MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević-Jočić
Fotografije: privatna arhiva, Hadži Maja Šalov
Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Obeležava se kao uspomena na smrt Bogorodice i, prema jevanđelskom predanju, dan kada se vaznela na nebo „i predala svoj duh u ruke Spasitelja“. Na dan njene smrti sišao je s neba Hristos i pozvao je k sebi. Trećeg dana posle sahrane, apostol Toma otvorio je njen grob ali u njemu nije bilo tela, što znači da se uspela na nebo.
Velika Gospojina
Po crkvenom kalendaru, Nova godina počinje 1. septembra po julijanskom kalendaru (po novom to je 13.-14. septembar). Zato je poslednji veliki praznik u godini Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina, a prvi veliki praznik u crkvenoj (a nekada i svetovnoj) Novoj godini je Mala Gospojina ili Rođenje Presvete Bogorodice. Tako su praznici poređani vremenskim redom.
Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika. Srpska pravoslavna crkva i vernici ga slave 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru, kada se završava i post koji traje 14 dana.
Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju. Prema crkvenom predanju Presveta Bogorodica je poslednje godine svog života provela posećujući mesta značajna u životu njenog sina Isusa Hrista: Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru. Život i smrt Bogomajke vezan je za smisao hrišćanske vere i molitve, pa je scena Uspenja, koja se slika na zapadnim zidinama manastira, obavezan motiv u pravoslavnom fresko slikarstvu. U srpskom manastirima Sopoćani i Žiča, zadužbinama Nemanjića, oslikane su najlepše predstave Uspenja.
Teolozi ga nazivaju Uspenije, a u narodu je poznat kao Velika Gospojina ili Velika Gospođa. Uspenje Presvete Bogorodice svi hrišćani praznuju od 528. godine. Ustanovio ga je car Mavrikije, koji je 15. avgusta po Julijanskom kalendaru, pobedio Persijance. Posebno svečano se služi u Jerusalimu, gde Jerusalimska patrijaršija vrši obred simboličnog opela i sahrane Bogomajke. Slično se služi u Rusiji, kao i Ukrajini.
Čudotvorna ikona
Pošto je u Crvenom kalendaru Velika Gospojina označena crvenim slovom toga dana se ne radi u polju i kući, već se posećuju crkve. Mnogi vernici koriste taj dan da ga provedu sa porodicom u prirodi, kraj nekog izvora ili vodice, kao i u manastiru gde se održavaju sabori. Veliku Gospojinu slave mnoge crkve i manastiri, između ostalih: Gračanica, Sukovo, Vitovnica, Veta, Rakovica, Krepičevac, Denkovac, Uspenje u Ovčaru, Ljubostinja. U Srpskoj crkvi danas se proslavlja i čudotvorna ikona Majke Božje, zvana Čajnička Krasnica. Veruje se da je nju oslikao u Jerusalimu sam sv. apostol Luka. U Srbiju ju je doneo kralj Milutin. Čuvana je kao zaštitnica doma Nemanjića, da bi u 16. veku bila preneta u Čajniče, čineći vekovima čuda.
Gospojinski post
Među pravoslavnim Srbima Velika Gospojina praznuje se kao krsno ime, slava i zavetni dan pojedinih naselja, ali i esnafa. U nekim krajevima zadržao se običaj održavanja litija. Toga dana se završava i četrnaestodnevni Gospojinski post. Iako najmlađi, po strogosti, ovaj post dolazi odmah posle Vaskršnjeg posta. Crkva ga je ustanovila po primeru Presvete Bogorodice, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi. Gospojinski post se prvi put pominje u spisima Teodora Studita, a Pravoslavna crkva ga je ustanovila da bi imala postove u sva četiri godišnja doba. Konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166. godine u vreme patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla Komnena.
Lekoviti izvori
Тропар (глас 1):
В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси Богородице, преставиласја јеси к животу мати сушчи живота, и молитвами твојими избављајеши от смерти души нашја.
Dodaj komentar