpisima utemeljeno srpsko postojanje. Stara Srbija i Ljuboten u njoj, središnja je istorijska oblast srpskog postojanja uprkos svim geopolitičkim okolnostima našeg doba. Danas u Ljubotenu jedino natpis u kojem se pominje kralj Dušan i diskretni obrisi njegovog portreta bledi su tragovi srpskog kulturnog identiteta kojem preti konačno zatiranje. Čini se da veliki deo Srba, kao pripadnika danas gonjene Crkve, izgleda nije ni svestan svoje izgubljene baštine, niti se dovoljno čini da se svetu predstavi stradanje srpske baštine u Skopskoj Crnoj Gori.


PROČITAJTE I

Dr Jasmina Ćirić: Tragična sudbina srpskih hramova u Severnoj Makedoniji

20 godina od pogroma u Mateiču: Stradanje poslednje carske zadužbine Nemanjića


 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter i LinkendIn nalogu

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .