MediaSfera
Velikii grčki kompozitor Mikis Teodorakis preminuo je u 96. godini, u svojoj kući u Atini, preneli su grčki mediji. Veliki ne samo zbog svoje muzike, čuvenog sirtakija iz filma „Grk Zorba“, već veliki zbog svoje hrabrosti da se suprostavi najvećim svetskim silama i kaže NE! rasturanju Jugoslavije, kaže NE, bombardovanju i razaranju Srbije.
Niko drugi do sada nije na tako originalan način interpretirao grčki muzički mentalitet i učinio ga poznatim širom sveta kao Mikis Teodorakis. Ali, Mikis Teodorakis nije samo kompozitor, muzičar i dirigent. On je član pokreta otpora i političar. On je „Mikis“ svih Grka.
Prva asocijacija na ime Mikis Teodorakis su većini verovatno filmovi “Grk Zorba”, “Z” i “Serpiko”, ali je on pored toga napisao preko 1.000 pesama koje su postale trajno nasledstvo grčke muzike. Smatra se najpoznatijim živim kompozitorom u Grčkoj.
Mikis Teodorakis (pravo ime Mihail Theodorakis) je rođen na ostrvu Hios, 29. jula 1925. godine. Njegova fascinacija muzikom započela je još od ranog detinjstva kada je napisao svoje prve pesme, a prvi koncert je održao sa samo 17 godina, u Tripoliju na Peloponezu. Pošto je počeo da se bavi politikom, za vreme Grčkog građanskog rata bio je uhapšen, poslat u izgnanstvo, a zatim deportovan na ostrvo Makronisos gde je mučen.
Tokom ovog perioda, on je istovremeno i studirao na Atinskom Konzervatorijumu, a 1950. je uspešno završio studije. Nakon toga je otišao na Krit gde je postao direktor muzičke škole u Hanji i osnovao svoj orkestar. Ovo je bio prvi period njegovog muzičkog stvaralaštva.
Muzički početci
U Pariz odlazi 1954. godine i tamo započinje studije muzičke analize i dirigovanja. Vreme koje je tamo proveo, od 1954. do 1959. godine, smatra drugim periodom svog stvaralaštva. Tada osvaja veoma značajne nagrade i priznanja, kao što je Zlatna medalja na Moskovskom muzičkom festivalu, a njegov prvi koncert za klavir, prva simfonija i baletska kompozicija su dobile međunarodno priznanje.
Nakon uspešnih izvedbi Teodorakisovog baleta “Antigona” u Kraljevskoj operi Covent Garden u Londonu, francuski kompozitor Darius Milhaud ga je nominovao za američku Copley muzičku nagradu za najboljeg kompozitora godine. Doživeo je uspeh i sa svojim prvim kompozicijama u filmovima Ill Met by Moonlight i Luna de Miel, a naslovna numera “The Honeymoon” postala je deo repertoara Bitlsa.
Teodorakis se vraća u Grčku 1960. godine i sa ciklusom pesama “Epitaphios” započinje treći period svog komponovanja, čime značajno doprinosi kulturnoj revoluciji u svojoj zemlji. Njegova najznačajnija dela zasnovana su na tekstovima najlepše grčke i svetske poezije, koju su pisali Giorgos Seferis, Yannis Ritsos, Federico Garcia Lorca i drugi. Takođe je razvio svoj koncept “metasimfonijske muzike” (kompozicije u kojima se mešaju simfonijski elementi i popularna muzika, kao i zapadni simfonijski orkestar i grčki narodni instrumenti).
Neki od značajnijih ciklusa pesama iz ovog perioda su “Archipelagos” (Pesme ostrva), “Politia A & B” (Pesme grada), “Epiphania” i “Mauthausen trilogija. “Mauthausen trilogija” je opisana kao “najlepše muzičko delo ikada napisano o holokaustu” i smatra se možda i njegovim najboljim delom. Osnovao je “Atinski mali orkestar” i “Muzičko društvo Pireja” i održao brojne koncerte širom Grčke i inostranstva.
Narodni heroj
Šezdesetih godina Mikis Teodorakis se aktivno uključuje u politiku. Nakon atentata na Georgisa Lambrakisa u maju 1963. osniva Lambrakisovu demokratsku omladinu i postaje njen predsednik. Nakon izbora sledeće godine, postaje član grčkog parlamenta, povezan sa levičarskom strankom EDA. Zbog svoje političke ideologije, bio je stavljen na “crnu listu” u vreme svoje najveće slave i veliki broj njegovih pesama je bio cenzurisan i zabranjen na grčkim radio stanicama.
Tokom 1964. je napisao muziku za film “Grk Zorba” i naslovna numera ovog filma i danas predstavlja zaštitni znak Grčke i njegovo najprepoznatljivije delo. Kompozicija je takođe poznata i kao “Sirtaki ples”, inspirisan starim kritskim tradicionalnim plesovima.
Kada je 1967. vojna hunta preuzela vlast u Grčkoj, Teodorakis osniva Patriotski front. Pukovnici su 1. juna objavili dekret kojim je zabranjeno sviranje i slušanje njegove muzike, a u avgustu ga uhapsili i zatvorili na pet meseci. Nakon izlaska iz zatvora, Teodorakis je sa svojom suprugom i dvoje dece proteran u selo Zatouna, a kasnije ga šalju u koncentracioni logor Oropos.
Zahvaljujući Međunarodnom pokretu solidarnosti, na čijem čelu su bili brojni istaknuti umetnici, Teodorakisu je 1970. godine dozvoljeno da ode u izgnanstvo u Pariz, gde je odmah prebačen u bolnicu zbog plućne tuberkuloze. I dok je bio u izganstvu, Teodorakis se četiri godine zalagao za svrgavanje hunte.
Održao je hiljade koncerata na svim kontinentima kao deo svoje borbe za povratak demokratije u Grčku. Tom prilikom je upoznao mnoge značajne ličnosti sa kojima se sprijateljio i koji su ga podržali, i postao poznat širom sveta kao simbol otpora protiv diktature u Grčkoj.
Nakon pada diktature 1974. godine, Mikis Teodorakis se vratio u svoju domovinu i bio je slavljen kao ikona slobode, kao narodni heroj. Mikis Teodorakis je u Grčkoj glas naroda: Stalno se bori protiv autoriteta i nepravde.
Borac protiv autoriteta i nepravde
Nakon pada vojne hunte 1974. godine Mikis Teodorakis se vraća u Grčku da bi nastavio svoju muzičku karijeru i koncerte, a istovremeno je učestvovao i u javnim poslovima. Bio je predložen kao kandidat za gradonačelnika Atine, nekoliko puta biran za poslanika u Parlamentu i bio ministar u vladi Konstantina Mitsotakisa. Nakon toga je imenovan za generalnog muzičkog direktora hora i dva orkestra Grčkog državnog radija (ERT), sa kojima je ostvario uspešne koncertne turneje u inostranstvu.
Od 1981. godine je započeo četvrti period svog muzičkog stvaralaštva tokom kojeg se vratio simfonijskoj muzici, a nastavio je i da komponuje cikluse pesama. Njegovi najznačajniji radovi su Druga, Treća, Četvrta i Sedma simfonija. U tom periodu dobio je Lenjinovu nagradu za mir. Komponovao je svoju prvu operu Kostas Kariotakis (Metamorfoze Dionisa) i balet “Grk Zorba” izveden premijerno u Areni u Veroni tokom Festivala Verona 1888. godine. Nešto kasnije je napisao svoju biografiju “Putevi Arhangela”.
1989. započinje peti i poslednji period svog muzičkog pisanja. Napisao je tri opere (lirske tragedije): “Medea”, “Elektra” i “Antigona”, a ovu trilogiju upotpunila je njegova poslednja opera “Lisistrata”, premijerno izvedena u Atini 2002. godine. 1999. dodine izabran je za poslanika grčkog parlamenta na listi Nove demokratije, stranke umerene desnice, a kasnije i ministar (1990 — 1992) u vladi Konstantinosa Micotakisa.
Nakon izbijanja finansijske krize u Grčkoj u znak protesta protiv oštrih mera štednje, Teodorakis osniva pokret protiv potčinjavanja Grčke. „Mi doživljavamo nacionalnu tragediju“, rekao je drhtavim glasom svojim sunarodnicima 2012. „Bez ikakvog razloga Grci su dovedeni do ivice ponora.“
Beograde večeras pevamo za tebe
A našem narodu je to dokazao kada je, iako lošeg zdravtvenog stanja, održao govor na atinskom trgu Sintagma u znak podrške Srbima tokom bombardovanja. Demonstaracije koje je tada grčki narod organizovao u prestonici i danas se smatraju najmasovnijima.
Kažu da je bilo više miliona ljudi na trgu Sintagma i okolini u Atini. Teodorakis je tada pročitao svoj legendarni govor kada je između ostalog rekao i ovo:
„Juče je u Vašingtonu potpisan zakon džungle i pravo jačeg. Sjedinjene Države sada zajedno sa evropskim zemljama mogu da sude, presuđuju i kažnjavaju sve one koji misle. Svi oni koji misle ne uklapaju se u njihove planove. Nije preterano reći da ulazimo u toplu novu srednjovekovnu odeću i obuću, pamučne šalove i rukavice. Novo ledeno doba dolazi – rekao je Teodorakis, i nastavio nesmanjenim žarom:
Kada je bombardovanje počelo izjavio sam da su međunarodni zločini i ubistva koje pominju zapravo izgovori, da oni ne haju za razgovore i sporazumno pronalaženje rešenja, već da im je glavni cilj da pretvore Jugoslaviju u sprženu zemlju što će i učiniti ukoliko ne naiđu na otpor. Žele da pretvore Srbiju u pustoš, pustinju pepela i krvi, da bi je mogli pokazati narednim žrtvama i reći „pogledajte šta će vam se desiti ako se ne pokorite“. Mi Grci moramo biti ponosni jer smo jedini koji ujedinjeni i posvećeni kažemo NE varvarizmu – gromoglasno je poručio Teodorakis, pa nastavio:
Mi stojimo pored žrtava, naše srpske braće, i želimo da naša pesma nadjača zvuk sirena koje plaču i fijuk raketa. Beograde, danas pevamo za tebe.“
Godine 2004. je Mikis Teodorakis postao počasni građanin Novog Sada. Razlog za to je opet vezan za „Grka Zorbu“… Mikis Teodorakis je Srpskom naodnom pozorištu iz Novog Sada poklonio prava na izvođenje ovog baleta i neophodan notni materijal.
Izvor: Grčka.info, Wikipedia, Dojče vele
Dodaj komentar